Свети Јустин Ћелијски, Беседа о Недељи сиропусној, Манастир Ћелије, 1965.

   Браћо и сестре! Данас је Недеља изгубљеног Раја, Недеља палог Адама, а то значи – Недеља изгубљене светости, изгубљене безгрешности, изгубљене бесмртности, изгубљене вечности. Своју светост човек је заменио порочношћу, своју безгрешност грешношћу, своју бесмртност смртношћу, вечност пролазношћу. Данас је човек увео грех у наш земаљски свет, а за њим и са њим смрт. Али је тиме протерао себе из Раја, из тог блаженог Царства бесмртности и безгрешности и потопио себе у тамну смрт.
   Јер, шта је Рај? Ништа друго до живот у Богу и Богом, живот у Божанској безгрешности и бесмртности и вечности, Божанској љубави и радости, и у свим осталим Божанским својствима и блаженствима. Данас смо изгубили Рај. Како? Грехом.
   А шта је грех? Грех је одвајање човека од Бога, напуштање Бога човеком. То је грех, сав грех. Из тога се роје сви остали греси, сва остала зла. У чему је суштина сваког греха посебно и свих грехова скупа? Одговор може бити само један: у напуштању човековом Божанске Истине и Правде, Божанске безгрешности и бесмртности, Божанске светости и вечности, Божанске љубави и радости. Једном речју, у напуштању човеком Бога и живота у Богу. Све то сурвава човека у смрт, а грех је другом половином својом смрт, јер кад грех сазри рађа смрт. Тако је човек постао најкобнији и најстрашнији проналазач у свима световима, проналазач смрти. Пронашао је смрт и претворио овај свет у фабрику смрти, а сам постао главни проналазач смрти за све светове.

Ава Јустин и Епископ жички др Василије(Костић)

Разговор са Гораном Ристовићем, филигранистом из Краљева

Безмало да нема значајнијег храма у нашој Цркви који није украшен неким црквеним предметом из атељеа „Филигран Покимица“ из Краљева. Нитима од сребра Горан Ристовић тка најразличитије облике из природе који, стрпљивим и преданим радом склопљени у цјелину, постају, потом, путири, кандила, кадионице, престони и напрсни крстови, окови кивота, икона и Јеванђеља, панагије, жезла, штапови, медаљони... Елегантни и већ препознатљиви радови сребродјелца Покимице, који подсјећају на славу призренских мајстора, налазе се и у грчким, руским, украјинским, француским храмовима, Витлејему, па чак и православним светињама Латинске Америке... Више него довољно разлога за разговор са уваженим господином Ристовићем о овој, до недавно заборављеној, умјетности.

Филигрански оков на икони Свети Сава, Манастир Жича
Silver filigree mounting on icon St.Sava, Zica Monastery - Serbia

фото: Горан Ристовић

Светиње Бугарске и Цариграда

извор: Црква Раковица, 2009.

Hagia Sophia

Грчка Црква која je окрзнула небо/A Greek Church That Grazes the Sky

Црква Богородице Какавиотисе спада у групу ”30 најлепших грчких цркава”. Црква се налази на острву Лемносу, у северном Егеју, и названа је Какавиотиса, по гори ”Какавос” на којој је подигнута. Ова грчка православна црква је позната по томе што нема кров и саграђена је унутур пећине. Локација цркве, којој је тешко прићи усред литица а на врху је планине, указује на то да су хришћани и пустињаци из византијског времена, када је и црква подигнута, имали обичај да овде проводе време у молитви и сазерцању. Црква припада манастиру Мегисти Лавра од 1305. године када су се монаси са острва Агиос Ефстратиос настанили овде да би се обезбедили од Турака. У цркви се служи Литургија сваког уторка после Васкрса, када се овде доноси икона Богородице Какавиотисе.

Извор: Православие.ру (превод Информативна служба СПЦ)

   The church of “Panagia Kakaviotissa” has made it in the feature “Greece’s 30 nicest churches.” The church located on Lemnos island, in the North Aegean, was named Kakaviotissa, after the mount “Kakavos” upon which it is built.
   The Greek Orthodox church is famous for not having a roof and is built inside a cave. The hard-to-access location of the church in the midst of cliffs and on top of a mountain, indicates that the church old-christians and hermits used to reside there during the byzantine era. The church belongs to the monastery of Megisti Lavra since 1305 A.C. when monks from the island of Agios Efstratios settled there in order to be protected by the Turks.
   The church holds a mass every Tuesday after Easter, where the icon of Panagia Kakaviotisa returns.

   Source: Pravoslavie.ru
    www.spc.rs

На делу је једна врста занемаривања целе генерације

Најава укидања веронауке може се схватити као покушај уништења наше културе, напад на породицу која је и даље језгро које чува ту културно-вредносну матрицу, али истовремено и наставак отуђења наше деце. Јер, што буду мање знали о одређеним хришћанским вредностима и хришћанским истинама на којима се заснива наша култура, то ће они бити све више одвојени од хришћанске традиције и од својих родитеља и на неки начин безлична маса.

др мед. Зоран Миливојевић, психотерапеут

Манастир Вазнесење

   Ја изјаву министра Вербића доживљавам као један негативан моменат. Под објашњењем да се ради о некаквим "уштедама" мислим да Министарство за школство врши реформе које у ствари уништавају наше школе и никако не чине добро младим људима који су у том осетљивом периоду када формирају своје личности.

Православни катихета 13/15

Од увођења верске наставе у просветни и образовани систем Републике Србије протекло је петнаест година и томе у славу придодат је нови број Катихете, свечанији него претходни, како и доликује прослављању годишњице. Часопис излази са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја.

   "Богаћењем општег искуства у школама наши вероучитељи, као носиоци његовог образа, стасавали су и у свим доменима нових богословских искустава, што је и очигледно кроз његов квалитет. То искуство се огледало између пребогатих дарова Цркве, који нам се дарују као школе вечнога живота, па до практичног рада са којим су се наставници верске наставе кроз живот и школску праксу сретали..." -  пише у уводном слову протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо, председник Одбора за катихетску наставу Архиепископије београдско-карловачке.

ДОСТОЈНО ЈЕСТ

Хор Богословије "Света Три Јерарха", Крка, фебруар, 2016.

Архимандрит Тимотеј, игуман манастира Вазнесење, Недеља месопусна, 6.3.2016.

Свети Теофан Затворник, НЕДЕЉА СИРОПУСНА

   ПОНЕДЕЉАК

   Шта значи "ходити у истини"? Значи - мислити и осећати како захтева истина која се прими у срце. Истина је да је Бог свугде и да све види. Онај ко ту истину прихвати срцем и почне да се понаша, и изнутра и споља, као да је пред њим сам Бог који види све што се у њему налази - ходи у истини. Истина је да Бог све држи у својим рукама и да без Њега ми ништа успешно не можемо учинити. Онај ко ту истину прими к срцу и почне да се у свему што ради Богу молитвом обраћа за помоћ; онај ко све што се са њим дешава прима као да је из руке Господње - ходи у истини. Истина је да нас смрт може сваког часа узети и да нас по смрти одмах чека суд. Ко ту истину прими срцем и почне да живи као да ће следеће минуте умрети и предстати суду Божијем - ходи у истини. Тако треба разумети и у вези са сваком другом истином.

Манастир Вазнесење, Недеља месопусна, 6.3.2016.