Осврт на значај Николе Тесле за Цркву

   Услед многобројних упита који се све учесталије постављају Српској Православној Цркви у вези са духовношћу и надахнућем чувеног проналазача и научника Николе Тесле, Српска Православна Црква жели да подсети на неколико чињеница које јасно указују на његов однос према духовности и у том смислу значај за Цркву.

Манастир Вазнесење, ХРАМОВНА СЛАВА, Спасовдан, 2014.

"Господ воли све људе, али онога који Га тражи, воли више ... Својим изабраницима Господ даје толико милости, да они љубављу обухватају сву земљу, цео свет, и њихова душа гори од жеље да се сви људи спасу и виде славу Господњу".

 преподобни Силуан Атонски, Дела, IX., 8

извор:Манастир Вазнесење

Манастир Вазнесење, 8.5.2016.

ИЗНЕНАЂУЈУЋЕ СТВАРИ ОКО НАС

   У историји сукоба између религије и науке у Европи доктор игра посебну улогу. Неколико векова заредом лекари, који су дубоко проучили систем крвотока, нервни систем, систем за варење и друге системе, али нису пронашли душу под скалпелом, представљали су авангарду убеђених скептика и циника. И то је опасан непријатељ. Зато што је једна ствар скепса брбљивог новинара или страствена антирелигиозна демагогија политичара, а потпуно је друга ствар хладни атеизам човека, чији је бели мантил попрскан крвљу, који има маску на лицу и само што је обавио операцију на срцу (рецимо Амосов, да не тражимо примере далеко).

Псалом 50, Хор Сретенского монастыря

извор:chayte1

Покајне молитве – Псалм 50.

Помилуј ме Боже по великој милости својој и по обиљу милосрђа свога очисти безакоње моје. Опери ме сасвим од безакоња мога и од греха мога очисти ме, јер ја знам безакоње своје и грех је мој стално преда мном. Теби јединоме сагреших и зло пред Тобом учиних, да се оправдаш у речима својим и да победиш кад ти суде. Гле, у безакоњима се зачех и у гресима ме роди мати моја. Јер гле, истину љубиш и јављаш ми непознате и тајне премудрости своје. Покропи ме исопом и очистићу се; опери ме и бићу бељи од снега. Дај ми да чујем радост и весеље, да се прену кости потрвене. Одврати лице своје од грехова мојих и сва безакоња моја очисти. Срце чисто саздај у мени Боже и дух прав обнови у утроби мојој. Не одбаци ме од лица Твога и Духа Твога Светог не одузми од мене. Дај ми радост спасења Твога и духом владалачким учврсти ме. Научићу безаконике путевима Твојим и непобожни ће се обратити Теби. Избави ме од крви Боже, Боже спасења мога; обрадоваће се језик мој правди Твојој. Господе, отвори уста моја, и усне моје ће казивати славу Твоју. Јер да си хтео жртве, принео бих Ти; за жртве паљенице не мариш. Жртва Богу је дух скрушен; срце скрушено и смирено Бог неће понизити. По доброти својој Господе, чини добро Сиону, нека се подигну Зидови јерусалимски. Онда ће Ти бити миле жртве правде, приноси и жртве паљенице; тада ће метати на жртвеник Твој теоце.

извор:svetosavlje.org

У Екатеринбургу одржан симпосијум: "Светоотачко наслеђе у светлу атонске традиције - духовно руковођење"

   Од 27. до 29. маја са благословом Патријарха московског Кирила, у Екатеринбургу је одржан међународни симпосион на тему "Светоотачко наслеђе у светлу атонске традиције - духовно руковођење". 

   Симпосиону је присуствовало и 12 светогорских монахе, а међу њима и два игумана архимандрит Методије Хиландарац и архимандрит Алексије Ксенофонтски. Обојица су имали излагање током симпосијума. Хиландарски игуман је говорио на тему: "Пракса исповедања помисли - општи принципи" . Игуман Ксенофонта је обрадио тему: "Служење игумана као духовника у општежићу". Старац симонопетритске келије Св. Модеста, јеромонах Аврамије Рус, прочитао је рад игумана Симонопетре архимадрита Јелисеја. Старац ивиронске келије Св. Ане, јеромонах Антипа је такође својим рефератом узео учешће у овом међународном симосиону.
   Поред садашњих светогораца, у раду симпосиона је учествовао и некадашњи ватопедски монах Атанасије, данашњи Митрополит Лимасола на Кипру.

   извор:svetogorac.blogspot.rs

Official trailer DEVOUT, 2016.

извор:james higginson

Радионица манастира Васкрсења Христовог, Каћ

Свети Игњатије Брјанчанинов, МОНАШКИ ЖИВОТ ЈЕ ЖИВОТ ПО ЈЕВАНЂЕЛСКИМ ЗАПОВЕСТИМА

«Преподобни древни монаси називали су монашки живот јеванђелским (животом). Свети Јован Лествичник одређује монаха на следећи начин: „Монах је човек који се држи само Божијих заповести и речи, у свако време, на сваком месту и у сваком послу.“ Монаси који су били потчињени преподобном Пахомију Великом обавезивали су се да ће Јеванђеље научити напамет. Блажени старац Серафим Саровски је говорио: „Морамо се тако научити да ум на неки начин плива у закону Господњем и, руководећи се њиме, усмеравати свој живот.“ Изучавај Јеванђеље и постарај се да његове заповести извршиш делима, речима и помислима. Тако ћеш следити завештање Господње и морално Предање Православне Цркве. Јеванђеље ће те за кратко време од младеначког довести до зрелог узраста у Христу, и ти ћеш постати онај блажени човек о којем је појао надахнути пророк, и који не иде на веће безбожних, и на пут грешних не стаје, и на седалиште погубника не седа, него је у закону Господњем воља његова, и у закону Његовом поучава се дан и ноћ. Бићеш као дрво засађено крај извора вода, које плод свој доноси у време своје… и све што радиш преуспеће (Пс 1,12). Дух Свети поучава истинске служитеље Божије, људе који су постали своји Богу: Пазите, народе Мој, на закон Мој, пригните ухо своје речима уста Мојих (Пс77.1).»

Из књиге: Принос савременом монаштву
извор:manastirvavedenje.org

Изложене БЕСЕДЕ знаменитог византијског књижевника ТЕОДОРА СТУДИТА

   Поводом Дана словенске писмености и културе, у специјалној комори Народне библиотеке Србије, изложене су БЕСЕДЕ знаменитог византијског књижевника и доследног противника иконоборства Теодора Студита (759-826).
   Беседе су сачуване фрагментарно у рукопису Народне библиотеке Србије, на 32 пергамента листа. Рукопис је исписан српскословенским језиком, крајем XIII или почетком XIV века. Рукопис представља један од нуклеуса нашег новог фонда рукописних књига будући да је за Народну библиотеку откупљен још у току окупације, 1943. године.
   Фрагмент Народне библиотеке скреће пажњу како старином и изгледом писма и илуминације, тако и садржином. Иако се у беседама обрађује тема одређеног празника или догађаја из живота хришћанске цркве, она својом поетиком оправдавају квалификативе литерарног и уметничког дела. Теодор Студит се у беседама непосредно обраћа слушаоцу како би побудио живо осећање греха, да изазове гнушање према злу, а љубав према ономе што је добро, да подстакне глад за врлином. Ове беседе у основи имају моралистички, етички карактер.
   Беседе Теодора Студита биће изложене до средине јуна у специјалној комори која се налази у холу испред Централне читаонице националне библиотеке.

   извор: www.nb.rs

Дечји руски хор "Орада", Краљево, 29.5.2016.

Азбука победе: Х

Хвала Богу који нам даде побједу кроз Господа нашег Исуса Христа, говори велики Павле апостол ( I Кор. 15, 57). Христос је извојевао све победе, над собом, над светом, над смрћу. И мимо Њега нико не може задобити ниједну победу. Ми само можемо бити учасници Његове победе, или Његових победа. И Он је рад томе. Он нас на то и призива, и нуди. Како је то дивно и чудесно! Тиме је наш животни задатак бескрајно олакшан, јер победити значи само измолити у милостивог Христа ону победу која нам у даном часу треба.

Епископ Николај, Азбука победе, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.