«Преподобни древни монаси називали су монашки живот јеванђелским (животом). Свети Јован Лествичник одређује монаха на следећи начин: „Монах је човек који се држи само Божијих заповести и речи, у свако време, на сваком месту и у сваком послу.“ Монаси који су били потчињени преподобном Пахомију Великом обавезивали су се да ће Јеванђеље научити напамет. Блажени старац Серафим Саровски је говорио: „Морамо се тако научити да ум на неки начин плива у закону Господњем и, руководећи се њиме, усмеравати свој живот.“ Изучавај Јеванђеље и постарај се да његове заповести извршиш делима, речима и помислима. Тако ћеш следити завештање Господње и морално Предање Православне Цркве. Јеванђеље ће те за кратко време од младеначког довести до зрелог узраста у Христу, и ти ћеш постати онај блажени човек о којем је појао надахнути пророк, и који не иде на веће безбожних, и на пут грешних не стаје, и на седалиште погубника не седа, него је у закону Господњем воља његова, и у закону Његовом поучава се дан и ноћ. Бићеш као дрво засађено крај извора вода, које плод свој доноси у време своје… и све што радиш преуспеће (Пс 1,12). Дух Свети поучава истинске служитеље Божије, људе који су постали своји Богу: Пазите, народе Мој, на закон Мој, пригните ухо своје речима уста Мојих (Пс77.1).»
Из књиге:
Принос савременом монаштву
извор:
manastirvavedenje.org
Нема коментара:
Постави коментар