Translate

24. новембар 2017.

Епископ жички господин Јустин успешно одбранио докторску тезу

   Дана 23. новембра 2017. године, на Православном богословском факултету Свети Василије Острошки у Фочи, Епископ жички господин Јустин успешно је одбранио докторску дисертацију на тему „Могућност примене покајне праксе ране Цркве у савременом добу“ пред комисијом у саставу проф. др Мирко Томасовић, председник комисије; проф. др Љубивоје Стојановић, ментор; доцент др Јасна Богдановић Чурић са Академије ликовних уметности, Универзитета у Источном Сарајеву (одељење психологије); проф. др Дарко Ђого и доц. др Ненад Тупеша.
                                           
   Чланови комисије су у докторској дисертацији Епископа жичког господина Јустина истакли као веома успешан мултидисциплинарни приступ овој комплексној и од суштинског значаја теми, о чему говори и импозантан број наслова коришћених у основној литератури (преко 270 наслова). Комисија је такође оценила, као посебну вредност овог рада, препознавање актуелног тренутка и потребе наше свете Цркве да на савремена искушења одговори синтезом познавања светоотачког искуства покајања и исповести као најделотворнијег лека и применом сазнања савремене психологије. Након двоипочасовне квалитетне критичке дискусије и анализе, једногласном одлуком комисија је потврдила успешност одбране, што представља врхунац кандидатовог готово тридесетогодишњег труда на постизању ове академске титуле.

   Из канцеларије Епископа жичког
   извор: eparhija-zicka.rs

ПРОБАЈ ДА ВОЛИШ НЕПРИЈАТЕЉЕ, И ИМАЋЕШ МИРАН САН

   Када спознаш своју грешку, моли Бога: “Господе, Ти си ме ставио на проверу – и открила се сва моја беда. Дао си ми могућност да покажем своју љубав, али ја то нисам учинио. Дозволи ми да угледам ко сам, и како сам испрва био замишљен“.
                                 
  Дао ми је Господ термометар да измерим топлоту свог срца, и ја сам угледао да је хладно. У чему се то испољава? Када су моји непријатељи лоше говорили о мени, гневио сам се, када су ми чинили зло, био сам зао. Нисам добротом одговарао. Где је моја љубав?
   Замислите се, колико смо далеки од речи Христових: „Љубите непријатеље своје“. Непријатеље? Како је могуће волети непријатеље, ако смо толико зли, да понекад немамо довољно љубави ни за своје ближње. Како могу да волим свог непријатеља? То је немогуће.
   Али, заправо, ова заповест неће бити толико тешка, ако на све будемо гледали Божанским очима. Само једно подсећање да ћемо једном умрети и да ћемо бити покривени травом, спушта нас са неба на земљу, то јест, само та једна мисао. Када размишљаш о томе, тада схваташ да нас све везује смрт. Са закашњењем ћеш поставити питање: „Зашто нисам волео?“
   Није важно да ли те конкрентна особа воли или не, једноставно твоје је да њу волиш. Знаш ли шта ће се десити са тобом, уколико победиш себе и заволиш? Посветићеш се! Сигурно нећеш пострадати! Покушај да волиш непријатеље своје, и имаћеш миран сан.
   Једном приликом се, једном човеку, који није желео да прихвати виши закон љубави, обратио његов духовник: „Пробај да не волиш, пробај да мрзиш, а онда ми реци да ли спаваш ноћу!“ „Ако ти буде скакао притисак, или падао шећер, не питај ме зашто је то“.
   Разлог наше мржње и неразумевања скривен је у дубини душе. Ако бисмо почели да копамо у себи, и очистили се, онда бисмо схватили шта је права љубав. Из тога следи, да само тако можемо бити спашени – љубављу!
   Моћићеш да се спасиш само онда, када стално будеш мислио на љубав. Али како? Овако: рећићеш људима, са којима си у расправи, да је дружење са њима прелепо, да је путовати са њима право задовољство, да су то добри људи и да ти је драго, што су поред тебе! Тада, чиме год да се бавиш, било да седиш за воланом или си код куће, увек ћеш чути глас љубави упућен свим тим људима. Ово увек имај на уму, настави да се мењаш, да се не би изгубио у овом свету.

   Архимандрит Андреј (Конанос)
   Са руског Ива Бендеља
   извор: pravoslavie.ru

23. новембар 2017.

"Слава и ныне, Единородный Сыне"




Хор Московского подворья Троице-Сергиевой лавры

"Слава и ныне, Единородный Сыне" обработка Киевского распева диакона С. Трубачева
Фотографија корисника Православие.RS
Спаски женски манастир. Костомарово
фото: Православие.РС

Храм или Црква

   Свето богослужење се врши у специјалној грађевини која је посвећена Богу и намењена да служи богослужбеним потребама Цркве, које одређују начин изградње те грађевине, распоред њеног простора, њено намештање и украшавање. Начином изградње, уметношћу, стиловима, развојем храма и свега онога што је са њим у вези бави се посебна наука – хришћанска археологија. Пошто се у храму сабирају верујући који чине Цркву Христову, храм се још назива и „црквом“. Ова реч потиче од грчког κυριακον (кириакон), што значи „дом Господњи“, домус Деи. Тај назив позајмљен је из Светог Писма Старог Завета (Пост. 28,17,19,22). А од грчке речи κυριακον, променом слова „κ“ у „ц“ и ,, υ“ у „е“, настала је (словенска) реч „церков“ (црква), која означава дом или храм Господњи.
Резултат слика за манастир вазнесење
Манастир Вазнесење 

Свети Кирило Јерусалимски, ПРВA ПРЕДКРШТЕЊСКА КАТИХЕЗА

   1. Ученици Новога Завета и причасници Тајни Христових! сада звањем, а убрзо и благодаћу, начините себи „ново срце и нов дух” (Језек. 18, 31), како би се узрадовали житељи небески. Јер уколико ће, по речи Јеванђеља, „бити већа радост на небу за једнога грешника који се каје” (Лк. 15, 7), неће ли спасење толиког мноштва душа још веће ликовање на небесима изазвати Ступивши на пут блажени и благи, са страхом Божијим ходите поприштем благочестивости; јер Јединородни Син Божији, Који је вазда готов на избављење ваше, овде предстоји, говорећи: „Ходите к Мени сви који сте уморни и натоварени и Ја ћу вас одморити” (Мт. 11, 29). Ви који сте обремењени преступима и спутани узама грехова својих, почујте глас Пророка који вапије: „Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дјела својих испред очију Мојих” (Ис. 1, 16), да би вам Анђелски чин закликтао: „Благо ономе којему је опроштена кривица, којему је гријех покривен” (Пс. 32, 1). Ви који сте сада упалили светиљке вере ваше, чувајте их неугасивим у рукама својим, како би Онај Који је некада на свесветој Голготи отворио разбојнику рај због вере његове и вас удостојио да брачну песму запевате.
  
   2. Ако је неко овде слуга греха, такав нека се вером припреми за слободу и поновно рађање за синовство Божије; и, збацивши са себе срамно ропство греховно, нека ступи на блажено служење Господу, да би се удостојио наследити царство небеско сведочењем: „да ви одбаците ранији начин живота старога човека, који пропада у жељама варљивим” (Ефес. 4, 22–24), да бисте се обукли „у новога, који се обнавља за познање, према лику Онога Који га је саздао” (Кол. 3, 10). Вером стекните залогу Духа Светога, како бисте могли бити примљени у вечна обиталишта. Приступите тајанственом примању печата, како бисте били познати Владару, и како бисте, убројавши се у свето и словесно стадо Христово, стали Њему с десне стране и наследили живот који вам је приправљен. Јер они који су још под теретом грехова остају са леве стране, будући да не приступају благодати Божијој коју Христос дарује у поновном рођењу преко крштења. А под поновним рођењем немам у виду телесно, него духовно обновљење душе. Јер се тела рађају од видљивих родитеља, а душе се изнова рађају вером, пошто „дух дише где хоће” (Јн. 3, 8). И тада, будеш ли достојан, зачућеш: „Добро, слуго добри и верни” (Мт. 25, 21), што значи да се ни најмања нечистота притворства неће наћи на савести твојој.
   3. Ако неко од оних што се овде налазе мисли да искушава благодат, тај самог себе обмањује и не зна за силу њезину. Човече, имај душу без притворства, ради Онога Који „испитује срца и утробе” (Пс. 7, 10). Јер као што они који позивају људе у војску пажљиво мотре на узраст и телесну грађу регрута, тако и Господ, одабирајући душе, испитује вољу људску. И ако је у некоме скривена притворност, таквога човека Он одбацује као неспособног за истинску војничку службу; нађе ли за кога да је достојан, томе без оклевања пружа благодат; јер „не даје светиње псима” (Мт. 7, 6), него у коме види добру савест, на тога ставља спасоносни, чудесни печат пред којим дрхте зли дуси и који је Анђелима знан, како би они први, будући одгоњени, бежали, а ови други, као своји, пратили човека. Сходно томе, они који задобијају овај духовни и спасоносни печат морају имати и властиту вољу. Јер као што је за покретање пера или мача потребан вршилац радње, тако је и за благодат неопходна вера.
   4. Ти не примаш трулежно, него духовно оружје. На крају се узводиш у духовни рај. Задобијаш ново име, које раније ниси имао. Јер раније си био оглашени, а од сада ћеш се звати верним. Биваш посађен међу маслинама духовним; пошто си од дивље маслине накалемљен на родну, од грехова на правду, од нечистоте на чистоту, калемиш се на свету лозу. И останеш
ли на томе чокоту, донећеш род многи, попут плодне гране; одвојиш ли се, бићеш огњем сажежен. Према томе, доносимо плод на доличан начин, да се не би и са нама догодило оно што се десило неплодној смокви – да нас не би Исус, када дође, и већ сада, проклео због неплодности наше, него како бисмо сви могли казати: „Ја, као маслина зелена у дому Господњем, уздам се у милост Божију без престанка и довијека” (Пс. 52, 8) – маслина не вештаствена, него духовна, светлоносна. Дело је Божије, дакле, да сади и орошава, а твоје да плод доносиш; дело је Божије да ниспошиље благодат, а твоје да је прихваташ и чуваш. Немој презирати благодат због тога што се она забадава добија, него је, задобивши је, чувај са трепетом.
   5. Садашње време јесте време исповедања. Исповедај оно што си учинио речју, делом, по ноћи и по дану; исповедај „у време погодно и у дан спасења” (2. Кор. 6, 2). Прими ризницу блага небеских. Будно мотри на испуњењезавета својих. Немој пропуштати одласке на поуке за катихумене и добро памти све што се тамо буде говорило; јер се не говори само ради тога да
би ти слушао, него да би вером уносио у душу своју печат речи које си чуо. Одбаци свако људско старање, јер се подвизаваш ради душе, а све што је од света потпуно напушташ. Оно што напушташ од мале је важности, док је оно што ти Господ дарује велико. Напусти оно што је сада и веруј у оно што ће бити. Толико си година провео у узалудним напорима ради света, па зар се током четрдесет дана нећеш препустити молитви, на корист душе своје? „Утолите и познајте да сам Ја Бог” (Пс. 46, 19), казује Писмо. Клони се празнословља; ни сам немој говорити рђаво о другоме, ни другога који рђаве речи говори немој слушати; но понајвећма за молитву приправан буди. Покажи у себи затворника осамљивањем срца твога. Очисти сасуд твој, да би већу благодат задобио. Јер се отпуштење грехова свима подједнако дарује, а заједница Духа Светога подаје се свакоме према вери његовој. Ако се мало трудиш, мало ћеш и задобити; а ако пак много чиниш, велика ти је награда. Подвизаваш се ради себе самога; стога гледај шта ти је на корист.
   6. Гневиш ли се на кога, опраштај; јер ти приступаш примању опроштаја греха, па је неопходно да и сам опростиш ономе који се о тебе огрешио. Јер како ћеш у противном казати Владару: отпусти ми многе грехе моје, када сам чак ни мала огрешења ниси опростио саслужитељу своме? Приљежно посећуј благочестива сабрања – не само сада, када од тебе то
захтевају и служитељи Цркве, него и после примања благодати. Јер ако је нека ствар добра пре но што си је задобио, зар је могуће да када је задобијеш она неће бити добра? Уколико си пре но што си посађен могао бити напајан и обрађиван са коришћу за тебе, нећеш ли то исто моћи са још већом коришћу када будеш посађен? Подвизавај се ради душе своје понајвише у дане ове. Храни је читањем Светога Писма; јер ти је Сам Владика припремио духовну вечеру. Кажи и ти скупа са псалмопојцем: „Господ је пастир мој, ништа ми неће недостајати. На зеленој паши пасе ме, на тихој води одгаја ме. Душу моју опоравља” (Пс. 23, 1–3), како би се и Анђели скупа са вама узрадовали, и како би и Сам Христос, Велики Архијереј, примивши вашу добру вољу и представљајући све вас Оцу Своме казао: „Ево Ја и деца коју ми је дао Господ” (Ис, 8, 18; Јев. 2, 13). Нека вас све Он сачува угодним Себи. Њему нека је слава и моћ у бесконачне
векове векова. Амин.

   извор: otacmilic.com

22. новембар 2017.

ПЈЕСМА СРПСКОЈ СЛАВИ

Када Србин славу слави,
Он уз колач свијећу стави,
Па скрушено он уздане;
И све свети светим чином.
Колач му је слика Оца,
Сваког добра даваоца;
Свијећа му је слика Сина,
Слика Духа — слика вина,
Пред Тројицу Србин стане,
Па скрушено он уздане;
— Царе вјечни, благослови
Сви су твоји дари ови.
Народ сложи и умножи;
Нек сви људи буду Божији,
Нек сви славе име Твоје,
Твога сина нек се боје.
Ко хљеб нек су срцем благи,
Као свијећа душом прави,
Као вино нек су јаки;
Благи, прави, јаки — здрави.
Чисти колач — вјера чиста;
Свећа — нада, што нам блиста;
А љубав је љубав красна—
Истина је и ту јасна.
Шта Ти дајем ја нејаки?
Све је ово Твоја слика,
Блиједа слика Твога лика,
Нека светац мој Те моли,
Зато њему палим свијећу.
Он до Тебе ближе стоји,
Дај нам, Боже добру срећу!
Сва је моја богомоља:
Нека буде Твоја воља!
Сваком живом Ти помози!
Па и мени не одмози. Амин.

   извор: otacmilic.com
Фотографија корисника Nela Mečanin
фото: Нела Мечанин, Чачак, Ђурђиц, 2017.

Брзопомоћница, Манастир Јовање

    Манастир Јовање се налази на левој обали Западне Мораве на Каблару. До њега се може доћи од Овчар Бање, поред манастира Никоља и иза тунела скренути десно.
   Манастир се први пут помиње у турском дефтеру око 1540. године. По старом, усменом предању, каже се да су манастир подигли монаси са Свете Горе Атонске, који су побегли испред најезде пљачкаша и да је то било „пре Косова„. То исто сведочи натпис изнад цркве. Вук Караџић у списима из 1824. године приповеда, да је манастир Јовање био лавра, из које се заповедало и судило свим осталим манастирима око Каблара и Овчара. По изгледу, величини и лепоти, тадашњу цркву он ставља на прво место међу храмовима под Кабларом. Некада је овде деловала преписивачка школа, што сведочи једно рукописно јеванђеље из средњег века, које се чува у Бечу.
                      Фотографија корисника Ђорђе Проковић
   Манастир је много пута пљачкан и рушен. Обновљен је 1840. године али се убрзо поново претвара у рушевину, све до 1936. године када је, са благословом Пресвете Богородице и Светог владике Николаја Српског, оживео и поново почео да служи Богу и људима. „Ово је рајско место којем нема равна ни у Светој Гори атонској“ – речи су Рафаила Хиландарца, које је изговорио када је 1937. године, довео 12 монахиња из манастира Калиста у вековни, стари манастир али напуштен, запуштен и опљачкан. Упркос свим недаћама манастир је обновљен.
Фотографија корисника Ђорђе Проковић
преузми везу:

Чудотворна икона пресвете Богородице Брзопомоћница
                   
   Изградњом хидроцентрале „Међувршје“ 1954. године, манастир Јовање је потопљен и премештен на нову локацију, са Кабларске стране на левој обали Западне Мораве, „сакривен“ у шуми, на малој заравни у подножју Јовањског брда. На брдо на коме је манастир данас, монахиње су изместиле монашко гробље, камен и стубове старе цркве. Нова црква је освећена 1959. године.
    Манастир Јовање се прочуо по помоћи и чудима која чини чудотворна икона Мајке Божије Јовањске, Брзопомоћница, која се накази у овом храму, а која је дар духовника овог манастира, Серафима Руса. Многе је исцелила, тужне развеселила а несрећне утешила.

   Вршитељ дужности настојатељице, монахиња Теодора (Попадић)
   Контакт: 032/5596 135
   извор: eparhija-zicka.rs
Фотографија корисника Ђорђе Проковић
фото: Ђорђе Проковић, Чачак, Икона Брзопомоћница, 22.11.2017.

ЗАВРШЕНИ РАДОВИ НА ФРЕСЦИ УСПЕЊЕ

  
   МАНАСТИР СТУДЕНИЦА – СЕЗОНА 2017

ЗАВРШЕТАК КОНЗЕРВАТОРСКО-РЕСТАУРАТОРСКИХ РАДОВА НА КОМПОЗИЦИЈИ УСПЕЊЕ БОГОРОДИЦЕ

   Управо су за ову сезону завршени конзерваторско-рестаураторски радови на фрескама у Богородичиној цркви у манастиру Студеница. У предходна четири месеца обављени су целокупни заштитни радови као и потпуна обнова фреске Успење Богородице.
   Минуциозне и захтевне интервенције изведене стручним рукама екипе рестауратора, дале су нови живот овој изузетној средњовековној слици која је била тешко оштећена. У предходном периоду заустављено је њено даље пропадање а реконструкцијом делова који су уништени поново је могуће сагледати у целини.
                           
   Ову фреску до сад није било могуће сагледати због густе мреже оштећења којима је површина слике покривена. Била су груписана и разуђена, било их је и до 700 на једном метру квадратном. Због тога су учвршћени сви слојеви византијског малтера који носи слику, затим су попуњене рупе од оштећења (пломбирање) која су затим тонирана у складу са околним површинама.
   Осим тога конзервиран је и натпис који сведочи о настанку ове и околних фресака које су настале током обнове у 16.в.
   Радови су реализовани према пројекту Републичког завода за заштиту споменика културе, финансирало их је Министарство културе и информисања Републике Србије, а извођач радова је фирма КОТО.
   Аутор пројекта и конзерваторски надзор мр СТОЈАНКА САМАРЏИЋ, сликар-рестауратор, саветник, Републички завод за заштиту споменика културе Београд.
                    
СТРУЧНА ЕКИПА:

ГОРДАНА ЈАКОВЉЕВ, конзерватор- рестауратор
ВЕСНА ЧАНАК, сликар-рестауратор
СУЗАНА ЗЛАТАРИЋ, конзерватор- рестауратор
МИЛИЦА АНЂЕЛИЋ, конзерватор- рестауратор
ВЛАДИМИР МАРКОСКИ, конзерватор- рестауратор
ЛУКА ДЕДИЋ, сликар
НЕНАД БОГОЈЕВИЋ , конзерватор- рестауратор
МАРИЈА ПЕШАНОВИЋ, конзерватор- рестауратор
ЈЕЛЕНА СИМИЋ, мастер конзерватор- рестауратор
ДРАГАНА ВИЋЕНТИЈЕВИЋ, мастер конзерватор- рестауратор
СЕЛЕНА ЈУНАЧКОВ, мастер конзерватор- рестауратор
ЈОВАНА ЈОВАНОВИЋ, мастер конзерватор- рестауратор
МИЛАНА ЈОВАНОВИЋ, мастер конзерватор- рестауратор
АНАСТАСИЈА ЈОВАНОВИЋ, мастер конзерватор- рестауратор
СТАНИЦА МЛАДЕНОВИЋ, мастер конзерватор- рестауратор
МАРИЈА ВРАНИЋ, мастер конзерватор- рестауратор
ИЛИЈА АНДРИЋ, студент друге године конзервације и рестаурације ФПУД

   извор: www.manastirstudenica.rs
  

Химна Светом Нектарију Егинском

Резултат слика за свети нектарије егински

Аранђеловдан у Краљеву – крсна слава Епископа Јустина

                                   
   У Храму Светог Саве у Краљеву, у навечерје празника Светог архангела Михаила и сабора бестелесних сила, служена је празнична вечерња служба.
Заједно са свештенством и верним народом богослужењу је  присуствовао и Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин, који је благословио петохлебницу.
                  
   Пројављујући се кроз саборност, преображавајући време и простор са свим створеним, Света Црква у престоном граду Епархије жичке је данас имала радост да прослављајући Светог архангела Михаила и сабор бестелесних сила, заједно са њима предстане Престолу Господњем. На челу заједнице часног свештенства, богољубивог монаштва и верног народа Божијег, евхаристијски принос је ка Господу узносио Епископ жички г. Јустин.
Нарочиту свечаност и радост донело је прослављање овог дана као крсне славе нашег Архијереја Јустина, као и архимандрита Дамјана (Цветковића) и протојереја-ставрофора Ненада Илића, служашчих при овом храму Божијем.
   Сабрани са разних крајева, свештенство, монаштво и верни народ, дошли су да на најаутентичнији – литургијски начин узму учешћа у радости свештеног славља.
Поздрављајући присутне, међу којима и градоначелника Краљева др Предрага Терзића, Епископ Јустин се у беседи након јеванђелског читања захвалио свима на доласку. Честитајући свечарима славу, он је на живописан начин истакао главну поуку данашњег читања: “Замислите да данас неко има моћ да чини чуда која су апостоли чинили, како би сви ценили таквог човека! А Господ каже да то није најважније, већ да будемо наследници Царства небеског.“ Усмеравајући очи и ум сабраних на долазеће Царство Христово, охрабрио је верне на путу подвига, непрестаног устајања из стања палости. Овај живот нас, изгнаника из раја, је непрестано “снисхођење Божије“. Зато је потребно да се смиравамо, увиђајући сопствену недостојност и величину љубави Божије према нама. У томе су нам незаобилазни помоћници бестелесни чинови ангелски, међу којима нарочито Свети архангел Михаило, поучио је Епископ.
              
   Молитвено појање торжественог мушког хора предвођеног протопсалатом Иваном Трајковићем и милозвучног хора предвођеног Теодором Стојковић, учинило је свештени призор подобним хоровима ангелских чинова који се прослављају.
   Усходећи приносом ка Престолу Божијем и призивјући силазак Светог Духа, сабрање је приступило Тајни над Тајнама – удеоничарењу у Телу и Крви Христовој. У радости благодарења Господу на свим даровима, освештано је славско жито и пререзан колач. Архимандрит студенички др Тихон (Ракићевић) је у име своје и свих сабраних честитао Епископу славу. Подсећајући да се код Срба у овоме периоду често иде “са славе на славу“, пожелео је свима да наше духовно кретање буде и “из славе у славу“.
   Славска трпеза љубави је приређена у Епископском дому, где се уз окрепљење припремљеном храном и пићем за све присутне, чула и по која песма из духовне лире српскога народа.
У току дана у госте код Епископа су дошли и Високопреосвећена господа Митрополит дабробосански Хризостом и Митрополит загребачко-љубљански Порфирије, као и Преосвећена господа Епископ шумадијски Јован и Епископ нишки Арсеније.
   Међу гостима били су и г. Милета Радојевић, директор Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама, градоначелник Краљева др Предраг Терзић, градоначелник Чачка  г. Милун Тодоровић, као и друге уважене званице.

   јереј Александар Р. Јевтић
   извор: eparhija-zicka.rs