ПЈЕСМА СРПСКОЈ СЛАВИ

Када Србин славу слави,
Он уз колач свијећу стави,
Па скрушено он уздане;
И све свети светим чином.
Колач му је слика Оца,
Сваког добра даваоца;
Свијећа му је слика Сина,
Слика Духа — слика вина,
Пред Тројицу Србин стане,
Па скрушено он уздане;
— Царе вјечни, благослови
Сви су твоји дари ови.
Народ сложи и умножи;
Нек сви људи буду Божији,
Нек сви славе име Твоје,
Твога сина нек се боје.
Ко хљеб нек су срцем благи,
Као свијећа душом прави,
Као вино нек су јаки;
Благи, прави, јаки — здрави.
Чисти колач — вјера чиста;
Свећа — нада, што нам блиста;
А љубав је љубав красна—
Истина је и ту јасна.
Шта Ти дајем ја нејаки?
Све је ово Твоја слика,
Блиједа слика Твога лика,
Нека светац мој Те моли,
Зато њему палим свијећу.
Он до Тебе ближе стоји,
Дај нам, Боже добру срећу!
Сва је моја богомоља:
Нека буде Твоја воља!
Сваком живом Ти помози!
Па и мени не одмози. Амин.

   извор: otacmilic.com

фото: Нела Мечанин, Чачак, Ђурђиц, 2017.