3. децембар 2017.
Преподобни Порфирије Кавсокаливит
Блажени старац Порфирије рођен је 7. фебруара 1906. године у селу Свети Јован Каристија у близини Аливерије. Његови родитељи су били сиромашни али побожни земљорадници. Отац му се звао Леонида Бајрактарис, а мајка Јелена, кћи Антонија Ламброса.
На крштењу је добио име Евангелос и био је друго од петоро деце својих родитеља. Школу у свом селу похађао је само две године. Учитељ му је већином био болестан, и деца су веома мало научила од њега. Гледајући ту сиромаштину, мали Евангелос је напустио школу; радио је на породичном имању и чувао оно мало стоке што су имали. Радио је од своје осме године. Ради боље зараде, још тако млад прихватио се посла најпре у оближњем руднику угља, а затим у бакалници у Халкиди и у Пиреју.
Отац га је научио Молебном канону Пресветој Богородици и свему што се тиче наше вере, а што је и сам знао. Као дете, Евангелос се брзо развијао. Причао нам је и сам да се почео бријати од своје осме године. Од најранијег узраста био је озбиљан, марљив и ревностан, и изгледао је старији од својих вршњака.
На крштењу је добио име Евангелос и био је друго од петоро деце својих родитеља. Школу у свом селу похађао је само две године. Учитељ му је већином био болестан, и деца су веома мало научила од њега. Гледајући ту сиромаштину, мали Евангелос је напустио школу; радио је на породичном имању и чувао оно мало стоке што су имали. Радио је од своје осме године. Ради боље зараде, још тако млад прихватио се посла најпре у оближњем руднику угља, а затим у бакалници у Халкиди и у Пиреју.
Отац га је научио Молебном канону Пресветој Богородици и свему што се тиче наше вере, а што је и сам знао. Као дете, Евангелос се брзо развијао. Причао нам је и сам да се почео бријати од своје осме године. Од најранијег узраста био је озбиљан, марљив и ревностан, и изгледао је старији од својих вршњака.
 |
| Преузми везу: http://vaznesenjeovcarbanja.blogspot.rs/2015/08/blog-post_63.html |
БОГАТАШ И БОГ
На крају приче о безумном богаташу из Лукиног јеванђеља које слушамо на Литургији у ову недељу, Господ се обраћа човеку који је прогласио да му предстоји будућност пуна одмора, уживања и безбрижности. Каже му да ће ту ноћ умрети и да је безуман зато што је све засновао на материјалном богатству без кога ће сад остати.
"Тако бива ономе који себи стиче благо, а не богати се Богом".
Богатити се Богом... Богом бити богат. Бог - богат.
Како то звучи... Скоро као плеоназам.
Српски језик открива тајну да заиста богат може бити само онај који је са Богом, у Богу. Без обзира да ли поседује много или мало.
Бог - богат.
Ако човек искористи једно од погодности савремене технике, брзо може да прође кроз преводе ове две речи на разне језике.
God - rich, на енглеском
Gott - reich, на немачком
God - rijk, на холандском
Gud - rik, на шведском
Gud - rige, на данском
Личе језици, имају сродности, па је у реду је и са ове две сличне речи.
Dieu - riche, на француском
Dios - rico, на шпанском
Dio - ricco, на италијанском
Deus - rico, португалском
Бог се каже другачије али реч за богатог је веома слична речима из мање сродних западних језика.
На језику из друге језичке групације Бог звучи необично, али богаташ опстаје:
Јумала - рикас, на финском
На словенским језицима, руском, пољском, чешком, словачком, бугарском, - Бог и богаташ су у истом односу као и на српском. Код православних Румуна реч Бог је сличнија као у романским језицима, али богаташ је као у словенским. Због њиховог старог богослужбеног језика, - словенског.
dumnezeu - богат, на румунском
Код Грка речи Бог и богаташ имају старо порекло и нису директно повезане.
Θεός - πλούσιος, на грчком.
Све у свему - рекло би се да Запад повезује реч богаташ, а не Бог.
А хришћански словенски Исток дубоком интуицијом повезује реч Бог и богаташ тако да су Бог и богаташ повезани и да је богаташ само онај који има везу с Богом.
Јао нама ако заборавимо ово што није предност него огромна обавеза. Ми знамо! И немамо право да заборавимо. Без обзира на то колико нас жилави западни богаташ фасцинира.
извор: ђакон Ненад Илић
"Тако бива ономе који себи стиче благо, а не богати се Богом".
Богатити се Богом... Богом бити богат. Бог - богат.
Како то звучи... Скоро као плеоназам.
Српски језик открива тајну да заиста богат може бити само онај који је са Богом, у Богу. Без обзира да ли поседује много или мало.
Бог - богат.
Ако човек искористи једно од погодности савремене технике, брзо може да прође кроз преводе ове две речи на разне језике.
God - rich, на енглеском
Gott - reich, на немачком
God - rijk, на холандском
Gud - rik, на шведском
Gud - rige, на данском
Личе језици, имају сродности, па је у реду је и са ове две сличне речи.
Dieu - riche, на француском
Dios - rico, на шпанском
Dio - ricco, на италијанском
Deus - rico, португалском
Бог се каже другачије али реч за богатог је веома слична речима из мање сродних западних језика.
На језику из друге језичке групације Бог звучи необично, али богаташ опстаје:
Јумала - рикас, на финском
На словенским језицима, руском, пољском, чешком, словачком, бугарском, - Бог и богаташ су у истом односу као и на српском. Код православних Румуна реч Бог је сличнија као у романским језицима, али богаташ је као у словенским. Због њиховог старог богослужбеног језика, - словенског.
dumnezeu - богат, на румунском
Код Грка речи Бог и богаташ имају старо порекло и нису директно повезане.
Θεός - πλούσιος, на грчком.
Све у свему - рекло би се да Запад повезује реч богаташ, а не Бог.
А хришћански словенски Исток дубоком интуицијом повезује реч Бог и богаташ тако да су Бог и богаташ повезани и да је богаташ само онај који има везу с Богом.
Јао нама ако заборавимо ово што није предност него огромна обавеза. Ми знамо! И немамо право да заборавимо. Без обзира на то колико нас жилави западни богаташ фасцинира.
извор: ђакон Ненад Илић
2. децембар 2017.
1. децембар 2017.
Издања ЕУО Епархије жичке
АПОСТОЛ – како се чита сваког дана по седмицама, приредио Милан Радовановић; Краљево, ЕУО Епархије жичке, 2004 (Београд, Чигоја штампа); хришћ. теологија, 755 стр. илустр. тврди повез, ћирилица, тираж 1000; цена:2.500 дин.
ЧИНОВНИК архијерејског свештенослужења, приредио Епископ жички Хризостом (Столић); прво издање; Краљево, ЕУО Епархије жичке, 2006 (Врњачка Бања, Интерклима – графика); хришћ. теологија, 29 цм, 321 стр. илустр. тврди повез, ћирилица, тираж 100; цена: распродато
ЧИНОВНИК архијерејског свештенослужења за презвитерску и ђаконску употребу, приредио Епископ жички Хризостом (Столић); прво издање; Краљево, ЕУО Епархије жичке, 2009. (Врњачка Бања, Интерклима – графика); хришћ. теологија, 21 цм, 195 стр. илустр. тврди повез, ћирилица, тираж 500; цена: 500 дин.
ЧИНОВНИК архијерејског свештенослужења, приредио Епископ жички Хризостом (Столић); прво издање; Краљево, ЕУО Епархије жичке, 2006 (Врњачка Бања, Интерклима – графика); хришћ. теологија, 29 цм, 321 стр. илустр. тврди повез, ћирилица, тираж 100; цена: распродато
ЧИНОВНИК архијерејског свештенослужења за презвитерску и ђаконску употребу, приредио Епископ жички Хризостом (Столић); прво издање; Краљево, ЕУО Епархије жичке, 2009. (Врњачка Бања, Интерклима – графика); хришћ. теологија, 21 цм, 195 стр. илустр. тврди повез, ћирилица, тираж 500; цена: 500 дин.
Нови број Православља - новина Српске Патријаршије
Православље бр. 1217, 1. децембар 2017. године
Корице овог броја Православља краси фотографија манастира Ваведења Пресвете Богородице. Фотографију је забележио ђакон Драган С. Танасијевић, светлописац Информативне службе Српске Православне Цркве. Овај манастир налази се у насељу Сењак, на узвишењу изнад Београда. Припада Архиепископији београдско-карловачкој. Првих неколико година по оснивању, манастир Ваведење био је метох манастира Кувеждина на Фрушкој гори, првог српског женског манастира у обновљеној Србији. Добротом и љубављу Персиде Миленковић, родом из Шапца, сазидана је ова светиња као и многа друга здања; храм Свете Тројице у Кумодражу, зграда Математичке гимназије и кућа Црвеног крста у Београду.
У летопису манастира Ваведење стоји записано да су приликом копања темеља за манастирску цркву откривени у земљи остаци старог храма, свети престо од камена у коме је пронађена очувана свештеничка одежда. Манастир је подигнут поред тадашње Гимназије „Краљ Александар“ на земљишту које је Град Београд уступио Српској Православној Цркви. Црква је саграђена за нешто више од годину дана. Манастирску цркву пројектовао је руски архитекта Иван Рик. Као пројектант помиње се и Павле Петровић. Темељи су освештани 10. августа 1935. године, а велико освећење обављено је 25. октобра 1936. Манастир је осветио Патријарх српски Варнава (Росић). Храм је осликан руком академског сликра Душана Михајловића у периоду од 1972. до 1982. године.
У новом броју Православља - новина Српске Патријаршије Вашу пажњу усмеравамо на текст „О призренским митрополитима и укидању Пећке патријаршије 1766. године“ из пера Снежане Крупниковић, затим текст о Сионским сабрањима 2017 године - Фестивалу Вере, Наде и Љубави који потписује Ранка Маџаревић; текст поводом стогодишњице од почетка рада Помесног Сабора Руске Православне Цркве чији је аутор проф. др Ксенија Кончаревић, као и текст о Православном богословском факултету у Београду – нежељеном оснивачу Београдског универзитета чији је аутор Благоје Пантелић. О уредницима Православља као и у претходним бројевима пише Славица Лазић: у овом броју доносимо њен разговор са протојерејем др Љубивојем Стојановићем. О кремацији као савременом изазову за хришћане пише протојереј-ставрофор проф. др Радомир В. Поповић, а о недавно завршеним рестаураторско-конзерваторским радовима на фресци Успења Пресвете Богородице у Богородичиној цркви манастира Студеница пише др Миљана Матић. О томе да положај српских цркава и манастира на Косову и Метохији не може имати аналогију са светогорским примером у овом броју пише др Александар Раковић. Из ризница светоотачког богословља у броју од 1. децембра читаоцима доносимо превод трећег поглавља Богољубиве историје Блаженог Теодорита Кирског, које је са старогрчког превео Лазар Нешић. О српској идеји у средњем веку за Православље пише Милош Павловић... У 1217. броју Православља читаоце очекују и сталне рубрике са новостима из света издаваштва, као и вестима из културе и науке, хришћанског света и живота наше помесне Цркве...
остатак текста прочитајте на : www.spc.rs
Корице овог броја Православља краси фотографија манастира Ваведења Пресвете Богородице. Фотографију је забележио ђакон Драган С. Танасијевић, светлописац Информативне службе Српске Православне Цркве. Овај манастир налази се у насељу Сењак, на узвишењу изнад Београда. Припада Архиепископији београдско-карловачкој. Првих неколико година по оснивању, манастир Ваведење био је метох манастира Кувеждина на Фрушкој гори, првог српског женског манастира у обновљеној Србији. Добротом и љубављу Персиде Миленковић, родом из Шапца, сазидана је ова светиња као и многа друга здања; храм Свете Тројице у Кумодражу, зграда Математичке гимназије и кућа Црвеног крста у Београду.
У летопису манастира Ваведење стоји записано да су приликом копања темеља за манастирску цркву откривени у земљи остаци старог храма, свети престо од камена у коме је пронађена очувана свештеничка одежда. Манастир је подигнут поред тадашње Гимназије „Краљ Александар“ на земљишту које је Град Београд уступио Српској Православној Цркви. Црква је саграђена за нешто више од годину дана. Манастирску цркву пројектовао је руски архитекта Иван Рик. Као пројектант помиње се и Павле Петровић. Темељи су освештани 10. августа 1935. године, а велико освећење обављено је 25. октобра 1936. Манастир је осветио Патријарх српски Варнава (Росић). Храм је осликан руком академског сликра Душана Михајловића у периоду од 1972. до 1982. године.
У новом броју Православља - новина Српске Патријаршије Вашу пажњу усмеравамо на текст „О призренским митрополитима и укидању Пећке патријаршије 1766. године“ из пера Снежане Крупниковић, затим текст о Сионским сабрањима 2017 године - Фестивалу Вере, Наде и Љубави који потписује Ранка Маџаревић; текст поводом стогодишњице од почетка рада Помесног Сабора Руске Православне Цркве чији је аутор проф. др Ксенија Кончаревић, као и текст о Православном богословском факултету у Београду – нежељеном оснивачу Београдског универзитета чији је аутор Благоје Пантелић. О уредницима Православља као и у претходним бројевима пише Славица Лазић: у овом броју доносимо њен разговор са протојерејем др Љубивојем Стојановићем. О кремацији као савременом изазову за хришћане пише протојереј-ставрофор проф. др Радомир В. Поповић, а о недавно завршеним рестаураторско-конзерваторским радовима на фресци Успења Пресвете Богородице у Богородичиној цркви манастира Студеница пише др Миљана Матић. О томе да положај српских цркава и манастира на Косову и Метохији не може имати аналогију са светогорским примером у овом броју пише др Александар Раковић. Из ризница светоотачког богословља у броју од 1. децембра читаоцима доносимо превод трећег поглавља Богољубиве историје Блаженог Теодорита Кирског, које је са старогрчког превео Лазар Нешић. О српској идеји у средњем веку за Православље пише Милош Павловић... У 1217. броју Православља читаоце очекују и сталне рубрике са новостима из света издаваштва, као и вестима из културе и науке, хришћанског света и живота наше помесне Цркве...
остатак текста прочитајте на : www.spc.rs
Пост је одрицање од мрсне хране, злих помисли, лоших сећања?
Пост је одрицање од мрсне хране, злих помисли, лоших сећања.
То је једна јако лоша дефиниција поста.
Немојте мислити о ружичастом слону. О чему сад мислите?
Дакле, немојмо говорити о посту као негацији, није важно шта пост није. Рецимо шта пост јесте.
Јачање воље. Сагледавање и осмишљавање себе, својих мисли, жеља, поступака. Стицање храбрости да признамо и поправимо своје недостатке. Окретање ка Богу. Молитва, права, искрена, она која нагони на плач, па на осмех. Сусрет са ближњим. Сусрет са онима који ће нам тек постати ближњи. Тихо жртвовање себе зарад другог и Господа. Проналажење нових лепота самог живљења. Радовање свом крсту. Захвалност Господу за парче хлеба на длану, за близину вољених, захвалност за могућност да другима будемо узданица. Захвалност Господу на Њему Самом и на нама самима.
То је тек део онога шта је пост.
Није, дакле, толико важно читати има ли на кексу млеко у праху, питајмо се има ли нас пред лицем Божијим.
Не паничимо ако смо заборавили, па постили на уљу, кад је требало постити на води, паничимо ако смо човека повредили или заборавили.
Можемо ми мерити минуте пре поноћи, у које бисмо појели рибљу паштету пре сутрашњег Причешћа, али не можемо измерити своје дане на земљи и шансе које су пред нама.
Пост је загледање у те шансе, понирање у себе, и дружење са Христом и светима. Ето светих свуда око нас, скупљају се сваке недеље пред Путиром.
Не причајмо како се одричемо овога или онога, јер су та “одрицања” тако споредна да их не треба ни помињати. Пост је пут задобијања благодати, освајања врлина, Богаћења и проналажења себе.
Нека нам је сретан и Богом благословен почетак поста!
извор: eparhija-zicka.rs
То је једна јако лоша дефиниција поста.
Немојте мислити о ружичастом слону. О чему сад мислите?
Дакле, немојмо говорити о посту као негацији, није важно шта пост није. Рецимо шта пост јесте.
Јачање воље. Сагледавање и осмишљавање себе, својих мисли, жеља, поступака. Стицање храбрости да признамо и поправимо своје недостатке. Окретање ка Богу. Молитва, права, искрена, она која нагони на плач, па на осмех. Сусрет са ближњим. Сусрет са онима који ће нам тек постати ближњи. Тихо жртвовање себе зарад другог и Господа. Проналажење нових лепота самог живљења. Радовање свом крсту. Захвалност Господу за парче хлеба на длану, за близину вољених, захвалност за могућност да другима будемо узданица. Захвалност Господу на Њему Самом и на нама самима.
То је тек део онога шта је пост.
Није, дакле, толико важно читати има ли на кексу млеко у праху, питајмо се има ли нас пред лицем Божијим.
Не паничимо ако смо заборавили, па постили на уљу, кад је требало постити на води, паничимо ако смо човека повредили или заборавили.
Можемо ми мерити минуте пре поноћи, у које бисмо појели рибљу паштету пре сутрашњег Причешћа, али не можемо измерити своје дане на земљи и шансе које су пред нама.
Пост је загледање у те шансе, понирање у себе, и дружење са Христом и светима. Ето светих свуда око нас, скупљају се сваке недеље пред Путиром.
Не причајмо како се одричемо овога или онога, јер су та “одрицања” тако споредна да их не треба ни помињати. Пост је пут задобијања благодати, освајања врлина, Богаћења и проналажења себе.
Нека нам је сретан и Богом благословен почетак поста!
извор: eparhija-zicka.rs
Пријавите се на:
Постови (Atom)