Игуман Сава Јањић: "Мењајмо себе и отварајмо своје срце Господу"

Архимандрит Иларион (Лупуловић), Манастир Драганац (Епархија рашко-призренска), Недеља друга поста, 24.3.2019.

ТВ ХРАМ, 2017.

Интернет презентација манастира Драганац

   Манастир Драганац, посвећен Светим архангелима Гаврилу и Михаилу, мали је манастир на Косову и Метохији који је недавно лансирао вебсајт на енглеском о самом манастиру, локалној области, његовој историји и садашњем стању. Ово је једини такав сајт на енглеском о једном од настаријих манастира који сада опстаје под муслиманском влашћу на Косову.

   Сајт доноси презентацију младог братства, које је поново успостављено у древном и напуштеном манастиру 1990-тих захваљујући напорима манастира Високи Дечани. Игуман је архимандрит Иларион, а братство броји 12 монаха, и једна је од највећих монашких заједница тренутно на Косову, где је ситуација са православним хришћанима врло тешка. После насилних напада и последичних масовних протеривања српског православног становништва 1999. и 2004. године, православни хришћани који остају на Косову углавном су присиљени да живе у малим, сеоским, изолованим етничким гетоима, спречени да учествују у друштву, где има мало изгледа за запослење, а психолошки утицај на живот у продуженој изолацији може бити негаиван. Све више и више хришћана и даље се приморава да напуштају Косово, а са сваким који напусти ситуација бива све тежа за оне који остају.

   Братство манастира Драганац, поред одржавања пуног круга црквених служби и честог служења Свеноћног бденија светогорског стила, вредно ради на томе да се одржи, и да одржи и охрабри опстанак православног хришћанства на Косову и Метохији. Монаси сами праве тамјан, дрвене крстове, преводе православне текстове на енглески, имају керамичке производе, справљају сир, и одржавају велике баште ради производње своје хране, док је манастир извор и духовног освежења и материјалне помоћи за српске православне хришћане који живе у разбацаним изолованим селима у региону.

   Међутим, упркос тешког рада братства, манастиру је потребна помоћ хришћана из иностранства како би могао наставити да функционише. И поред тога што много тога праве и производе, у друштву којем доминирају муслимани, локални хришћани често су у великој потреби будући да су усамљени, тако да има мало прилика да монаси продају оно што произведу.

   Стога су покренули сајт како би обавестили јавност у иностранству о ситуацији на Косовуи Метгохији, као и онлајн продавницу, надајући се да ће милосрђе побудити хришћане у иностранству да помогну монасима и купују њихову робу. Све што је производено,  сами монаси су израдили и има највиши квалитет.

Сајт манастира Драганац може се пронаћи на www.draganacmonastery.com

извор: www.spc.rs

Догодине у Призрену ! Драганац, Грачаница, Липљан, Газиместан, 24. март 2019.

Манастир Драганац

Манастир Грачаница

Храм Ваведења Пресвете Богородице и
Храм Светих Флора и Лавра, Липљан

преузми: Црква Ваведења Богородичиног

Газиместан

Недеља друга поста, 24.3.2019.

Недеља Пачиста у Саборном храму Светог Саве у Краљеву

   Литургијска заједница при Саборном храму Светог Саве у Краљеву имала је радост и част да и у другу недељу Васкршњег поста, такозвану Пачисту, евхаристијским сабрањем началствује њен Архијереј, Епископ жички господин Јустин. Благодарећи Господу због свега и за све на овој дивној Литургији Светог Василија Великог и сећајући се Господњих спасоносних страдања, животворнога крста, тридневнога погребења, васкрсења из мртвих, узласка на небеса, седања са десне стране Бога Оца и славног и страшног другог доласка Његовог, Предстојатељ је принео Хлеб и Чашу од које смо пили и тиме смрт Христову објавили и васкрсење Његово исповедали.

   Владика је у својој архипастирској беседи подсетио на догађај који је задесио српски народ на данашњи дан пре двадесет година, а то је почетак бомбардовања, које је трајало седамдесет осам дана и много невиних жртава узело. То су дани и тренуци када нам је много тога јасније постало.
   Затим се Преосвећени осврнуо на данашњи јеванђелски одељак о исцељењу узетога човека. Господ је исцељивао и слепе и који не могу да ходају и давао им је светлост живота. И нема хришћанина да му у току дана бар једном не засија благодат Божија и не осети ослобођење и радост. Та радост није од овога света, попут радости када добијемо нека овоземаљска добра или оне када се нешто велико деси у нашем животу. Та радост, та дивна Господња радост, је нешто што нама даје смисао живота, нешто што нас покреће. Ако хришћанин то никако не доживи ни у току дана, ни у току седмице, ни у току месеца, треба да се запита да ли је он заиста хришћанин, у шта он верује, какву наду он има.
   Да ли могу човека хришћанина да потопе бриге овога света? Да ли је он онда овај свет поставио себи за циљ или се нада у вечни будући живот где нема жалости ни болести ни покварених и злих људи? Циљ хришћанина је да буде тамо где је у друштву са свима светима, да их гледа, да се наслађује гледањем савршених створења Божијих. Јер тамо је све савршено, а овде је много тога несавршено. Ми хришћани можемо да достигнемо савршенство, јер је Господ нас призвао да будемо савршени као што је савршен Отац наш небески и да будемо синови светлости и богови по благодати. Нека Господ Бог Син мира и утехе буде са нама, да нас подржи и усмери и да нам да снаге да подвиг поста завршимо и да из поста изађемо јачи духовно, да имамо светлост живота и да имамо радост кроз све векове и сву вечност. Амин.
   После Свете Литургије Епископ је са свештенством града Краљева на градском тргу испред споменика палим краљевачким борцима у последњим ратовима одржао парастос помоливши се се за душе пострадалих војсковођа и војника на бранику отаџбине и за душе браће и сестара недужно убијених на овим просторима.

   Протођакон Александар Грујовић
   извор: eparhija-zicka.rs

Празници у Цркви, бр. 1, Празници посвећени Господу Исусу Христу и светитељима

Манастир Вазнесење

Богородице Дјево глас 1, кир Мануил Гута | Θεοτόκε Παρθένε, ήχος Α΄, μέλος Μανουήλ Γούτα

Ковиљски монаси

ХРИШЋАНСКИ ИДЕНТИТЕТ И ВЕРСКИ ПЛУРАЛИЗАМ

   Ако Вам неко каже: „Представите се!“, вероватно ћете прво рећи своје име затим, можда, описати посао којим се бавите, или место из ког долазите, или односе у којима сте. У многим културама бисте рекли и име својих родитеља или шире породице. Дакле, говорити о идентитету значи говорити о томе како одређујемо наше место у језику и свету око нас; имена постоје да се користе, да нам говоре нешто, не само да стоје поред нас; а ко смо ми, онима око нас постаје јасно тек када се поставимо на мапи међусобних односа.

Парохија Амстердам, бр. 10

Никола Попмихајлов, ЦРКВЕНО ПОЈАЊЕ

Часови појања при Православном духовном центру "Владика Николај Велимировић" у Краљеву
и манастиру Вазнесење, Овчар Бања

MУЗИКА

   Ако би очеви увек преносили своја знања и таленте деци, вероватно бих био музичар, или томе слично. Мој отац је у младости уредно ”стругао” виолину, читао ноте из нотне свеске и био је нада у области хармоничних звукова. Али, није се отворило. Ни њему, ни мени. Као у ”Рубљову” код Тарковског, ”рецепт за бронзана звона” отац је однео са собом. А ја не да сам остао без слуха за музику, него са уобичајеном неписменошћу када је реч о музици. Такав сам, генерално, и сада. Нажалост. Мада…