Translate

3. септембар 2019.

Молебан за почетак школске године у Храму Светог Саве у Краљеву


У вечерњим часовима у недељу 31. августа текуће године у Храму Светог Саве у Краљеву служен је Молебан за почетак школске 2019/2020. године.

   „Пустите децу и не браните им да долазе к мени, јер таквих је Царство небеско“ (Мт 19, 14). Речи изговорене у далекој прошлости звучале су као да су изговорене данас, а као да одсликавају Тајну будућега века.
   Радосна лица деце и пажња са којом су учествовали у призиву Светог Духа кроз саборну молитву сведочила су да је Христос и даље Онај Који из уста деце чини себи хвалу (Пс 8, 3).
   Деца са родитељима у простору храма са чијих нас фресака прати све више светитељских очију које сведоче о увек и свуда присутности Божијој, дошла су да се молитвом припреме за школске подвиге.
   Молитвено сабрање је предводио протојереј-ставрофор Мирослав Јаковљевић уз саслуживање ђакона Стефана Милошевског. Присутнима се беседом обратио протонамесник Александар Јевтић. Поздравивши децу у име братства нашег Храма, изразио је радост што се под сводовима овога Храма деца сабирају око Господа Исуса Христа и свог великог заштитника Светог Саве. Два раја, онај пре пада прародитеља и онај који очекујемо у Царству Божијем, дали су нам смернице какви да будемо. Подсетио је да је по речима раних Отаца Цркве Бог човека створио као дете, а да је, како смо из Јеванђеља чули, и улазницу за Царство небеско назначио онима који буду као деца. Та улазница је радост, која по речима једног дивног светитеља представља: одсуство туге због прошлости и страха од будућности. Деца живе у таквој радости, јер се нису упрљала својим сагрешењима и зато се радују садашњости. Нека Господ дарује такву радост и у предстојећим школским стремљењима, где све предмете треба посвећено изучавати, а посебно Веронауку која учи о Господу и најузвишенијим истинама неба и земље.
   Трудом старешине храма протојереја Радоја Санде са братством, за децу су припремљени дарови који су им подељени у виду школског прибора неопходног за школску наставу. Заједно са њима подељен је и Лист Храм који излази при овоме храму, а који у овом броју говори о за децу и родитеље веома актуелној теми ауторитета у васпитању.

„У онај час приступише ученици Исусу говорећи: Ко је, дакле, највећи у Царству небескоме? И дозва Исус дете и постави га међу њих и рече: Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско. Који се, дакле, понизи као дете ово, онај је највећи у Царству небеском“ (Мт 18, 1–4) .

   Ц.О. Храм Светог Саве, Краљево
   извор: eparhija-zicka.rs

2. септембар 2019.

Епископ Теодосије, Претпоставке богослужбеног живота у женском манастиру, Манастир Жича, Симпосион о женском монаштву, септембар, 2011.


Предавање Епископа Теодосија на Симпосиону о женском монаштву одржаном у Манастиру Жичи 2011. године.

Објављено ДВД издање са Симпосиона садржи видео записе свих предавања (25) преведених на српски, руски, грчки и француски језик.

Предавачи:

1. Митрополит црногорско-приморски г.г Амфилохије
2. Митрополит Верије и Александрете г.г. Павле (Антиохијска Патријаршија)
3. Архимандрит Јелисеј, Игуман Манастира Симонопетре на Светој Гори
4. Умировљени Епископ захумско херцеговачки г.г Атанасије
5. Проф. др Георгије Манзаридис, Теолошки факултет, Солун
6. Мати Теоксенија, Игуманија Манастира Хрисопиги, Крит
7. Проф. др Нона Пападимитриу, Теолошки факултет, Атина
8. + Проф. др Константин Пицакис, Правни факултет, Тракија
9. Епископ бачки г.г. Иринеј
10. Митрополит Самтависија и Горија г.г. Андреј, Грузијска Патријаршија
11. Архимандрит Јефрем, Игуман Манастира Ватопеда на Светој Гори
12. Епископ рашко-призренски г.г. Теодосије
13. + Старац Мојсије Светогорац
14. Проф. др Теодор Јангу, Теолошки факултет, Солун
15. Мати Павла, Игуманија Манастира Петропавлово, Требиње
16. Др Евгенија Жукова, Русија
17. Проф. др Ксенија  Кончаревић, Теолошки факултет, Београд
18. Митрополит Месогеје и Лавриотике, г.г Николај, Грчка Црква
19. Митрополит Лемесоса, г.г. Атанасије, Грчка Црква
20. Епископ зворничко-тузлански г.г. Фотије
21. Архимандрит Илија Раго, Француска
22. Др Сара Пено, научни сарадник Музиколошког института САНУ
23. Мати Методија, Игуманија Манастира Часног Крста, Коринт
24. Марина Миријантеос-Куфопулу, Архитекта, Грчка
25. Митрополит загребачко-љубљански г.г Порфирије

   извор: Nasledje

Нови број „Православља“ - новина Српске Патријаршије


   Поводом прославе 8. векова аутокефалије Српске Православне Цркве, у првосептембарски број Православља доноси Васкршњу посланицу Патријарха српског Германа из 1969. године изговорену поводом 750. годишњице аутокефалије Српске Православне Цркве. Разговарајући за новине Српске Патријаршије са академиком Матијом Бећковићем, Славица Лазић се, у тексту под насловом Брат који не верује отима храмове брату који верује, дотакла тешког бремена које се надвило над српство, а Матија је тим поводом између осталог констатовао: „Никад теже бреме није пало на слабије плећи. Одговорност нам је већа од памети. Србија још не сме да стане иза себе и мисли целом главом. А њене невидљиве везе са Црном Гором су јаче од свих видљивих...“
   Поводом почетка још једне школске године, ђакон Радомир Маринковић је забележио цртице о самовредновању и сталном стручном усавршавању наставника, истражујући мало познате детаље из живота патријарха Павла као суплента Призренске богословије, у тексту под насловом Бог ће помоћи, ако има коме.
   У рубрици Српски великани, Кринка Видаковић Петров за Православље пише о књизи Михајло Идворски Пупин – Текстови у америчкој штампи 1912–1920. године, чији су приређивачи др Ђорђе Н. Лопичић и Мирослав Станковић и дочарава Пупина не само као научника од светског угледа већ и највећег српског лобисту у Америци.
   Поводом следствујућих Дана Светих новомученика јасеновачких који се традиционално обележавају у септембру у Епархији пакрачко-славонској и другим епархијама Српске Православне Цркве, Дејан Мачковић указује на чињеницу да је у својој хиљадугодишњој историји српски народ доживео неколико битних догађаја који су заувек одредили ток његове историје. У том смислу, несумњиво најзначајнији догађај у историји Срба у 20. веку јесте геноцид почињен у Другом свјетском рату у западним српским крајевима.. Мноштво брига и тескоба које имамо у свакодневном животу никад не треба да буде разлог заборава да од Светих јасеновачких новомученика молимо да они буду последњи.
   Кроз разговор са протођаконом др Љубомиром Ранковићем, Марија Јелесић доноси једну нову слику Епископа шабачког, Преосвећеног Владике г. Лаврентија, кога прота Љубомир зове: Човеком Светлости тихе.
   Др Радован Пилиповић пише о духовном животу Старе Србије истражујући период од 1872. до 1912. године.
   У првосептембарском броју Православља преносимо из дневних новина „Политика“ разговор архиепископа Јована под насловом Македонска црква не може да седи на две столице.
   На конференцији под називом „Украдене цркве или мостови ка Православљу?“ у организацији римокатоличке Академије ротенбуршке бискупије у Штутгарту, учествовао је, као представник Православног богословског факултета у Београду, г. Николај Сапсај, који је био у прилици да постави неколико питања главном иницијатору и организатору овог догађаја – др Владимиру Латиновићу, предавачу на Тибингенском универзитету. О томе како је протекла организација конференције и који је њен значај читајте у тексту под насловом Било какав разговор је бољи него никакав разговор.

   извор: www.spc.rs

јеромонах Доситеј Хиландарац: О ВЕРА, НАДИ И ЉУБАВИ, 17.8.2019.

1. септембар 2019.

о. Бранко Керкезовић, Недеља 11. по Духовдану, Манастир Вазнесење, 1.9.2019.

Старо српско црквено појање - Осмогласник, глас 2. 01

Чланови Српског византијског хора Мојсије Петровић поју мелодије из књиге Осмогласник - Старо српско црквено појање, едиција Богословски уџбеници, у издању Светог архијерејског синода СПЦ, Београд, 2011.
Манастир Вазнесење

МАСТЕР ТЕОЛОГИЈЕ - КОНОБАР У ПЛАЖНОМ БАРУ


Херој из сенке спрема докторат на Православном богословском факултету у Београду; новац зарађен од конобарисања улаже у бесплатне радионице веронауке за децу широм Боке Которске, а прича о њему враћа веру у људе и праве вредности.
   Ово није класична прича о младићу, који трбухом за крухом конабарише, зато што није успео да пронађе посао у струци. Напротив, ово је прича о младићу који воли живот, одрастао је у изобиљу, а из чисте љубави, определио се за потпуно другачији, несвакидашњи животни пут, за многе потпуно несхватљив.
    Двадесетосмогодишњи Јовица Вукасовић, мастер теологије, док спрема испите на докторским студијима на Православном Богословском факултету у Београду, током летње сезоне ради као конобар у плажном бару у родном Морињу. У  отаџбину се вратио како би помогао малишанима, како каже, у овом турбулентном периоду у Црној Гори, организујући бесплатне радионице веронауке уз помоћ Митрополије црногорско приморске широм Бококоторског залива, будући да је то једини начин да се тамошња деца упознају са православном вером, јер веронаука као предмет, не постоји у образовном систему Црне Горе.
   Деца широм залива чула су за вероучитеља Јовицу из Мориња, са којим могу да поделе своје проблеме, добију савет  и  сазнају све оно што их редовна школа не учи. Новцем који заради током лета, Јовица омогућује квалитетније услове за учење, организује бесплатне излете, па ђаци обилазе православне цркве и манастире. Он купује литературу, бојанке и слаткише, не би ли предања учинио што занимљивијим полазницима свих узраста.
  Оно на чему на својим часовима потенцира је становиште да су код Бога сви једнаки, да људе не треба делити у односу на материјални положај, степен образовања или националност. Бока Которска је мултиетничка средина, и само онај ко поштује туђе, уме на прави начин да воли своје.
   За свој летњи конобарски посао, каже да је частан  и поштен, а да се ниједног посла не треба стидети уколико је такав. Овај младић добитник је и престижне стипендије Грчке православне цркве Светог Синода у Атини. Течно говори пет језика, рецитује француске шансоне, а за себе у шали каже да је најбољи конобар међу теолозима и обратно. Већ три сезоне полази му за руком да споји неспојиво, а колико могу да приметим, омиљен је међу колегама из плажног бара.
   - Гости кафића се углавном зачуде, када чују мој животни пут, јер не могу да повежу теологију са угоститељским послом ове врсте, али ја не гледам то на тај начин. Овде вежбам смиреност и из више углова упознајем и учим да разумем људе и њихове поступке – открива Јовица за портал Круг.
   Посао конобара, наглашава, ради зато што му прија рад, а не зато што је материјално приморан на то, и додаје:
   - Волим да причам, да се шалим, дружим, путујем и да се осећам корисним чланом  друштва. Овде сам окружен добрим, вредним људима, а себе сматрам обичним младићем из народа, који се определио да проучава веру и да живи у складу са црквеним канонима. Када прође сезона, посветим се ономе за шта сам се школовао и срећан сам што сам, на неки начин, успео да спојим своје  две највеће љубави – цркву и море, јер где год да сам отишао, осећао сам носталгију и жељу да се вратим, а бавити се теологијом, у академском смислу, у Црној Гори, данас, као што знамо, није најзахвалнија опција -- признаје Вукасовић.
   Када је, још као дете почео да се интересује за веру и цркву, средином деведесетих година, веронаука је била потпуна непознаница у Црној Гори, можда још већа него што је сада. Ипак, сваке недеље, заједно са дедом, одлазио је у сеоску цркву и на тај начин „упијао” знање о вери. Управо због те неубичајене љубави, у малој средини као што је Бока, често је сматран чудаком и био предмет злурадих коментара вршњака. Од њега се, као и од већине земљака, очекивало да постане поморац и тако настави породичну традицију. Своју љубав према цркви, у најранијем периоду одрастања, признаје, често је крио.
   - Док су се друга деца играла пиштољима, мачевима, ја сам заједно са дедом столаром, у кућној радионици правио цркве. То је било деведесетих година, када овде људи генерално нису одлазили у цркву. Када је дете заинтересовано за нешто што није свакидашње, и родитељима је чудно. Ипак, веровали су да ће доласком адолесцентске фазе, та љубав утихнути – присећа се наш саговорник.
   Баш у том адолесцентском периоду, заједно са породицом, Јовица се сели  у Нови Сад. Родитељи су се надали да ће велики град да га промени, да ће од њега да направи бунтовника, мангупа. Међутим, то се није десило. У гимназији добија веронауку, која је само подстакла његову жељу да упише Православни богословски факултет у Београду, који је завршио у року, са просеком 9.3. Након основних студија, завршава мастер, после које уписује докторске студије и убрзо решава да се врати у Боку, како би младим нараштајима у својој домовини, пружио шансу да се религијски описмене.
   Већину великих животних жеља Јовица је са својих 28 година већ остварио. Ипак, признаје, остала је она највећа – жеља да пронађе сродну душу са којом ће да оснује породицу, дели и добро и зло.
   Знам да јунак ове приче сигурно зна да добри и храбри увек постижу своје циљеве зато што се за њих боре истрајно и часно. Ми на његовом примеру видимо колико су гобри људи срећа на свету чија нас добра страна учи да ке бити добар – племенито, али учити друге да буду добри - још је племенитије.

   извор: www.eparhijazt.com

Све више полазника павославне веронауке у аустријским школама

   Школски уред за Православну веронауку у аустријским државним школама своди позитиван биланс - све је више ђака на Веронауци. По најновијим подацима, укупан број ђака Веронауке (Катихизиса) на крају школске 2018/2019. износи 13. 600. Укупан број школа у којима се одржава Православна веронаука је око 1.000 у читавој Аустрији, извештава Бранислав Ђукарић, стручни инспектор - координатор Православне веронауке у Аустрији.
   Из године у годину наставља се позитиван тренд, додао је Ђукарић. Број вероучитеља је такође увећан у последњих неколико година и сада имамо око 111 православних вероучитеља и вероучитељица широм Аустрије, објашњава Ђукарић у разговору са медијском кућом "Катпрес" у Бечу. Предаје се у свим основним и средњим школама. Највише је полазника у основним школама. Занимљиво је да сам Беч заузима готово 50 процената свеукупног броја школа и ђака који су на настави веронауке.
   Бранислав Ђукарић је координатор и инспектор за Веронауку у Аустрији, а у оквиру руководеће надлежности митрополита Арсенија (Кардамакиса), председавајућег Православне епископске конференције у Аустрији.
   Приликом недавног сусрета свих вероучитеља у Бечу и учешћа у Божанској Литургији у грчком храму Свете Тројице у Бечу, митрополит Арсеније је похвалио напоре вероучитеља што посвећено предају истине своје вере. Он је оценио да се у јавном свету све више потискује или чак одбацује могућност говора "о Богу." Додао је да је првенствено вероучитељима у великој мери припао задатак да деци и младима "говоре о Богу" и учвршћују их у вери, закључак је митрополит Арсенија.
   Иначе, почеци Православне веронауке у Аустрији датирају од 1991.г. Кроз оснивање Инспектората за предмет Православна веронаука 2005.године дошло је до појачаног интересовања за овај предмет. Прављење наставних планова за основне и средње школе по етапама унапредило је Веронауку.
   У новембру 2014.г. Православна епископска конференција у Бечу донела је и званични акт - "оквирна правила за православне вероучитеље у Аустрији", чиме је потврђена одговорност Цркве за вероучитеље који, било под окриљем Цркве, било у статусу државних намештеника, врше узвишену православну катихетску службу.

   јереј Никола Баловић, парох и вероучитељ у  Фелдкирху

   извор: www.spc.rs

Молебан у Цркви Светог Марка за почетак школске године, Београд

Паја Јовановић, Проглашење Душановог законика / ЦАР ДУШАН, филм


после 1910. године

ИЗЛОЖБА ПОГЛЕД ИЗБЛИЗА. АТЕЉЕ ПАЈЕ ЈОВАНОВИЋА

Народни музеј, Чачак
30 . август до 30. септембар, 2019.