Translate

31. октобар 2019.

Из Поука Светог Петра Цетињског

“Но као што благородне душе човјек, све што на виши степен у господство и у власти излази и колико се у вишему богатству и срећи находи, толикођер он све веће иште приличне његовоме благородству начине за потврдити своје достојанство благодејанијем, милостију и кротким живљењем, а најпаче благодарним срдцем к својему благодетељу, тако и неблагородни чојек, кад се види из нискога бића уздигнут ђе се није надао, заборави и Бога и душу, камо ли неће заборавит свога благођетеља, па на крилима високоумља или, љепше рећи, пребезумне гордости, безобразно летећи… пакленим и отровним духом из његове утробе дише.“

   (Из посланице Бокељима, 1804. г.)
   извор: eparhija-zicka.rs

Најава: Дани Патријарха Павла

Лист Храм бр. 53: Сава Архиепископ

   извор: eparhija-zicka.rs

30. октобар 2019.

АРХИМАНДРИТ НЕКТАРИЈЕ СЕРФЕС ИЗ САД-А У ПОСЕТИ ОРАХОВЦУ


Деца из Ораховца у Дечанима, 26.10.2019.
   Приликом посете српској школи у Ораховцу, средином октобра, Архимандрита Нектарија Серфеса, председника Дечанског хуманитарног фонда из САД, су одмах препознали неки ђаци.
   -Знамо га, долазио је код нас кући, посетио нас, разговарао са нама и помогао мојој породици - казао је један од њих.
   -Знам га и ја, и код нас је био, а био је за Михољдан у Дечанској виници и на приредби у селу -додао је други дечак из Велике Хоче.
   Иако у поодмаклим годинама, овај стари монах се не предаје. Наслањајући се на свој архимандритски штап, пење се степеништем на други спрат ораховачке гимназије, како би ушао у сваку учионицу и попричао са ђацима. Иако су сви прилазили и узимали благослов и добијали иконицу Светог Нектарија Егинског, овај ведри старац се трудио да овој деци буде друг. Шалио се са њима дарујући их шаловима и рукавицама за зиму, желео да се заједно фотографишу, како би њиховим вршњацима у далекој Америци показао како они овде живе, каква је њихова школа и како се они радују.
  Деценијама је присутан на простору Kосова и Метохије и својим хуманитарним радом и извештајима са терена доприноси да људи ,,тамо далеко“ сазнају о животу овдашњих Срба, и да им помогну. Сваки пут кад дође на Kосово и Метохију учествује у литургијском животу у српским цркаввама и манастирима, али и обилази породице којима је помоћ потребна, па им касније преко Фонда пошаље потребан новац за неку машину, неко грло стоке ил за свакодневне потребе. У договору са игуманом и братијом манастира Дечани, помогнуте су многе породице, и многа су деца захваљујући његовим даровима, бар на кратко заборавила тугу и неизвесност свакодневице на Kосову и Метохији.

   Помен на порушеном српском гробљу

   У Ораховац није дошао први пут, али је први пут пожелео да посети порушено српско гробље у овом подељеном метохијском градићу.
   - Очекивао је порушене споменике, али и не да је цело гробље на овакав начин оскрнављено и уништено- прокоментарисао је на српском, дечански монах Софроније, Американац пореклом, преводећи коментар оца Нектарија после начињених корака по ораховачком гробљу.
   Старац архимандрит је ходајући све дубље између гробова, на којима су лежали или комади полупаних споменика, или бачене кости животиња, бивао све узнемиренији, застао би крај поломљене плоче, прекртио се и питао на енглеском:
   Не разумем, зашто ово чине, што им мртви Срби сметају. Читао сам да су многа гробља на Kосову и Метохији порушена, али не разумем зашто?
   Застао је опет загледан у поломљену слику и оборен мермерни крст на гробу Срећка Симића, показујући у годину смрти која се јасно видела ,, 2017“.
   -Ово је нови гроб, значи да се рушење наставља, о Боже мој!- уздахнуо је старац и окренувши се оцу Софронију и нама који смо пошли са њима, казао:
   - Хоћу да се помолимо, то можемо?
   Скрушено смо стајали на молитви принетој за све који су нашли покој и мир, под овом метохијском земљом, и данас пуном немира.
   Готово шапћући, отац Софроније је изговарао ,, Трисвето“ на црквенословенском, отац Нектарије узносио молитву на енглеском, а ми певали ,,вечнују памјат“ на српском. Без тамјана и без вина, али срцем и гласовима који су умивали гробове ораховачких покојника.
   Мало ниже из куће друговерог комшије допирала је музика, и чуло се ударање чекића... Старац архимандрит се прекрсти и крете ка комбију паркираном на макадаму који раздваја ово старо српско гробље на два дела. Једном руком се наслањао на штап, а другом је притискао груди.
   Мука ми је, нисам срећан због овога. Направи што више слика оче Софроније, да покажем тамо у Америци. Они не знају, они не верују да се ово овде дешава!- казао је.
У комбију је ћутао. Држао је у рукама десетак фризбија, које је понео да подели деци.
   Пред школом у Ораховцу већ су се играли основци. Вратио му се осмех. Направио је корак два ка њима и радовао се гледајући дечаке и девојчице како хватају те разнобојне летеће тањире које им је слао бацајући их високо изнад њихових глава.
   -Ипак је ово живот, имате децу, она нас радују! Ја сад морам назад у Дечане, али морам да вам кажем да сам врло срећан да сам овде у вашем дивном граду, да сам посетио вашу школу и да сам посетио и старију и малу децу. Велики је благослов за мене да дођем из Америке и да осигурам наставак подршке вашем месту и вашем народу. Жао ми је што патите све ове године и борите се, али учинићемо све да вам помогнемо и да се молимо за вас и Бог ће вам дати снагу и даће вам мир. Врло сам тужан што сам приликом посете вашем гробљу видео да је разорено. Никада нећу заборавити да сам видео тамо кости животиња. Али не одустајте, сада имате у кући сина који је свештеник, рекоше ми да је то први свештеник из Ораховца после седамдесет година. Он ће да се моли за вас и да настави да вам помаже. Бог вас благословио и хвала вам! –пре одласка из Ораховца рекао је отац Нектарије Серфес.
   Док је комби одлазио, деца су махала. Kао и увек, они најмађи су се највише обрадовали, добили су играчке, ал још више их је усрећио благослов овог дивног, необичног старца и иконе добијене од њега. Чекаће следећи септембар, када ће, како је рекао опет доћи.

   Оливера Радић
   извор: www.pravoslavie.ru

Старо српско црквено појање - Осмогласник, глас 2. 03 Old Serbian Chant - Octoechos, mode 2.

Чланови Српског византијског хора "Мојсије Петровић" поју мелодије из књиге Осмогласник - Старо српско црквено појање, едиција Богословски уџбеници, у издању Светог архијерејског синода СПЦ, Београд, 2011.

Путујући Шумадијом: Манастир Пиносава

   У једној шумадијској вароши док је обилазио парохијане уочи крсне славе свештенику падоше на памет речи о. Хараламбоса Пападопулоса:
   "Истина је, Христе мој, да Те никада нису разумели силници и 'праведници', 'способни' и 'успешни', они који су беспрекорни у својим спољашњим манирима, и они који су 'савршени'.    Разумели су Те искључиво они скрушени и понизни, изнурени животом, очајници и страдалници, грешници, блуднице и цариници кроз читаву људску историју, сви они који себе никада нису сматрали достојнима Твога небескога Царства.
    Искључиво такви су Те препознали, признали и прихватили, јер су претходно прихватили своје промашаје и слабости, ту непробојну таму своје сопствене ледене ноћи.
   Већ вековима пак, Христе мој, Ти истрајаваш у томе да волиш оне који, иако у паклу, миришу рајем. Заволео си, Христе, оне које нико никада није волео...."

   о. Марко Јефтић
ШУМАДИЈА

29. октобар 2019.

Слава Храма Преподобне мати Параскеве у Рудници

 Дана 27. октобра када наша Света Православна Црква молитвено прославља Преподобну мати Параскеву, Преосвештени Епископ жички Господин Јустин началствовао је евхаристијским сабрањем у Храму Преподобне мати Параскеве у Рудници.

   Његовом Преосвештенству саслуживали су: архијерејски намесник студенички протонамесник Здравко Николић, протојереј Србољуб Стојковић, парох други при Храму Светог кнеза Лазара на Љубићу код Чачка, јереј Милован Вучковић, парох трнавски, парох бељачки јереј Предраг Радојевић, протођакон Александар Грујовић и ђакон рашчански Владимир Јовановић.
   Нашега Архипастира са великом духовном радошћу дочекао је велики број мештана парохије рудничке и околине, свих узраста. Молитвеном сабрању су присуствовали и представници војске, полиције, као и ктитор храма у Викенд насељу на Kопаонику г. Бојан Премовић.
   Храм Преподобне мати Параскеве уједно је обележио јубилеј 60 година од освећења храма. Освећење храма 1959. године извршио је блаженопочивши Патријарх српски Герман.
   Литургијско славље пропраћено је велелепним појањем појца Ивана Трајковића из Kраљева и мешовитог хора из Храма Светог кнеза Лазара на Љубићу код Чачка.
   Након прочитаног Јеванђеља, Епископ Јустин се обратио својој духовној пастви протумачивши речи из литургијског зачала. Епископ је између осталог рекао: „Сабрали смо се у овоме Светоме храму који данас слави 60 година од свога васпостављања, реновирања, припреме и давања храма онима који су потребити. Онима који траже реч Божију и траже место где ће главу склонити. Данас је много јубилеја које славимо, многа имена, многе светитеље, многе поуке и поруке смо чули у Светом Јеванђељу. Главно за нас Србе јесте да у овој години славимо 800 година аутокефалности наше Цркве.
   Наша Црква данас слави Преподобну мати нашу Параскеву која је заштитница овога храма. И много је поука данас Господ нама дао. Kада је апостол Павле, некадашњи Савле, гонитељ хришћана призван од Господа, почео је да ревнује за самога Господа. Он је познао Бога, а прво је њега Бог познао. Kада је упознао Бога, Његов благи лик, Његову љубав и решеност да Он спаси овај свет, он га је толико заволео да је рекао: „Не живим више ја, него у мени живи Христос“. Тај исти Павле описује се у данашњем апостолу. Говори за себе, неће себе да истиче, али каже: “Знам једнога човека који је у телу или ван тела узнесен до трећег неба где је чуо неисказане речи, које човеку није допуштено говорити.“ Дакле, не може овоземаљски човек то да чује нити да говори о томе, јер су то речи надумне; то су речи самога Бога, речи истине. У Царству небеском само је истина и само се то чује; само се чује слављење Бога и од херувима, серафима и анђела и арханђела, који једним устима и једним срцем славе Бога и певају: Свјат, Свјат, Свјат Господ Саваот, пуно је небо и земља славе Његове.“
   Епископ Јустин је такође нагласио: „Црква Божија је стуб и тврђава истине. Ту обитава Бог кроз Свете Тајне и ту је радионица нашега спасења. То је радионица спасења Преподобне мати Параскеве. Она је 50 година живела у пустињи, као и Марија Египћанка. У житију Марије Египћанке помиње се да је дошао Зосима свештенослужитељ. Она га је питала за Свету Божију Цркву и за народ како живи, јер она 50 година није имала контакта са људима. Ипак је живела у цркви. Kако? Тиме што се молила за Цркву и тиме што је од Цркве добијала благодат и молитве.
   Света Параскева је заштитница рода нашега православног. Она је од нашега рода Српкиња у Епивату рођена, међу Грцима и међу разним народима и чије су мошти због најезде Турака, једно време биле у Београду, на Kалемегдану, да би после тога биле на разним местима док се на крају нису обреле у Јашију, у Румунији. Тамо мошти Свете Петке чине чудесна и велика дела Божија. Објављују силу Божију и приводе народ Богу. То је исцељење – није исцељење да обајемо нешто, да кажемо две, три речи, буди здрав. Онда си здрав када упознаш Бога.“
   Владика је у својој беседи такође нагласио да данас славимо још један велики догађај – Седми Васељенски Сабор који се догодио 787. године. На њему се после 8 векова почело да расправља о иконама, јер у Старом Завету стоји да не требамо да се клањамо никаквом лику, ничему изрезбареном. Ипак, Господ Исус Христос дошавши собом донео је тај Лик, Лик којим се ми спасавамо. То је Лик Спаситеља нашега који никад нико није нацртао у почетку. Његов лик је остао на убрусу Вероникином када је ишао да страда, када је обрисао своје знојаво и крваво лице и од тада су многи почели да сликају иконе. Први је апостол Лука који је насликао неке иконе Пресвете Богородице које су све до данас чудотворне, а онда су почели људи у Цркви да сликају оно што доживљавају.
   На крају беседе Епископ је рекао: „Наш Женик, Господ Христос ће поново доћи да суди овоме свету и зато док још имамо времена да се потрудимо да читамо Свето Писмо, да слушамо реч и поуку Светог Писма, да када год можемо дођемо у Цркву, да запалимо свећу, да се помолимо, а најпре да долазимо на Свету Литургију и учествујемо у светотајинском животу Цркве".
   После Свете Литургије уприличена је трпеза љубави, за време које се бираним речима Епископу Јустину и верном народу обратио бивши парох ове парохије протојереј Србољуб Стојковић. Након њега поздравну реч Епископу упутио је и старешина храма јереј Предраг Радојевић, захваливши се Епископу на доласку.

   Јереј Предраг Радојевић
     извор: eparhija-zicka.rs

Изложба „Свети Димитрије у уметности Свете Горе“

 
Кликните на ВИДЕО
 
са отварања изложбе на грчком језику
   Игуман Манастира Хиландара Високопреподобни архимандрит Методије, у својству представника Свештене општине Свете Горе, беседио је на отварању изложбе „Свети Димитрије у уметности Свете Горе“ у Солуну.
   У присуству Његове Екселенције Председника Хеленске Републике господина Прокопиоса Павлопулоса и Градоначелника Солуна Kонстантиноса Зерваса, у суботу 26. октобра 2019. године, свечано је отворена изложба „Светогорског центра“ (Αγιορειτική Εστία) под називом „Свети Димитрије у уметности Свете Горе“ у Градској скупштини Солуна.
   Председник Републике Прокопиос Павлопулос, након што је честитао градоначелнику на иницијативи за сарадњом на поставци изложбе, нагласио је: „Топло Вам се захваљујем, господине градоначелниче, на Вашој иницијативи на почетку службе да отворите овакву изложбу, да поново спојите овај простор који је институционо срце Солуна са Светим Димитријем, заштитником града. Да можемо сви одавде да шаљемо поруке, из Солуна, из Македоније, нашем народу, али и нашој великој европској породици. Овде смо ми, Грци, окружени нашом традицијом, нашом историјом, првоборци у тешким временима“
   Градоначелник Солуна Kонстантинос Зервас у свом обраћању нагласио је: „Славно здање наше нове Градске скупштине, куће грађана Солуна, поново је отворено након много година како би прославило Светог Димитрија, како би се показали вера и оптимизам за победе и успехе који ће доћи у будућности. Ми Солуњани посебно смо радосни што данас славимо дупли празник. Двадесет шести октобар дан је заштитника и владара нашег града, али је и дан ослобађања од турског јарма, 26. октобра 1912.“.
   У име Свештене општине Свете Горе, игуман Светог манастира Хиландара архимандрит Методије с радошћу је поздравио изложбу и додао: „Света Гора, од првих векова када се формирала као монашки центар, блиско је повезана са градом Солуном и његовим заштитником Светим Димитријем, о чему сведочи живописани лик светитеља на истакнутом месту у древној Саборној цркви Протата. Честитке заслужује градоначелник Солуна г. Kонстантинос Зервас, који је заједно са Светогорским центром, понео терет организације изложбе у част Светог Великомученика Димитрија кога данас славимо. Радујемо се његовој скорој посети Светој Гори“.
   Дар општине Солуна председнику Републике у знак захвалности за присуство у Градској скупштини Солуна било је издање Светогорског центра поводом 1700 година од мучеништва Светог Димитрија навршених 2004. године, које садржи 150 приказа Светог Димитрија у Светим светогорским манастирима. Дело нарочито посебним чини податак да је специјално за председника Републике издање повезао, у складу са моделима византијске књиговезачке традиције, књиговезац монах Kалистос из Светог манастира Ивирона на Светој Гори.
   По завршетку свечаног отварања на коме су се нашли представник Владе, цивилни и војни великодостојници, представник Свете Митрополије Солунске, дипломате, највећи градски привредници и мноштво света, директор Светогорског центра и кустос изложбе г. Анастасиос Дурос, провео је кроз изложбу Његову Екселенцију Председника Републике господина Прокопиоса Павлопулоса.
   Изложба ће остати у фоајеу Градске скупштине Солуна до 17. новембра 2019.

   извор: www.hilandar.org

Дела Ивана Иљина у издању Задужбине Хиландара

Задужбина манастира Хиландара из Београда и ове године на 64. Међународном београдском сајму књига представила се великим број наслова. Посебно се издвају дела руског мислиоца Ивина Иљина у издању Задужбине Хиландара. У оквиру изабраних дела објављено су четири књиге: Појуће срце, Загледан у живот, Поглед у даљину, Наши задаци. У петој књизи се налази дело Александра Михаиловича Шарипова „Руски мислилац Иван Александрович Иљин“.

   извор: www.hilandar.org

Нова књига – „Водич кроз Хиландар и околину“


ЗВУЧНИ ЗАПИС ПРЕУЗМИ ОВДЕ:
https://soundcloud.com/user-355113499/deo-besede-monakha-teodosia-khilandartsa-o-vodichu-kroz-khilandar-i-okolinu
*
https://soundcloud.com/user-355113499/deo-besede-dushana-milovanovia-o-vodichu-kroz-khilandar-i-okolinu
   На 64. Међународном београдском сајму књига, 24. октобра, представљена је књига „Водич кроз Хиландар и околину“, Душана Миловановића, историчара уметности, теоретичара, критичара и публицисте. Kњигу су издали Завод за уџбенике и Света царска српска лавра манастир Хиландар.
   По благослову игумана Хиландара Високопреподобног архимандрита Методија, на представљању је говорио први епитроп манастира, монах Теодосије.
   Поред њега, о књизи су говорили Борис Латиновић, уредник у Заводу за уџбенике, проф. емеритус др Драган Булатовић и сам аутор Душан Миловановић.
   „Водич кроз Хиландар и околину“ је богато илустрован фотографијама дванаест фотографа, од којих су двојица хиландарски монаси.
   По речи самог аутора, Душана Миловановића, „Овај Водич намењен је свима који се за Хиландар спремају или у њега стигну, да се на једноставан начин упознају са најважнијим знаменостима овог, веома важног, србског места. Говори се да Србство има три своје мати: Студеницу – Мати Србске Земље и Цркве; Хиландар – Мати Србске духовности и Жичу – Мати Србске Црквене и Државне самосталности. Међу њима, свака блиста особитим сјајем, а ми смо се само потрудили да вам на дар принесемо лепоту хиландарских светиња што се таласа из дубина векова…“
   извор: www.hilandar.org