Манастир Вазнесење иди на везе: |
Translate
19. мај 2013.
18. мај 2013.
ПРОЛЕЋНА ПЕСМА, A SPRING SONG
16. мај 2013.
ПОБЕДИЛАЦ СМРТИ
![]() |
| иди на везу: филм "ПОБЕДИЛАЦ СМРТИ" Победилац Смрти је документарни филм који описује дане такозване Страсне Седмице )страдалне седмице, седмице у којој је Христос страдао до смрти) и Недељу, дан у који је Христос Васкрсао. Филм је замишљен тако да се широј публици објасни дубљи смисао ових догађаја и значај Христовог Васкрсења, па самим тим и смисао богочовечанског подвига спасења.Снимке богослужења и манастирског живота у дане Страсне Седмице и Васкрсења снимила је продукцијска кућа Циннамон продуцтион из Београда у манастиру Високи Дечани у периоду 2009-2012. Значај сваког од ових дана посебно, објашњен је цитатима из Јеванђеља, из богослужбених текстова Посног Триода Свете Велике Седмице, из беседа Св. Јована Златоустог, Св. Владике Николаја Жичког и Св. Оца Јустина Ћелијског. Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије, који је у време рада на једној фази филма 2010. године био администратор Епархије Рашко-призренске, у филму објашњава смисао свих важнијих догађаја последње седмице Христовог живота на земљи, његовог страдања за нас и сам значај Васкрсења Христовог.У Јеванђељима описани догађаји из Страсне Седмице и непосредно после Васкрсења у филму су ликонво илустровани фрескама за зидова дечанске цркве, пошто је у богатом дечанском фрескопису детаљно осликано све што се у те велике дане догодило са Христом. Осим филмског материјала на ДВД се налазе и аудио-снимци три васкршње беседе умировљеног Епископа Захумско-херцеговачког Атанасија, које је изговорио 2010. године за време обављања дужности администратора Епархије Рашко-призренске. Звучни записи ових беседа су снимљене за време богослужења на Велику Суботу у манастиру Високи Дечани, на Светли Понедељак у цркви Св. Саве у јужном делу Косовске Митровице и на Томину Недељу у саборном храму Св. Георгија у Призрену. извор: ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА |
15. мај 2013.
СВЕТА ТАЈНА КРШТЕЊА Владика Николај, БЕСЕДА о обасјању Христовом
| Манастир Вазнесење |
Устани ти који спаваш и васкрсни из мртвијех, и обасјаће те Христос (Ефес. 5, 14)
Свети апостол Павле, слично свима другим апостолима и светитељима хришћанским, све што учи друге, учи по сопственом свом искуству. Јер вера Христова је искуство, опит, а не теорија и људско мудровање. И Павле је лежао као духовно успаван, и био је духом мртав док год се противио вери хришћанској. Но он се пробудио, и устао, и духом васкрснуо и био обасјан Христом. Он зна себе из времена кад је духом спавао, па онда из времена кад се пробудио, па кад је устао, па кад је Духом васкрснуо, па кад је био обасјан Христом. Оно што зна о себи као хришћанину, он саветује и другима...Као апостол он види себе у светлости великој, и верује, да и сви други људи, ако хоће, могу бити тако светли као он. Светлост није његова него Христова; његова је само љубав према тој светлости.
Но обасјање Христом потребно је човеку на почетку као и на крају. Јер без Христова обасјања човек се не може ни пробудити, ни устати, ни васкрснути из мртвих, као што после не може сам собом ни живети у вери ни умрети у нади. Христос је потребан на почетку као и на крају. Као што је дављеном детету потребна рука родитељска и да га извади из воде и да га после води по сухој земљи чувајући га да се опет не утопи, тако је Хистос Господ потребан дављенима у водама греха. И сам апостол добио је обасјање Христово на почетку, на путу за Дамаск, па га је опет добио после. Прво обасјање је обраћање ка Христу, а друго-утврђивање себе у Христу. Прво обасјање ми сви добијамо кроз крштење, а потоње кроз веру и испуњавање заповести Господњих. Сви они пак који немају обасјања Христова, или су га имали па изгубили, јесу као успавани, као мртви.
О Господе благи, пробуди нас, дигни нас, васкрсни нас, јер ниједно од овога ми не можемо без Тебе. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Владика Николај, Охридски пролог, Глас Цркве, Шабац, 2000.
12. мај 2013.
11. мај 2013.
7. мај 2013.
АКАТИСТ ИСУСУ ПОБЕДИТЕЉУ СМРТИ Сачинио и монаху Јустину посветио јеромонах Николај, Васкрс 1923.
Икос 12:
Што дуже гледам свет, све више видим Тебе, а све мање видим свет; што дуже слушам ларму света, све мање чујем ларму света, а све више тихи глас Твој; што више грешим, све боље знам да грех није ни мој пут ни мој циљ, но Ти, Лучезарни. Као месечар што ходи по ивици крова и не пада, држан месецом, тако и ја ходим по ивици амбиса небића и, држан Тобом, не падам.Буде ме суседи,
који Тебе не познају, буде и веле: Пробуди се иза сна у стварност, амбис је под тобом, дубок и гладан. О сужњи, дуго ја тамновах у тамници ваше стварности, слобода се сада уселила у мене, мој сан је моја стварност и једино моје избављење; ви гледате месец у језеру и мислите да сте му ближи него ја гледајући га на Небу; шта је ближе: светило на кубету васионе или сенка његова крај ваших ногу? Исусе Светоносни, Ти си ми ближи од свих сенки што играју испред мојих ногу. Гле, неродна жена цени себе због себе, а мајка цени себе због детета у себи; и ја сам, велим, као мајка од када сазнадох Тебе у себи, и бдим над Тобом као мајка над дететом, и ако ценим што себе, ценим се због Тебе у себи. Исусе, Крманошу мој на бурном мору; Исусе, свилени Конче свих мојих дана; Исусе, Лекару у болести мојој; Исусе, Снаго у немоћи мојој; Исусе, Песмо гласа мојега; Исусе, Животе живота мојега; Исусе Победитељу, помилуј ме.
Пријавите се на:
Постови (Atom)


