извор: Nasleđe
 |
| ЖИЧА |
22. мај 2021.
20. мај 2021.
УЖИВО: Параклис Светог Јована Богослова, ПБФ, БДЕНИЈЕ
8. МАЈ/21. МАЈ
СПОМЕН СВЕТОГ СЛАВНОГ И СВЕХВАЛНОГ
АПОСТОЛА И ЕВАНЂЕЛИСТА
ЈОВАНА БОГОСЛОВА
Чесно престављење овог светог апостола и еванђелиста, девственика и омиљеног ученика Христова празнује се двадесет и шестог септембра; под тим датумом се и налази његово свето житије, опширно описано. А осмога маја спомиње се целебни прах који је на чудесан начин излазио из његовог гроба.
Пошто, наиме, свети Богослов поживе више од сто година, потрудивши се много у Благовести Христовој, он узе седам својих ученика, изиђе изван града Ефеса[1], и нареди ученицима да му ископају гроб у виду крста. Онда сиђе жив у тај гроб, и би погребан. Kада то чуше браћа хришћани у Ефесу, они дођоше и отворише гроб светог Богослова, али тело његово не нађоше у гробу. Оплакавши много његово пресељење, они се вратише у град.
После тога они често долажаху на гроб светог Богослова, и тамо узношаху своје усрдне молитве Богу, призивајући помоћ и посредовање пред Богом светог Јована. Затим стаде сваке године у овај дан, осмога маја, излазити из гроба светог Богослова неки танан чудотворни прах; хришћани га скупљаху, и њиме исцељиваху сваку болест и сваку немоћ по људима. Због тога би установљено, да се овог дана, као и у септембру, прославља и слави овај велики угодник Божји, милији Богу од свих осталих светих угодника.
Нека на молитве његове и ми добијемо исцелење наших душевних и телесних недуга, и нека се удостојимо љубави Христа Бога нашег.
18. мај 2021.
Света Архијерејска Литургија и четрдесетодневни парастос архимандриту Јовану Радосављевићу у манастиру Лелић
Владика Иринеј бачки: "Отац Јован је у трпљењу показао да има добро и чисто срце!"
Навршило се четрдесет дана од земаљске кончине једног од најугледнијих духовника Српске Православне Цркве у веку за нама, архимандрита Јована Радосављевића, следбеника, састрадалника и сатрудника Светог Владике Николаја, Преподобног Оца Јустина и Патријарха Павла, те духовника уз ког су стасали бројни епископи, свештеници, теолози и верни народ. У манастиру Лелић, родном му и месту почивања, Свету Архијерејску Литургију су служили Преосвећени Епископи врањски Г. Пахомије и мохачки Г. Исихије, уз молитвено учешће Епископа бачког Г. Иринеја, администратора Епархије ваљевске Епископа шабачког Г. Лаврентија и Епископа Јована Пурића, саслуживање свештенства и свештеномонаштва из више епархија и појање хора свештеника и теолога, под управом протонамесника Бранка Чолића. Након Литургије, одслужен је парастос, којим је началствовао Владика Лаврентије.
Kако је током свог дугог и плодоносног животног века архимандрит Јован стигао да, скрушеним срцем и склопљених дланова, молитве принесе и да пером марљивог прегаоца у хиљаде страница овековечи оно што се не сме заборавити из историје Српске Цркве и народа, тако је и молитва за његову душу четрдесетог дана од пресељења у вечност сабрала бројне архијереје, свештенике и свештеномонахе. У манастиру Лелић, задужбини завичајног светитеља, коме је као дечак отишао у Жичу да се као монах преда на службу Господу, за оца Јована молили су се клирици из Архиепископије београдско – карловачке и епархија: Бачке, Рашко – призренске, Врањске, Жичке, Шумадијске, Зворничко – тузланске, Шабачке и оне у којој се пре 94 године родио – Ваљевске. Kолико је отац Јован велика и јединствена личност у животу наше Цркве и нашег народног бића, многима је добро познато. Био је прави сејач на њиви Господњој, онакав какав је сејач о коме нам говори Свето јеванђеље. Један од оних људи, који слушају и примају реч Божју, задржавају је у свом чистом срцу и на крају рађају својим трпљењем стоструки род спасења, беседио је, по благослову Епископа Лаврентија, о свом духовном оцу Владика бачки Г. Иринеј.
Провео је у манастиру више година него што многи имају животног века у најтежим околностима и временима. Живео је подвижничким животом пуним одрицања и трпљења. У току окупације био је у Студеници, када су монаси претрпели силна злостављања од бугарских окупационих војника. У годинама после Другог светског рата, када су шиканирани од безбожне власти… Мало је познато да је годинама живео под кровом Епископа рашко – призренског, потоњег Патријарха српског Павла. Тај живот је био подвижнички као некада у пустињама Египта… Никада се отац Јован није жалио да му је Господ доделио претежак крст. Напротив, примао га је са радошћу и благодарношћу, служећи у најтежим условима на Kосову и Метохију. У трпљењу је показивао да има добро и чисто срце и уверен сам да је његова душа сада пред Господом, али и са нама у заједници љубави Христове – рекао је Владика Иринеј.
Данашњи дан је прилика и да заблагодаримо оцу Јовану на књигама које нам је оставио, драгоценим сведочанствима о нашем времену о Владики Николају, Оцу Јустину, многим монасима и мирјанима, који би можда били заборављени да није било његовог труда. Дане у Бачкој епархији провео је бавећи се годинама забрањеном темом – страдањем српског народа у време мађарске окупације у Бачкој, истакао је Владика Иринеј. У годинама које долазе, отац Јован ће помагати својим молитвама и својим делом свима нама и зато му данас благодаримо и молимо вечан спомен души, закључио је бачки архијереј.
По Светој Литургији, одслужен је парастос оцу Јовану, којим је началствовао Владика Лаврентије. За трпезом љубави у манастирској гостопримници, игуман Георгије, старешина манастира Лелић, испричао је догађај из детињства оца Јована, када га је Свети Владика Николај са благословом родитеља повео са собом на потоњи црноризачки пут. У знак благодарја за учешће у данашњем сабрању, игуман Георгије даривао је епископе иконама Светог Владике Николаја.
 |
| www.eparhijavaljevska.rs |
17. мај 2021.
Свечано прослављена Недеља мироносица у Чукојевцу
Велика духовна радост осетила се 16. маја 2021. године у Недељу мироносица у Храму Покрова Пресвете Богородице у Чукојевцу. Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ жички Г. Јустин уз саслужење архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића, игумана Манастира Згодачица протосинђела Стефана (Чкоњевића), пароха чукојевачких протојереја Жељка Филиповића и јереја Јовице Пршића, као и протођакона Александра Грујовића. Храм у Чукојевцу посвећен је празнику Покрова Пресвете Богородице, иначе у порти се налази и стара црква брвнара из 18. века, а нови храм је из 1904. године.
Велелепност саме недеље и празника увеличало је присуство великог броја деце и верног народа сабраног око свога Архијереја. Епископ Јустин се после прочитане перикопе из Јеванђеља обратио верном народу. Он се хронолошки осврнуо на претходне недеље које се надовезују једне на другу. Данашњи сведоци празника Васкрсења су жене Мироносице које носе миро да Господа Свога помажу. Њима се јавља архангел Гаврил и објављује да је Христос васкрсао. Христос је ради Васкрсења дошао да би својим Васкрсењем нама дао васкрсење. Владика је напоменуо да смо у временима бурних животних искушења, али да не треба да се бојимо јер је Господ апостолима рекао да се не боје и да је Он са њима до краја века.
Ми хришћани треба да прођемо све што је и сам Господ прошао. Тај пут је много тегобан, многи се изгубе на том путу. Тешко је на самом почетку док се не испунимо благодаћу Божијом, али кроз пост, молитву и само Свето причешће постајемо сигурнији. Без истинског љубљења Господа и служења Њему нема нам спасења, поучио је Епископ присутне.
Учешће у Светој тајни причешћа узео је велики број деце и верног народа. По свршетку Свете Литургије приређена је пригодна трпеза љубави од стране братства храма. При трпези љубави, а по благослову старешине оца Жељка, Епископу се захвалном беседом обратио г. Драган Јовановић, председник Црквене општине Чукојевац.
Чтец Петар Ђерковић
извор: eparhija-zicka.rs
НЕДЕЉА МИРОНОСИЦА У МАНАСТИРУ ЖИЧИ
У недељу Мироносица, у Манастиру Жичи, Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Епископ западноамерички Максим уз саслужење архимандритȃ Дамјана (Цветковића) и Јакова (Лазовића), протојереја-ставрофора Лазара Васиљевића, протојерејȃ Драгана Глигића и Милоша Станисављевића, као и протођакона Милутина Балтића.
Након прочитаног Јеванђеља, Његово Преосвештенство Епископ западноамерички г. Максим је најпре укратко подсетио на јеванђелски догађај када су свете жене Мироносице дошле на гроб са миром и на тај начин постале сведоци празног гроба, иако су нешто раније присуствовале, прво, Распећу Господњем, а потом и Његовом полагању у гроб. Епископ западноамерички је истакао да се у најстаријем јеванђељу каже да су ове жене биле захваћене страхом, док га Свети јеванђелист Матеј допуњује и каже да су биле испуњене и радошћу.
Немамо много података о томе како су оне саме доживеле овај необичан догађај и како се десило да нису баш сасвим испуниле задатак дат им од анђела. Наиме, речено им је да пренесу апостолима ту најснажнију и најмоћнију вест – да је васкрсао Господ, али, исто тако, јеванђелист бележи да су оне остале неме и да „никоме ништа не казиваху, јер се бојаху“. Но, јасно је да су апостолима ипак на неки начин пренеле ову поруку, па би требало да се запитамо – како је могуће пренети поруку не казавши ништа? Могуће је, јер су оне све рекле читавим својим бићем – не вербално, већ егзистенцијално. Своју беседу Владика је закључио поуком да се Господу може рећи све – не глагољивошћу и речима, већ својим бићем и својим постојањем које говори више од речи.
Треба имати у виду – да у нашем свакодневном животу своју љубав према Богу, која је основ и која прожима љубав према ближњем, треба да преносимо по угледу на мироносице: пажњом и треперењем бића које одаје нашу љубав, дивљење и изненађење које долази од таквог сусрета какав је онај са чудесним Господом. Његово Преосвештенство г. г. Максим је подсетио и на житија жена Мироносица које су остале у служби Цркве и постале пример служења који треба да надахњује све генерације хришћана.
На крају, нису изостале ни речи благодарења упућене његовом Преосвештенству Епископу жичком г.г. Јустину на благослову за служење Свете Литургије као и жичком сестринству и народу који увек са радошћу дочекује Његово Преосвештенство Епископа Максима.
Христос васкрсе!
Сестринство манастира
извор: eparhija-zicka.rs
Пријавите се на:
Постови (Atom)