 |
 |
ДАН КАД ЈЕ ПАДАЛА КИША
...Деца седоше око бунара тихо причајући о дивном данашњем дану, и како Божије чудо изгледа сасвим обично кад се појави, као најобичнија киша са олујом, али они добро знају да су је они измолили од Бога, и како је чудо само једно дивно сведочанство Божије љубави, према њима и целом свету. А Божију љубав, осим њих, осећа и сав свет, чемпреси, и ћурке и овчица Миломира, која спава крај Маријаниног кревета.
Весна узе за руку Маријану и потражи оца Нифонта, који је седео на каменој клупи на монашком гробљу и посматрао небо. Весна седе крај њега и замишљено се загледа у звезде.
"Гле, како је вечерас светла Зорњача!", помисли узгред.
-Мислим да бих могла да поверујем у Бога уколико сматрате да је он сила која је покренула стварање света-рече наглас и свечано.-Не знам како би без Бога могао да настане свет, овако савршен.
-Да-допре до ње из таме.-Бог је стваралачка сила. Бог је љубав која држи свет.
-Не знам за љубав-рече девојчица критички, али Маријана се наслони на њено раме и зевну трљајући очи, и Весна је заштитнички загрли и намршти се.- Оставимо љубав по страни. Мислим на процесе стварања.
-Стварање света настало је од љубави Божије. Нема за то друге речи. И та љубав до данас одржава свет и нас на њему.
-Не, хтела бих конкретно...
-Не!-рече отац Нифонт строго.-Вечерас нећу да ти одговарам на таква питања. Отвори срце. Буди тиха. Не мисли. Само захваљуј Богу и моли Бога за све. И Божија мудрост ће ти одговорити на свако питање и уселиће се у тебе, са Божијом љубављу.
Весна се тужно загледа у звезде.
-Не знам такву молитву. Нико ме није научио.
Отац Нифонт мало поћута.
-Слушај пажљиво.-и отац Нифонт запева Велики славослов у свечаној тишини летње ноћи, која је бледела у дан:
-Слава Теби, Показавшему нам светлост.
Слава на висини Богу и на земљи мир,
међу људима добра воља.
Хвалимо Те, благосиљамо Те, клањамо Ти се,
славословимо Те, благодаримо Ти, ради велике славе Твоје.
Господе, Царе Небески, Боже Оче Сведржитељу,
Господе, Сине Јединородни, Исусе Христе и Свети Душе!
Господе Боже, Јагње Божије, Сине Очев,
Који узимаш грехе света, помилуј нас;
Који узимаш грехе света, прими молитву нашу,
Који седиш с десна Оцу, и помилуј нас.
Јер си ти једин свет,
Ти си једини Господ, Исус Христос, на славу Бога Оца!
Амин.
Свакога дана благосиљаћу Те
и хвалићу име Твоје у век и у век века.
Господе, био си нам прибежиште из нараштаја у нараштај.
Ја рекох: Господе, помилуј ме,
исцели душу моју, јер сагреших Теби.
Господе, Теби прибегох,
научи ма да творим вољу Твоју, јер си ти Бог мој.
Јер је у Теби извор живота.
У светлости Твојој видимо светлост.
Продужи милост Своју онима који те познају.
Удостој, Господе, да се у овај дан без греха сачувамо.
Благословен си, Господе, Боже отаца наших,
и хваљено је и прослављено име Твоје у векове. Амин.
Нека буде, Господе, милост Твоја на нама,
као што се уздасмо у Тебе.
Благословен си, Господе, милост Твоја на нама,
као што се уздасмо у Тебе.
Благословен си, Господе, научи ме законима Својим.
Благословен си, Владико, уразуми ме законима Својим.
Благословен си, Свети, просветли ме законима Својим.
Госпoде, милост је Твоја до века, дела руку Својих не презри.
Теби приличи хвала,
Теби приличи песма,
Теби слава приличи,
Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.
Амин.
Зорица Кубуровић, Мали роман о светлости,ДВЕРИ СРПСКЕ - CATENA MUNDI, 2012.
Нема коментара:
Постави коментар