Translate

01. март 2013.

СВЕТИ СИМЕОН МИРОТОЧИВИ СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕН У МАНАСТИРУ СТУДЕНИЦИ


                                                                      иди на везу: БЕСЕДА ВЛАДИКЕ ЈОВАНА

   Манастир Студеница је био и остао извор свих наших надахнућа, а међу њима оног најважнијег -  извор саборности нашег свеукупног бића у Богу Живом. Да би се доживела и осетила студеничка светиња, потребно је дати смисао нашем животу на земљи, кроз хлеб који једемо, воду коју пијемо, времену и простору у коме живимо, и свему ономе што се у оквирима нашег живота догађа и збива.
   Тајанствена лепота Студенице, њена узвишеност и њена светлост, позивају нас на узрастање у меру раста висине Христове. Сазидана на темељу Богочовека Христа, она је као таква могла да изнедри Светог Симеона и Светог Саву, двојицу људи утканих у вечно будуће српско биће. Кроз симеоновско-савинску саборност једино се може сагледати и описати Студеница. Кроз празнике њене и честите Студеничане, који у Студеници виде мајку која их духовно рађа. Кроз све оне добре људе који долазе гладни и жедни Бога, да се помоле пред лицем студеничких светаца.
   И овогодишња прослава Светог Симеона у складно грађеној и леполикој Студеници, само је наставак тог Христоваскрсног пута, чије крајњи циљ задобијање Царства Небеског. Уз присуство великог броја верног народа студеничког краја, свештенства и монаштва, дан Светог Симеона, славе мале ктиторске Цркве у манастиру Студеници, обележен је Светом Архијерејском Литургијом. Службом Божјом је началствовао Епископ шумадијски и администратор жички Господин Јован, уз саслужење игумана студеничког Тихона, многобројног свештенства и монаштва.
    У беседи коју је изговорио после прочитаног зачала из Јеванђеља, Владика Јован је објаснио смисао и значај Свете Литургије. Наш долазак у Цркву на Службу Божију, подразумева активно учешће у литургијском животу. Смисао и значај Свете Литургије јесте да се причестимо Телом и Крвљу Христовом. Дакле, први услов за разумевање Литургије, јесте да се заборави специфична пијетистичка побожност, да се Литургија не схвати као нека изолована радња, већ као извор живота заједнице. Наспрам нас стоји други човек, и захваљујући том другом човеку кога прихватамо као свог брата у Христу, ми постајемо део једне литургијске заједнице која стреми Небесима, одакле нас гледају Свети Симеон и Сава у загрљају Бога Живог. Управо је Свети Симеон на такав начин дошао до Бога, јер је загрлио другог човека. Служећи Богу, Свети Симеон је служио и народу. Владика је између осталог говорио и о значају живота и рада Светог Симеона и Светог Саве, који су на Христовој науци засновали српску цркву и српску државу. У току Литургије Владика је рукоположио монаха Јелисеја у чин јерођакона. После резања славског колача испред гроба Светог Симеона, манастирско братство припремило је трпезу љубави.

свештеник Горан Мићић
Извор: Епархија шумадијска

Нема коментара:

Постави коментар