 |
| Манастир Успења Пресвете Богородице, Подмаине, 2011. |
Раскол је, као и прелест, заснован на гордости. Расколници имају свога христа, то јест духа таме који се претвара да је Христос. Они имају и свога духа, али то није Дух Свети, Дух мира, љубави, чистоте и мудрости, него је дух таштине, охолости, хуле, супростављања и подела. Сумња расколника у то да је њихова вера права и истинита представља трачак наде за њихово спасење, док веровање да су њихове лажи истина, које може ићи све до спремности на мучење, представља за њих дефинитивну осуду, то јест стање из којег је немогуће вратити се у Цркву и доживети препород.
 |
| Слуга пак Господњи не треба да се свађа, него да буде тих према свима, поучан, незлобив, који са кротошћу кара оне који се противе, еда би им како Бог дао покајање за познање истине, и да се избаве из замке ђавола, који их је живе уловио да врше вољу његову. 2. Тим. 2, 24-26 |
иди на везу:
Нема коментара:
Постави коментар