Да ли овај свет може бити леп? У овом свету се страшно умире, страшно се пати.
Знамо да у овом свету има огромне патње, и то неиздрживе. А сад - призвани смо на радост. Треба то некако помирити, осмислити ту патњу, свеједно да ли се дешава нама или некоме кога никада нећемо видети нити чути, али се догађа и она је мото овога живота, и као што кажу оци – овај свет је долина плача, долина без радости. Међутим, монах улази у долину смрти и не боји се, из простог разлога јер је гледа из те призме васкрсења, и он је свестан да патње морају у овоме свету да постоје, али је свестан да је све то осмишљено, да реалност и смисао васкрсења свему даје једну ноту, не само издрживости да се издржи та патња, већ и оправданости да то нечему служи. И поред свих тих страшних патњи које се дешавају, монах тражи ту клицу васкрсења која орадосњује ту патњу. Сви који страдају, ипак ће једног дана васкрснути. Колико буду страдали у овом животу, сигурно ће, како каже апостол Павле, „имати боље васкрсење“. Ми овај свет можемо гледати појавним очима, а можемо га гледати из једне вечне перспективе. Свако од нас има неку муку, али ако ту муку принесе као дар на жртвеник Божије љубави, добиће за то осећај васкрсењем преображеног живота, у коме та мука није мука, већ пут ка благословеном животу, оном животу у дану који нема краја.о.Лука
Извор: Радио Светигора
Нема коментара:
Постави коментар