Од Светих Апостола, преко Светих из свих народа, преко Светих из српског рода, преко Светих Саве и Симеона и њихових Светих настављача, а највише преко Светих мученика српских, стигао је и до нас непојмљиви дар - дар "да не умремо никада". Неко прихвата непојмљиви Божији дар, неко не. Да ли је чување приступа непојмљивом дару, сведочење вере у Божији дар живота јачег од смрти, у једину истински вредну перспективу људског рода - Богочовека, најважнији задатак Српског народа? Ако јесте - запитамо ли се икада како га извршавамо? Ако није, ако имамо неки важнији задатак - ко ће га изгласати?
 |
| Манастир Жича, Црква Св. Петра и Павла |
"Премилосрдни и човекољубиви Бог, имајући неизмерну милост према роду људском, приклони небеса и сиђе на земљу, и Својим божанским домостројем и добровољним подношењем многоврсних страдања божанског тела [Свог], просвети род наш; и посла у сав свет Свете Апостоле, рекавши им: "Идите и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа". Али пошто они сами до нас не дођоше, то оци наши, чувши у истини речи њихове, повероваше им. И преблаги Бог, Који има бескрајну милост и не жели да погине ниједан од нас, по истој тој првој заповести и истим начином по науци и проповеди Светих Апостола уздиже мене на ово светитељство хотећи да преко мене "испуни недостатке" отаца наших; и Духом Својим Светим заповеди ми да вам објавим ову реч своју о вашем спасењу, коју вичувши са љубављу је сачувајте, да бисмо и ми били заједничари реда светих..."
"Веома је дакле добар [Господ] и праведан и веран и свима речима Својим, и сва су дела Његова у вери. Зато чеда моја богољубљена, ми који Га љубимо треба да чинимо дела вере у Христу Исусу Господу нашем, ми који смо примили од Њега бесмртну веру, толики дар -- да не умремо никада!"
ђакон Ненад Илић
Нема коментара:
Постави коментар