Зашто је православно хришћанство неспојиво са јогом (образложење телевизијске изјаве дате телевизији N1)

Христос Воскресе, браћо и сестре! Тема односа православних хришћана према јоги је изазвала огромно интересовање у српској јавности ових дана, што ме је, морам признати, доста изненадило.

   У том смислу сам замољен од стране администрације мисионарског портала Поуке, чланице Мисионарског одељења СПЦ, да појасним свој став о јоги изречен на телевизији N1 пре неколико дана, што чиним овом приликом. Оно што је та телевизија пренела је само мањи део моје изјаве, о чему ће бити речи касније у тексту. Пренети део изјаве гласи да „јога није само систем телесних вежби, већ и духовних вежби, које свој извор имају у хиндуизму, а при том телесне вежбе које се раде, на тим тренинзима, у великој мери у својим покретима, у позама које се заузимају, заправо представљају ритуално наслеђе хиндуизма. Тако неке позе представљају позе благодарења хиндуистичким божанствима” (латични фонт изворно на сајту телевизије N1) -  линк ка теми и видео запису.

О ВЕРИ, НЕВЕРЈУ И НАШЕМ ИЗБОРУ: Три одговора из књиге «У шта верујемо»

1. Вера представља један од јединствених феномена људске душе. Шта је уопште вера и шта је, посебно, вера у Бога?

ДИГИТАЛИЗАЦИЈА БИБЛИОТЕКЕ

   Пројекат: Ревизија, стручна обрада и дигитализација библиотеке манастира Студеница

П а в л е

Црква Вазнесења Господњег у Чачку, 4. јул 2015.

Преподобна Анастасија Српска

   Према источно хришћанској духовној традицији, размишљање о правичности једне богољубиве мајке може се сматрати исправним полазиштем које ће свакој души пружити разумевање дефиниције личне хришћанске врлине у породичном окружењу. На пример, оно што се највише истиче у вези са личним идентитетом Дјеве Марије је њена улога праведне и свете мајке будући да је највиша титула коју ју је Црква доделила „Богородица“, од грчке сложенице Теотокос. Богородица као извор врлина открива се у контексту њене привржености и истинске посвећености Свом Сину и нашем Богу, Господу Исусу Христу. Постојану љубав, као врхунац свих хришћанских врлина, Она непрестано испољава и чак дарује свима онима који чезну за спасењем. Стога сваки православни хришћанин слави Увек-Дјеву Марију првенствено због Њеног дивног мајчинства које је у потпуности остварено кроз њену врлинску постојану љубав према Њеном Сину и нашем Господу, Исусу Христу, Спаситељу света.

ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧА
фото: Филигран Покимица

Митрополит Порфирије, АПОСТОЛ ПАВЛЕ, 2013.

Верија- 21. „Павлиа“- Свечаности у част светог Апостола Павла

   Одлуком Светог Архијерејског Синода, Његово Преосвештенство Епископ топлички Г. Арсеније, Викар Патријарха српског, био је овогодишњи представник наше помесне Цркве у граду Верији у Грчкој, где су ове седмице завршене свечаности у част Светог Апостола Павла, које се већ традиционално, по 21. пут, организују у овом древном граду у коме је проповедао Свети Апостол Павле.

   Свечаности под називом „Павлиа“ Митрополија Верије, Наусе и Камбаније организује сваке године од 1. до 30. јуна. У току месеца јуна одржавају се бројне културне манифестације, а крајем месеца, од 26. до 28. јуна, одржава се међународни симпосион у коме учествују представници свих помесних Православних Цркава. Ове године тема научног скупа била је: „Стрпљење и трпљење у савремено доба по Светом апостолу Павлу“. У току рада научног симпосиона, на почетку сваке сесије, представници помесних Цркава читају поздравно писмо свог поглавара.

ИГРА С ЧИПОВИМА

Митрополит Антоније (Блум), ХРАБРОСТ ЗА МОЛИТВУ

   Слепи Вартимеј

   Очајничка нада је такође један од путева на коме можемо сусрести Бога. Постоји за то више примера у јеванђељима и житијима Светих. У јеванђељу св. Марка, у глави 10. читамо причу о слепоме Вартимеју, који сеђаше код капија Јерихона, крај пута и прошаше. Јеванђелска прича о његовом исцељењу пружа нам неке чињенице пресудне за разумевање молитве. Ми се сувише често чудимо што нам молитва не бива услишена. Мислимо да треба само да принесемо молитву, да би Бог постао обавезан да на њу одговори. Уствари, ако помно испитамо своје молитве за мољење, и своје потребе, видећемо да се често не молимо за оно што нам је неопходно но за оно што нам је сувишно. Лакоћа са којом одустајемо од своје молитве када нисмо услишени, показује да чак и када се молимо за нешто без чега не би требало да можемо живети, немамо ни стрпљења ни упорности да у искању истрајемо. Када не успемо да одмах измолимо, више волимо да живимо без тога што нам је потребно, него да се за то очајнички боримо. Један црквени Отац каже да је молитва као - стрела. Стрела је увек способна да полети, да достигне своју мету, да продре кроз отпор вештаства (материје), али само ако је избачена из доброга лука снажном мишицом. Средиште мете погађа само ако је стрелчев нишан непомичан и прецизан. А оно што често недостаје нашој молитви јесте та снага духа, свест о озбиљности наше ситуације.

ДЕЧАНСКА ПУСТИЊА

преузмите линк за књигу:

ДЕЧАНСКА ПУСТИЊА: скитови и келије манастира Дечани