Translate

23. октобар 2017.

Света Архијерејска Литургија у Манастиру Сретење

У недељу 22 . октобра 2017. године, на дан Светог апостола Јакова, Светог Стефана  Деспота српског (Слепог) , Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Сретење у Овчару.
                                    
   Преосвећеном Епископу саслуживали су високопреподобни архимандрит Венијамин, игуман манастира Преображење, архијерејски намесник драгачевски протојереј-ставрофор Милун Ивановић, протојереј Србољуб Стојковић, јереј Раде Марић, протођакон  Александар Грујовић и јерођакон Иларион (Богојевић).
   Учешће у евхаристијском сабрању узели су монаси и монахиње из манастира Благовештење, Свете Тројице и Преображења, свештеници и мноштво верног народа.
   У својој богонадахнутој беседи Владика је истакао  да је Свето Писмо књига вечног живота, која није од човека, нити је писана за обичног човека, већ за човека који се уподобљава самом Господу. У даљем обраћању нагласио је да се Свето Писмо састоји од Старог и Новог Завета, и да је Стари Завет педагогија, припрема за долазак Христа. Владика је поучио  присутне вернике нагласивши да је послушање веће од поста и  молитве.  Онај који је непослушан узалуд се моли и узалуд пости. Господ не прима његове молитве, зато што је у ратном стању са ближњима. Свети Оци кажу да је сваки посао божански посао, па га треба радити од срца, као да се ради Богу, а не људима.
   После Светог Причешћа и архипастирског благослова вернима, уприличена је празнична трпеза љубави за све госте манастира. Труду и љубави Преосвештеног Владике Јустина, који је својим доласком и служењем донео благослове Светом Сретењу, у име игуманије Аквилине, заблагодарио је прота  Милун.

    чтец
    Владан Макањић
    извор: eparhija-zicka.rs

22. октобар 2017.

Митрополит Амфилохије, Значај манастира Студенице за српску просвету

          - извод из чланка епископа банатског Амфилохија Радовића -

                                                       Врх стране

22.10.2017.
  Царска лавра Студеничка је названа, и то с правом, "мајком, кореном и главом светих цркава у Србији". Она је заиста то и била и остала благодарећи својим светим ктиторима Симеону и Сави и својој изузетној улози у просвети и култури српског народа. Ово су неки од важнијих аспеката основа и доприноса Студенице образовању и културном напредовању у целини.

Свети владика Николај, ВЕРА НАША

Обнова моста у Горњој испосници Светог Саве

   Када из правца места Ушћа кренете магистралним путем према Ивањици, наилазите на чувени средњовековни манастир Студеницу, с правом назван „мајком свих српских цркава“. Када наставите даље уз бајковити кањон не баш мале реке Студенице према Ивањици, на седмом километру од манастира, видећете таблу на којој пише „ Доња испосница светог Саве, 20 минута пешачења / Горња испосница светог Саве, 40 минута пешачења“. Преко пута те табле почиње добро обележана пешачка стаза, која вијугаво узбрдо води на поменута места.
   Горња испосница је по много чему занимљива и јединствена. Њу је, по предању подигао и у њој је боравио, највећи српски син, духовни отац и просветитељ нашег народа – Свети Сава. Место које је изабрано за подвиг посебно је упечатљиво. То је једна мала зараван на планинској стенској „греди“ обронака масива планине Чемерна која има лучни изглед и као жижа од лупе прикупља сунчеве зраке са југа и запада.
   
   У Горњој испосници је урађен најстари сачувани препис Студеничког типика Светога Саве. Препис је начинио монах Аверкије Хиландарац 1619. године, и исти се сада чува у националном музеју у Прагу. Црквица која се ту налази посвећена је Светом Ђорђу.

Конзерваторско – рестаураторски радови на грађевинама у манастиру Студеница током јесени 2017. године

   Извођење конзерваторско-рестаураторских радова у манастиру Студеница у овој години обухвата завршетак археолошких истраживања пирга који је датован у рани 15. век, са конзервацијом, делимичном обновом и презентацијом унутар манастирског комплекса, радове на санацији кровних конструкција и препокривању Савине трпезарије и Ризннце, обнову дрвене прилазне конструкције у Горњој испосници Св. Саве, као и уређење винског подрума у конаку из 18. века.
 

21. октобар 2017.

ДУХОВНЕ ПОУКЕ: Азбука истине - "А"

 Фотографија корисника Православие.RS

МОНАШКИ ПОСТРИГ – ДРУГО КРШТЕЊЕ ИЛИ БРАК ДУШЕ СА ХРИСТОМ

   Говорећи о светим тајнама, желио бих да кажем нешто о светој тајни монашког пострига. Да ли је монашки постриг света тајна? Наравно да јесте! Као што Црква благосиља брак мушкарца и жене који желе да створе породицу, тако и за човека или жену који желе да живот посвете Богу и живе у целомудрености, Црква благосиља другу свету тајну – монашки постриг! Како је диван обред ове свете тајне! Уколико сте чули да се неко монаши у неком манастиру, пођите тамо, јер ћете уживати не само у ономе што ћете видети, него и чути!
  

Отворена изложба цртежа Мати Ефимије "Мислим, тражим, чекам"

Фотографија корисника Snežana Đenović

Марие Дево, Чистая

20. октобар 2017.

Самостална изложба: Мати Ефимија „МИСЛИМ ТРАЖИМ ЧЕКАМ“

У четвртак 19. октобра 2017. године, у Галерији '73 у Београду, отворена је самостална изложба слика и цртежа Ефимије (Јасне) Тополски, под називом „МИСЛИМ, ТРАЖИМ, ЧЕКАМ“.

преузми:

Епископ пакрачко-славонски, г. Јован (Ћулибрк)
извор: efimija.yolasite.com
Игуманија Ефимија рођена је као Јасна Тополски 1965. године у Београду, где је завршила Средњу дизајнерску школу - одсек графика, а затим и Факултет ликовних уметност на одсеку за сликарство. Магистрирала је сликарство 1991. године на ФЛУ-у. 
Током студија у Београду имала је две самосталне изложбе; једну у Галерији Дома омладине Београда 1990. године, а другу 1991. године у Галерија ФЛУ, која је уједно била и њена магистарска изложба. Такође је учествовала у низу групних изложби са својим колегама са факултета. Добитник је више награда за сликарство за младе.
Планирала је сликарску каријеру, али након студијског боравка у Паризу где не проналази оно за чим трага, одлази у манастир 1991. године и тако улази у нове просторе духовности и у нову фазу живота коју схвата као стајање „Пред лицем Бога живога“. 
  Фотографија корисника Snežana Đenović 
У том периоду, и управо под тим називом,  по њеним радовима настаје документарни филм, аутора Ивице Видановића, који је награђен на Фестивалу документарног и краткометражног филма у Београду, 1999. године. На фестивалу Ефимија је добила награду за сценарио.
Током боравка у манастиру, у њеном стваралаштву смењују се периоди „сакралне и савремене“ уметности.  Паралелно се бави истраживањем иконописа у "модерној форми", настојећи  да вечну лепоту иконе испише својим аутентичним рукописом - Светлописом. Из тог рада произишло је више самосталних изложби икона, као и велики број иконостаса. Неки од најзначајнијих пројеката на којима је Ефимија радила су осликавање Цркве Светог апостола Павла у Требињу и Саборне цркве у Шибенику.
Истовремено, своја унутрашња емотивна стања, као и доживљај света који је окружује, бележи већ одавно изграђеним и препознатљивим сликарским рукописом. Резултат тог рада су нове самосталне изложбе: "Светлопис" у Галерији Бански двори у Бања Луци 2007. године, затим изложба "Све што дише, нека хвали Господа", у Галерији `73  у Београду, као и изложба на обновљеним темељима Саборне цркве у Мостару "Хвалите Господа", обе одржане 2010. године.
  Фотографија корисника Snežana Đenović
Половином ове године организовала је изложбу цртежа под називом „Лове хуртс“ у оквиру манифестације Јефимијини дани у Трстенику, која уједно представља и најаву актуелне изложбе у Београду. Од 2012. године Ефимија је члан ЛАДЕ, најстаријег Друштва српских уметника, и од тада узима учешће на изложбама овог удружења. Данас живи и ради у манастиру Ushon у Француској.
У тексту за каталог, Милета Продановић је о Ефимијином раду, између осталог, истакао: „Они који памте старе радове Ефимије (Јасне) Тополски знају да су њена платна малих димензија носила особен квалитет – носила их је међуигра наглашеног цртежа угљеном и површина нежних, пастелних боја. Нешто од тих квалитета открићемо и на њеним најновијим делима. Они имају јасну копчу са радовима које је излагала као студент и касније, пре но што је примила завет. На сликама препознајемо, у стилизацији која се понегде приближава сведености знака, представнике биљног и животињског света. Репетитивне форме стварају једноставан али привлачан ритам.
Фотографија корисника Snežana Đenović
Као што икона, како веле древни зографски приручници, није комплетна, није довршена без јасно исписаног имена светитеља или сцене, тако су се и у „профане“ радове Ефимије Тополски провукла слова. Али то нису слова која намеравају да објасне насликано и нацртано, то су речи које на известан начин допуњују призор. Можда и траг мисли које су се, у часовима сликања, врзмале по сликаркиној глави.
Ефимијин цртеж носи вибрантна али добро промишљена и добро постављена линија. То је можда искуство стечено не само у ликовној пракси, већ и у молитвеној медитацији. Њени радови нису гласни, не размећу се, напротив, они су тихо сведочанство о стварима које нас окружују.“
Изложба ће бити отворена до 31. октобра 2017. године.

извор: www.galerija73.com