Translate

11. новембар 2017.

Манастир Драча

28.2.2016.
Драча и Дивостин
8.3.2016.
4.8.2016.
16.2.2017.
Драча и Враћевшница
8.7.2017.
Манастир Драча (Епархија шумадијска), 11.11.2017.
draca.rs

РУСКА ЦРКВА И ПОРОДИЦА

   У недељу, 29. октобра, на празник светог мученика Лонгина Сотника, након свете литургије, у цркви Рођења Пресвете Богородице у Батајници, одржано је предавање на тему „Руска Црква и породица“. Предавач је био сабрат Сретењског манастира из Москве, јеромонах Игнатије Шестаков. 
   Отац Игнатиј је говорио о односу Руске Православне Цркве и савремене породице.
   У свом излагању, он је навео проблеме који муче савремену породицу и образложио методе помоћу којих Руска Црква помаже породицама у решавању тих проблема. Приближио је присутнима систем у којем Руска Православна Црква, у сарадњи са другим здравственим и државним институцијама, збрињава угрожене породице. Предавач се дотакао и тема абортуса и развода, које су врло распрострањене у нашим двема државама. „Данас је проблем породичног живота у томе што, ми, православни хришћани, све више губимо љубав и способност да волимо некога. Све више смо горди и себични, и то је највећи проблем. Дешава се то због цивилизацијског развоја, близине греха и лукзуса у којем живимо.“ Отац је објаснио и даље планове Руске Цркве у борби за очување породице и породичних вредности.
   Након предавања слушаоци су имали прилику да попричају са предавачем, а уједно да се упознају са новим књигама издавачке куће Бернар „Разговори са старцем Илијом (Ноздриним)“ и „Да не би отишли“ протојереја Андреја Ткачова.

   извор: www.pravoslavie.ru

ПРАВОСЛАВНИ ВИТЕЗ, Николај Васиљевић Гогољ

Уочи 62. Београдског сајма књига у издању издавачке куће Бернар из штампе је изашла књига „Православни витез. Николај Васиљевич Гогољ“.
Православни витез Николај Васиљевич Гогољ Библиотека Тихи глас/ приредио и превео Ранко Гојковић ; уредник Благоје Пантелић. - Стари Бановци ; Београд : Бернар 2017
Православни витез Николај Васиљевич Гогољ, Библиотека Тихи глас/ приредио и превео Ранко Гојковић, уредник Благоје Пантелић. - Стари Бановци, Београд, Бернар 2017.
                                   
   Књига представља ризницу духовног блага непознатог српском читаоцу о животу и стваралаштву једног од највећих писаца руске књижевности 19.века.
   Књига је подељена на три целине: на текстове познатих руских религиозних мислилаца 19. и 20. века о Гогољу, на кратка еписторална разматрања у које спада неколико писама професора Плетњева и неколико веома значајних писама самог Гогоља, и на делове Гогољеве духовне прозе, скоро потпуно непознате српском читаоцу.
   Гогољ, који је провео свој живот монашки у свету, у сталној молитви и послушању, у својој прози оваплоћује хришћанске идеале, богочежњивост, и пре свега, неизмерну љубав према Богу, према православној Русији, Русима и Словенима уопште. У предивној молитви Пресветој Богородици, коју је и српско монаштво јако волело, откривамо да се Николај Васиљевич интересовао за српске народне песме и да је учио српски језик.
   „Човек мора да се подсећа да он није никаква материјална скотина, већ високи грађанин високе небеске државе. И све док он не почне да колико-толико, живи животом небеског грађанина, неће успети да доведе у ред ни свој живот земаљског грађанина“- Гогољеве речи које, када се једном прочитају, не могу се избрисати из душе православног верника.
  „Православни витез“ је намењен свим православним верницима - да ојачају у вери и љубави; боготражитељима- да открију Бога, и свима онима који још увек сумњају у постојање хришћанских идеала у овоземаљском животу.
   Књига је смештена у библиотеку „Тихи глас“. Библиотека „Тихи глас“ доноси до читалаца богословску, теолошку и филозофску мисао руских писаца са краја 19. и почетка 20. века: Ивана Иљина, архиепископа Илариона Троицког, архиепископа Јована Шаховскоја, Сергеја Фудеља, Ивана Буњина, и многих других...
   
   извор: www.pravoslavie.ru

Манастир Дечани, ДОСТОЈНО ЈЕСТ

Чаша с вином из Тајне вечере, Фреска из Цркве Светих апостола у Пећкој патријаршији, око 1260,
копирао Часлав Цолић, 1983.
Галерија фресака Народног музеја у Београду
Галерија САНУ, Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији - идентитет, значај, угроженост
27. септембар - 26. новембар 2017.

Богородица с Христом

Богородица с Христом
Икона сликара Радула, Пећка патријаршија, 1677.
Београд, Музеј Српске Православне Цркве
Галерија САНУ, Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији - идентитет, значај, угроженост, 27. септембар - 26. новембар 2017.

10. новембар 2017.

Манастир Хиландар, ГОСПОДИ ПОМИЛУЈ

Беседа хиландарског игумана Методија на празник Св. Димитрија

Хиландар – Звучни запис беседе игумана Свете царске српске лавре Хиландара Високопреподобног архимандрита Методија на празник Светог Великомученика Димитрија за манастирском трпезом, 08.11.2017.
Фотографија корисника Задужбинa Светог манастира Хиландара - Holy monastery Hilandar Foundation
Беседу преузми овде: www.hilandar.org

Музеј Српске Православне Цркве

АРТОСНА ПАНАГИЈА СА ЛУЧНИМ АРКАДАМА
Манастир Дечани (?), XIV век
Београд, Музеј Српске Православне Цркве
Ризница манастира Дечана
Галерија САНУ, СРПКО УМЕТНИЧКО НАСЛЕЂЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ -ИДЕНТИТЕТ, ЗНАЧАЈ, УГРОЖЕНОСТ
27. септембар - 26. новембар

9. новембар 2017.

Без Бога је нација руља

Без Бога је нација - руља,
С пороком сједињена,
Или слепа, или глупа,
Ил' горе - осуровљена.

И нек на престо било ко дође
Говорећи у високом слогу,
Руља ће остати руља,
Док се не окрене Богу!


8. август 1990.
Кјарово

јеромонах Роман Матјушин, ЈАСИКОВ ШУМАРАК, Лепо слово, CATENA MUNDI, Београд, 2015.

Мисли о Причешћу

Господ је дао зато сва средства у Цркви Својој. Шта је Свето Причешће? Свето Причешће је сједињење са Богом, а кад узмеш у себе Бога, онда из тебе бежи сваки грех. Где може остати грех поред Бога у теби, где може остати страст, где може ђаво остати у твојој души, ако Бог уђе у њу? – а улази кроз Свето Причешће. То је највећи дар који се даје роду људском, најсигурније средство за победу над свима гресима, над свима страстима. И осигурање, такорећи, безгрешног живота.

 Ава Јустин Поповић
Очигледан пример вере је у Св. Тајни Евхаристије, где се Христос даје вернима у Св. Причешћу које је Његово истинско Тело и Крв, а које неверујући виде само као хлеб и вино. То се дешава јер промена дарова у Тело и Крв Христову није и споља видљива, она се остварује призивом Св. Духа. Вера се не заснива на спољашњем знању и не своди се на ниво очигледности.

Здравко М. Пено
Најчудесније небо су управо непца, под која долази Господ и ми га примамо. Примамо Тијело Његово и Крв Његову.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије
И када бих на коленима морао да се вучем до цркве, ја бих то учинио – само да не останем без Светог Причешћа.

Св. Серафим Саровски
Хришћанин је дужан да се 24 часа припрема за примање Св. Тела и Крви Господа нашег Исуса Христа.

Старац Тихон Светогорац
                 
Строго води рачуна да не приступаш причешћу из навике. Свако причешће треба да ти буде важно као и прво, а да се осећаш као да ти је последње, пред смрт.

Старац Порфирије Светогорац
Како ће да нам користи Свето Причешће, ако не подносимо некога, а сви смо ми деца Божија? Узећемо тада Свето Причешће, али не на спасење, јер смо у себи задржали паклену особину, која је зла.

Старац Тадеј
Младима а и одраслима треба рећи да знају да никада сами не одлучују да ли ће се причестити или не. Неки се припремају за Свето Причешће и деси им се неко искушење у току поста, и шта ураде? Сами одлуче да се не причесте. То не треба чинити. То је већ гордост. Нека се повере своме духовнику, па нека их духовник благослови или не благослови за Причест. Опет понављам – колико год је важан телесни, толико је важан и духовни пост. На пример, ако идеш, идеш, и запнеш за камен, па паднеш, нећеш сигурно остати ту да лежиш. Устајеш и идеш даље. Тако исто и код поста. Важна је искрена жеља и искрена припрема за Свето Причешће. Па искушења мора бити, онај непомјаник никада не мирује.

Мати Михаила
Што се више човек налази под деловањем благодати Причешћа и што је тешње сједињен са Христом, то ће више уживати у општењу са Христом и у Његовом будућем Царству.

Св. Јован Шангајски
Благодат примљена узимањем Светих Тајни је тако велика, говорио је он, да ова има моћ да очисти и да препороди сваког човека, ма колико грешан био.

Св. Серафим Саровски

   извор: www.saborna-crkva.com
Православни духовни центар "Владика Николај Велимировић", Краљево, 9.11.2017.