Проф. др Дарко Ђого, "У ИМЕ ВИШЊЕ СЛАВЕ НЕБЕСКЕ"

2016.

2015.

НА ПРАГУ БОЖИЋА:Беседа са митрополитом Месогејским и Лавреотикијским Николајем

Разговор са митрополитом Николајем је реализован током Божићног поста, у директном преносу емисије „Друга димензија“. Владика је, пре свега, одговарао на питања световне публике – због чега је он, научник, астрофизичар оставио научну каријеру и постао монах, зашто је сумња у Бога корисна и како у свакодневном животу пронаћи другу димензију.

Митрополит Амфилохије, Манастир Острог, 18.12.2016.

Светом архијерејском Литургијом, резањем славског колача и славском трпезом хришћанске љубави у острошкој светињи прослављен је празник Светог новомученика Станка, чије се нетрулежне руке чувају у њему посвећеној цркви.

извор: Острог ТВ Студио

ПУНЕ ЖИТНИЦЕ

   18. децембар

   Данашње Јеванђеље је од најкраћих која се читају на Литургији. Христос нам прича једноставну причу.
   Једном човеку њива изобилно родила. Он реши да сруши своје старе житнице и да сагради нове, веће, и да сав род стави у њих и тако се обезбеди за дуго времена.
  Заборавио је од кога му је дошло то изобиље и само је видео себе како у наредним годинама ужива, једе, пије и весели се. Видео је шансу за своју аутономију и заборавио на Бога.
  "А Бог му рече: Безумниче, ове ноћи тражиће душу твоју од тебе; а оно што си припремио чије ће бити?"

   Христос нас упозорава:"Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се Богом."
   И то је све. Једноставна и јасна опомена.
   Није згорег да се повремено подсетимо на чињеницу наше пролазности на земљи.    Трагикомични самозадовољни човек представља све нас, макар у неким тренуцима нашег живота.
   Док је тешко - "Боже помози". А кад је изобиље и срећа заборавимо на захвалност Богу и ближњима. Заборавимо на све око себе којима у том тренутку није добро као нама. И детињасто пожелимо да пријатни тренуци трају заувек, да се време заустави у за нас удобном стању.
   Поделити са другима наш добитак значи уложити у друге, угрозити сопствени егоизам. А само добровољно угрожавање нашег егоизма може нас отворити и за људе и за Бога.
Србија је пуна илустрација данашњег јеванђеља, недовршених раскошних а ружних споменика егоизму. Недовршене палате у које се нико никад није уселио баш као што и богати човек није могао да ужива у свом нагло стеченом богатству, могу се наћи у сваком селу, у сваком граду.
Све што нам Бог даје, даје нам као позајмицу. И док чувамо свест о томе да смо за сваки наш добитак дужни и Богу и људима - за нас има шансе. Кад то заборавимо постајемо безумни, комичне играчке смрти.

   Кад после краја нашег земаљског живота Бог за нас постане све у свему отпада све оно што нисмо подарили другима, Бога ради. И наши неостварени дарови и наше земаљско богатство. А нико од нас не зна кад долази ноћ кад ће наша душа бити затражена. Не може се стати у сред трке у илузији да смо урадили све што треба. Има смисла само богатити се Богом. До последњег даха.

   Ненад Илић

Никољдан у манастиру Никоље

   Храмовна слава никољске обитељи данас је прослављена Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Епископ жички г. Јустин уз саслужење игумана манастира Вазнесење архимандрита Тимотеја, настојатеља манастира Раче протосинђела Германа и протођакона Александра Грујовића. Сабрање су увеличале сестре манастира Благовештење, Јовање и Успење, као и братство манастира Свете Тројице. Боголужење је појањем улепшао хор ,,Вазнесењски“ из Чачка.

   Након прочитаног јеванђелског зачала, Епископ је поучио своју паству. Честитао је славу речима: ,,Данас сви славимо и данас је најмолитвенија Србија, данас се име овога светитеља разлеже по читавој нашој отаџбини, а молитве приводе милост Божију на нас“. Говорећи о животу и чудима Светог Николаја, Преосвећени је нагласио да је светитељ ,,ризница у којој су врлине пројављене“ и да су чуда о којима читамо у житију величанствена, па стално испитујемо како то да у једном човеку буде толика благодат. Ако добро сагледамо ,,и ми смо изабрани, Господ на вратима срца нашега стоји, куца да га примимо у себе“.
   Епископ је пресекао славски колач и благословио жито, а потом причестио болесну игуманију Евпраксију и монахињу Теодору. У наставку су сви приступили трпези љубави. Пригодном беседом присутнима се обратио протосинђел Давид.

 Сестринство манастира Никоље
 извор: eparhija-zicka.rs

Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин, Манастир Никоље, Никољдан, 2016.

                                

Кондак у част Светог Николе

извор: Protođakon Vlado Mikić

Протођакони Радомир Перчевић и Владе Микић

ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧА
фото: www.pravoslavie.ru

Свети Јустин Ћелијски, Беседа на празник Светог оца Николаја

   Данас ми празнујемо живо Еванђеље Господа Христа. Живо, написано чудесима, написано силама небеским, написано звездама и сунцима у животу великог Светитеља Божијег, Светог Оца нашег Николаја. Хвалити њега то је хвалити Еванђеље, живо Еванђеље које хода непрестано међу љидима. Ако је било човека у Цркви Христовој који је био ходеће Еванђеље Божије, онда је то несумњиво Свети Отац Николај Чудотворац. Куд год погледаш у њему свуда живо Еванђеље Христово. Сваки корак, свака мисао, свако дело, сваки потхват – све само живо Еванђеље Христово. И за њега, чудесног Светитеља Божијег, великог и дивног, у молитви каже се да је он испунио Еванђеље Христово[1]. Испунио Еванђеље Христово – каква сила, каква моћ! И зато што је испунио Еванђеље Христово, Господ Христос му је даровао изобилне чудотворне силе и моћи, и оне силе и моћи која је пребивала и у самог Господа Христа и исцељивала све, као што сте чули у данашњем Светом Еванђељу. Народ се гуркао, јурио за Господом Христом само да би Га се дотакао, јер из Њега излазаше сила и исцељиваше их све[2]. Све. Та иста сила, браћо, ето, излила се и на Светог Оца Николаја, а од Господа Христа улива се у све нас, у све нас који га празнујемо, у све нас који га призивамо у помоћ.

Свети Никола, Манастир Григоријат

извор: Ivan Terzic

Радуј се, свети оче Николаје велики чудотворче!

   Свети Николај Чудотворац – правило вере и образац кротости

   Свети и богоносни отац наш Николај Чудотворац Мириликијски веома је поштован угодник Божји не само у нашој помесној Цркве, већ у васцелој хришћанској васељени. Овај светилник васцелог хришћанства рођен је у граду Патари у области Ликија у Малој Азији од побожних и благочестивих родитеља Теофана и Ноне, за време римског цара Валеријана. Свети Николај је био дете које је испрошено (измољено) од Бога, будући да су његови благочестиви родитељи били бездетни.
   Свети отац Николај, будући дарован од Бога, од малена је био испуњен Духом Светим, још као дете  показивао је необичне душевне и духовне дарове, а када је одрастао и изучио школе, слушајући своје срце и свој унутарњи Божји призив, пожелео је да ступи у презвитерски чин, те га његов стриц, архиепископ, произведе за презвитера града Мира. Према светитељевом житију, када се родитељи Светог Николаја упокојише, он је од богатства његових врлинских родитеља помагао потребите делећи им помоћ. Угледајући се на Спаситеља, он је захтевао од народа да остане анониман при чињењу милостиње. По смрти његовог стрица, архијереји и презвитери из ликијске области, одлучују  да изаберу новог архиепископа и договоре се да изаберу најревноснијег у вршењу презвитерске службе. Пошто су се уверили да је управо Николај такав, изаберу га за архиепископа мириликијског.