У новом броју „Православља“, новина Српске Патријаршије, читајте:
О молитвеном почетку Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве пише протонамесник Александар Р. Јевтић. Разговор са академиком Љубодрагом Димићем под насловом Косова и Метохије се не можемо одрећи водила Славица Лазић. Са професором Филозофског факултета у Нишу др Драгишом Бојовићем разговарао је протођакон др Дамјан С. Божић, о питањима непрепознатих хероја нашег време и непраштању подвига, о интелектуалном херојству у одупирању лажним вредностима, о Светом Предању и народној традицији, о томе какав треба да буде данашњи јунак пре свега..
О Ораховачким војводама, учитељу и војводи Лазару Кујунџићу, Јовану Стојковићу, војводи Бабунском, Јеремији (Јовану) Грковићу Гапону пише Лела Марковић. „Православље“ доноси део из књиге „У почетку беше Смисао“ епископа Данила Крстића – Рукољуб Светим Кирилу иМетодију. Поводом блаженог уснућа оца Емилијана Метеоритског и Светогорског пише епископ Атанасије Јевтић, док монах Игнатије Марковић бележи речи о ректору призренском Мелентију Вујићу у Старој Србији: У том правом српском рају.
Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић приказује најновије дело протођакона др Љубомира Ранковића: Црква шабачка, а Љиљана Миљковић у Рубрици Златокрили химнографи бележи текст о српској средњевековној поезији– поезија свевременог израза и начинима њеног ишчитавања, разумевања, поучења...
Дана 22. 05. 2019. године Господње, на Преполовљење Педесетнице, када наша Света Црква слави Пренос моштију Светог Николаја, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Јежевици.
Преосвећеном су саслуживали: архимандрит Тимотеј, игуман Манастира Вазнесење, протосинђел Урош, настојатељ Манастира Увац, јеромонах Пајсије, настојатељ Манастира Стјеник, јеромонах Орсисије, настојатељ Манастира Тројице, јеромонах Стефан, настојатељ Манастира Згодачица, парох јежевачки Богдан Митровић и протођакон Александар Грујовић.
После прочитаног Јеванђеља, литургијској заједници се беседом обратио Преосвећени Владика рекавши да није само довољно веровати, већ да веру треба исповедати, и да као исповедници будемо спремни да ако треба и живот положимо за Христа. Јер ако смо спремни да живот положимо за Христа онда смо сигурни да је он Спаситељ света.
Епископ Јустин је истакао колико је Свети Николај велики светитељ јер је у себе уткао цело Јеванђеље и живео по Јеванђељу; унео је Господа у себе и примио на себе све врлине Христове. Ми не треба да бринемо и да се двоумимо зашто немамо награду за наш добар живот, и да не мислимо да је боље онима који зло чине а окружени су овоземаљским богатством. Нас треба да брине само да ли имамо вере, да ли имамо радости и да ли имамо смисао у животу.
После причешћа верних, славске литије и резања славског колача Епископ Јустин је честитао славу настојатељици манастира монахињи Јовани. Сабрање је настављено за славском трпезом коју су са љубављу заједно припремиле сестре манастира, верници из околних села и из градова Чачка и Краљева. У овом молитвеном сабрању у обновљеном манастиру, који потиче из 14. века, учествовали су и монаси из Манастира Раче, монахиње из Манастира Благовештења, Сретења, Јовања, Ковиља, Каменца, Рујевац (Епархија шабачка), као и свештеници из Атенице и Врњачке Бање.
Протојереј-ставрофор др Милош Весин, парох јужночикашки и ленсиншки беседио је у великој дворани Коларчеве Задужбине у Београду 14. маја 2019. године. Уважени прота беседио је на тему „Праведни Јов и неправедни ја, ти, он, она...“, а предавање је забележио репортер Радија "Слово љубве" Марко Весић.
На дан када наша Света Црква прославља спомен на Пренос моштију Светог Николаја Мирликијског и празник Преполовљења Свете Педесетнице, сестринство Манастира Никоља под Кабларом прославило је своју храмовну славу.
Светом Литургијом началствовао је умировљени протојереј-ставрофор Радослав Милинковић уз саслужење протојереја-ставрофора Драгослава Костића, пароха ужичког, јеромонаха Виталија (Милошевића), сабрата Манастира Студеница, јеромонаха Илариона (Богојевића), сабрата Манастира Преображења под Овчаром, јереја Николе Радованчевића, пароха у Кадахију (Wisconsin, SAD, Епархија средње-западно америчка и новограчаничка).
На манастирској слави прсуствовало је и монаштво из Манастирȃ Благовештења, Успења, Ваведења, Преображења, Сретења и Студенице, као и мноштво верног народа из различитих крајева.
Након причешћа Светим Тајнама уследила је литија око манастирске цркве, а потом и резање славског колача након чега се јеромонах Виталије присутнима обратио пригодном беседом. Осврћући се на тему данашњег Јеванђеља, отац нас подучава о томе колико је значајно имати правилно расуђивање и избегавати расуђивање тек по форми онога што видимо и да увек добро испитамо суштинске ствари онога о чему судимо. Када донесемо суд да не будемо превише самоуверени, да ако смо се добро потрудили то значи да смо сигурно и добро проценили, јер нас искуство учи да много чешће погрешимо него што будемо у праву.
Отац истиче како појединци проучавајући савремену психологију траже начина како да злоупотребе дефекте нашег расуђивања, како да људе наговоре да раде оно што им није на корист и да друге поробе. Поробљавајући друге утичу на доношење њихових одлука. На крају беседе отац наглашава како треба да будемо онакви како доликује имену хришћана. Дакле, слободни од свих ништавних ствари, од поробљавања од стране оних који желе да нам прикажу своју реалност.
Након беседе оца Виталија, игуманија Јелисавета је позвала све присутне на трпезу коју је уприличила са својим сестринством уз пуно љубави и труда.
Група ученика верске наставе из Средње школе „Драгачево“ у Гучи су учествовали у литургијском прослављању храмовне славе Манастира Никоља, а после празничне трпезе пут их је водио до Јовања и Успења. Упознали су се са делићем богате историје ових светих места и радосни због првог сусрета са њима пожелели да посете све манастире Овчара и Каблара.
У среду четврте недеље по Пасхипрослављамо особити празник под називом Преполовљење Педесетнице. У овом празнику обједињено је празновање Васкрсења и празника Педесетнице који нам предстоји. Ради величине и спасоносног значаја празника Пасхе и празника Педесетнице, Црква је Богомудро установила празник Преполовљења Педесетнице који собом обједињује Пасху и Педесетницу и стога се прославља тачно на пола пута или на средини између Пасхе и Педесетнице.
У једној од стихира овог празника и појемо: Пошто је дошла половина празника Васкрсења твога Христе и божанског доласка Светога душа Твога, сабравши се опевајмо тајне Твојих чудеса. Смисао празника средине или Преполовљења Педесетнице, јесте истицање везе између Оца, Сина и Светог Духа. У среду, четврте недеље од Пасхе (тачно између Пасхе и Духова), прослављамо Христа Посредника. Њега је послао Отац небески, а Он даје Апостолима обећање о ниспослању Светог Духа. У еванђелској перикопи коју читамо на празник Преполовљења Педесетнице еванђелист Јован нас подсећа да је Спаситељ у половини празника „шатораˮ ушао у храм да поучава. Такозвани празник „шатораˮ Јевреји су прослављали као Сукот и он се састојао од благосиљања плодова али и благодарења Богу који их је избавио. Еванђелист нас подсећа да је осмог дана након празника Господ узвикнуо: Ко је жедан нека дође к мени и пије. Јер, као што Еванђелист Јован сведочи: Из утробе Његове ће потећи реке воде живе (Јован 7, 37-38). Ова Жива вода о којој Еванђелист говори, символизује знак Педесетнице. Сада живимо у ишчекивању Светог Духа, а наша жеђ за богом продубљује наша осеђања и подстиче нас да примимо Божији дар. Можемо закључити да нас ово помињање воде живота уводи у недељу која нам предстоји, у недељу жене Самарјанке која је од Господа затражила воду живота вечнога.
Архиепископ Аверкије (Таушев) вели: У песмама Преполовљења час је реч о Васкрсењу Христовом, час нас подсећају на приближавање празника Педесетнице, када је Васкрсли Господ послао Својим ученицима Духа Светога, обилно напајајући и утољавајући духовну жеђ оних који су поверовали у Христа као у Месију и Искупитеља света. Ове речи нам опитно потврђују оно што смо на почетку рекли, да празником Преполовљења Педесетнице бива обједињено празновање Пасхе и Педесетнице.
Иконографија овог празника ослања се на еванђелско казивање о Христовом поучавању у храму, стога на икони и видимо Спаситеља који седи на средини храма и поучава. На неким иконама Преполовљења Педесетнице можемо уочити ослањање на еванђелско казивање еванђелиста Луке који сведочи о Христовом поучавању у храму када је имао само 12 година, и стога на иконама видимо изображен Спаситељев лик у виду дванаестогодишњака. Када је реч о икони Преполовљења Педесетнице, није сувишно поменути једну занимљивост. Наиме, у Алмашком храму Света Три Јерарха у Новом Саду на месту јужног Владичанског трона изображена је икона Преполовљења Педесетнице, што свакако представља једну занимљиву специфичност јер се обично на месту владичанских тронова изображава Хрсистос као Велики Архијереј.
Богату химнографију празника Преполовљења Педесетнице саставили су: Анатолије (славу на хвалитне), Свети Андреј Критски (канон празника), Свети Јован Дамаскин (стиховње стихире). Сви химнографи наглашавају моменат благодарности Васкрслом Господу и наводе Спаситељево обећање да ће послати Духа Утешитеља. Када је реч о древности празновања празника Преполовљења Педесетнице јерусалимски канонар нам сведочи да је његово празновање у Цркви присутно још од седмог века. Сведочанства налазимо у типику Велике Цркве, Синајском канонару, као и у еваргетидском типику.
У мислима Светог Теофана затворника за сваки дан, налазимо предивно тумачење празника Преполовљења педесетнице: На „Преполовљење“ [Педесетице] чујемо Господа где позива: Ко је жедан нека дође мени и пије. Ако је тако, онда пођимо сви к Њему. Свако ће код Њега утолити своју жеђ, ма чега да је жедан, наравно, уколико предмет његове жеђи није противан Господњем Духу. Који је жедан знања нека иде ка Господу, јер је Он јединствена светлост која истински просвећује сваког човека. Ко је жедан очишћења од грехова и умирења савести која га пече, нека иде ка Господу, јер је Он подигао све грехе света на Крст и раздрао обвезницу њихову. Жедни мира у срцу – нека иду ка Господу: Он је скривница због које човек заборавља на сва лишавања и презире сва богатства. [Човек је тада спреман све да остави] само да би Њега Јединог стекао. Коме је потребна снага – у Њему је свака сила; ко тражи славу – код Њега је слава надсветска; ко слободу – Он је Дародавац истинске слободе. Он ће да реши све наше недоумице, да растргне окове страсти, да развеје све туге и жалости, да надвлада све препреке, сва искушења и замке вражје, и да управи пут наш ка духовном животу. Пођимо зато сви ка Господу!
Преполовивши празник, ожеднелу моју душу напој водама побожности, као што си Спаситељу све позивао: Дођите сви који сте ожеднели ка Мени и пијте! Изворе живота нашега, Христе Боже, слава Теби! (тропар) Преполовљавајући законити празник, Створитељу свих и Владико, окупљенима си говорио, Христе Боже: Ходите и захватите воду бесмртности! Зато Ти припадамо и верно кличемо: Милости нам Твоје даруј, јер си Ти Извор нашега живота! (кондак)
