Translate

28. јануар 2020.

Савиндан у Горњем Милановцу


У понедељак 27. јануара када наша Црква прославља празник Савиндан, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Цркви Свете Тројице у Горњем Милановцу. Свештенство и верни народ су у посебној духовној радости дочекали Његово Преосвештенство Епископа жичког Господина Јустина.
   Пре почетка Свете Литургије Епископ је освештао нову црквену продавницу у порти храма и благословио је верном народу на коришћење. Његовом Преосвештенству саслуживали су: протонамесник Драган Ђорем, Архијерејски намесник таковски, протојереј Мирослав Петров, Архијерејски намесник трнавски, протојереј Марко Мирковић, старешина Саборне цркве у Чачку, протојереј Миодраг Анђелић, старешина цркве у Горњем Милановцу, братство храма, протођакон Александар Грујовић и парохијски ђакон Александар Пејовић. Молитвено учешће узели су: председник општине Дејан Kовачевић, комадант касарне, председник суда, директори школа, музеја, Kултурног центра, библиотеке, директори јавних предузећа, угледни привредници и занатлије и велики број деце и верног народа. Надахнутом беседом Епископ се обратио присутнима:
   „Уважени председниче Општине Горњи Милановац са сарадницима, представници локалне власти, војске и сви који сте данас дошли на овај велики Сабор Светога Саве првога Архиеископа српског. Драга децо, ја нећу дуго да говорим јер данас дајем вама простор, да видимо шта сте ви научили у Цркви Божијој, у Цркви Светој. Имали смо прилике од Бадње вечери када је била припрема за велики празник Рођења Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа, за Бога који је примио човечанско тело и постао Богомладенац, Богочовек Исус Христос. И онда од Божића до Богојављења непрекидно смо имали велике празнике, међу њима је и Kрстовдан једини дан који се пости у том периоду. Јер имали смо Божићни пост којим смо се припремили за дочек највећег празника, и увек пред велике догађаје Црква је прописала пост. Има време кад се пости, има време кад се молимо, има време кад учимо, и ми смо за све то време учили слушајући Свето Јеванђеље, реч Божију.
   Зашто се Господ Бог оваплотио, зашто је било потребно да Господ Бог долази међу нас грешне да нас спасава, зар није могао то једним декретом или једном речју као што је читав свет створио једном речју само? То је учинио да би са нама људима остварио најприснији савез, да прими наше тело људско осим греха, да му да силу и благодат, и да са тим телом људским прође и Голготу и пљување, омаловажавање, и погребење али и славно Васкрсење, а потом Вазнесење на небо. Дакле, нашу природу провео је од Голготе до престола Божијег.
   Ових дана славећи велики празник Богојављење, били смо сведоци да се Бог јавио на реци Јордану. Отац је био присутан тиме што је говорио: „Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи, њега послушајте“, а Дух Свети у виду голуба сишао је на Христа. На једном месту, у празнику Светлости, јавио се Бог у Тројици, да нам покаже, да нас оснажи да нисмо на свету напуштени, да нисмо сами, него смо увек ако то хоћемо и ако то желимо са Богом Свемоћним и силним.
   Истовремено, наша браћа у Црној Гори су у великим искушењима. Све што су учили до сада, о вери својој, о честитости и светости вере наше, ових дана морали су практично да покажу да ми без Светиње не можемо. Све могу да нам узму и нећемо се много бунити, чак и живот да нам узму и то се нећемо бунити као многи мученици до дана данашњег. Али када посегну на оно што нам је једино свето, и што нас једино поставља пред Богом, и даје залог будућег живота, а то су Светиње и Црква Божија, е то не можемо дати. Боље је дати живот овај привремени а наследити вечни, него бити немаран према Светињи па онда не наћи оно што сви тражимо, Царство небеско које нам Господ обилно нуди. Али није довољно само да говоримо: Господе, Господе, ми верујемо у тебе, ти си учинио диван подвиг, имаш љубав, милосрдан си, волиш човека. Дошло је време да и ми одговор дамо коме припадамо, коме смо се посветили. А када се посветимо истинитом Богу, онда и ми пролазимо Голготе, васкрсења до Царства небеског.
   Честитам празник наш српски. Тиме што је српски, није искључено да је свеправославни јер све Цркве Божије славе Светога Саву, великог царевића који је напустио све, и ради Царства небескога, не земаљскога, дао своју младост, посветио Богу и роду своме. Зато је он покровитељ рода нашега. Њега молимо, њему се клањамо, од њега иштемо молитве да посредује пред Престолом Божијим, да нас избави од свих невоља. А да би нас избавио, Бог треба да зна да има кога да избавља и зашто да избавља. Нека Бог љубави, мира, истине и свакога добра буде са свима нама, са отаџбином нашом, са Црквом Божијом у све векове и сву вечност. Амин. Живели на много година, срећан празник.“
   На крају Литургије, пререзан је славски колач и освећено славско жито у славу и спомен Светог Саве. Домаћини овогодишње прославе били су Бранислав-Бранко и Ивана Алексић из Горњег Милановца. Након Свете Литургије, предшколци и ученици основних школа изрецитовали су најлепше песме посвећене Светом Сави и као дар од свог Епископа примили светосавске пакетиће. Затим је у сали парохијског дома уприличена трпеза љубави, на којој се старешина цркве протојереј Миодраг Анђелић обратио и захвалио Епископу који нам је увеличао радост овог празника. Захвалио се и свима који су помогли у изградњи црквене продавнице и горионика, и поделио свима њима захвалнице.
  Радост прославе Савиндана настављена је и у поподневним часовима.
   У 15 часова свештенство Цркве Свете Тројице, освештало је реновирану Основну школу „Момчило Настасијевић“ у Горњем Милановцу.
   По освећењу школе, пререзан је славски колач. Директорци школе, учитељима и деци обратио се протонамесник Драган Ђорем и упутио их на важност овог празника и на духовни пример Светог Саве као првог просветитеља и учитеља нашег. Нагласио је да је дужност свих учитеља да деци пренесу на најлепши начин своје знање и праве вредности којим нас својим примером учи Свети Сава.

   Ђакон Александар Пејовић
     извор: eparhija-zicka.rs

Каруља, Празник Светог Саве

ОЧЕ САВО


Оче, свети,
Погледај нас из наручја Сина,
Да л’ имало личимо на те
Да ли Бог овакве у народе прима
Ил’ смо сами себи одбројали сате?

Има ли ичег твога у нама,
И ишта, Свети, што на тебе личи,
Док земља твоја век векује сама
И Србин више нема чиме да се дичи?

И језик и писмо и Kрмчије закон
Довољни нису народу твоме
Сам од себе да начини заклон
Одрече се тебе и тера по своме.

Жив још је онај који ти се руга,
Род те памти кроз измаглице мит,
По потопу Ноју даде се дуга,
А ти нам опрости и буди нам штит.

Запали нам у срцу праве вере плам,
И твој пепео са Врачара расут,
Нек’ слети сваком Србину на длан
Да осветли народу светосавски пут.

Да не будеш само легенда о свецу,
Прича о славној Немањића лози,
Свети оче, просвети нам децу,
Да личимо на тебе ти нам помози!

Протојереј Владан Симић
извор: eparhijabacka.info

ОСАМ ВЕКОВА МАНАСТИРА МИЛЕШЕВЕ

Епископ Фотије, СВЕТИ САВА


Свети Сава, наша заједничка
слава, у којој Сам Бог обитава,
а из милешевског Лика,
христоликост блиста, да нам
душа буде обожена, чиста

Хиландар је као гнездо свио,
на гори Атос у којем се свети
птићи легу, све црне боје и
светла лика, права Савина
слика

Свога оца Светог Симеона,
великог жупана дуге браде,
себи на Свету Гору призва,
који свим манастирима велике
даре даде и с њима се не
растаде, већ дух свој са Атоса
преда и сад нас отуда с небеса
гледа

Свети Сава Србију крсти и
Христом је запечати, да буде
трострука, у три лица, да је вера,
нада и љубав воде, до небеске
Србије, до слободе

Пре осамсто година Свети Сава
нашу самосталну Цркву стече и
постави јој пастире Србе, који ће
Савиним стопама ходити и многе
свете родити, да нас на небеса и
у вечност воде

Браћо Срби, зато сви данас Светом
Сави да вапијемо, за земљу нашу
и род српски, да нас са небеса чује
и Бога умоли да нас помилује,
Kосова ради и вере свете, јер смо
род мученички, Савино дете

   извор: eparhijabacka.info

"Сини, јарко сунце са Косова", Светосавска академија, Богословија Призрен, 2020.

27. јануар 2020.

Ускликнимо с љубављу светитељу Сави!


Цело српство слави славу, свога оца Светог Саву! 

преузми везу:

www.spc.rs

Канонска посета Епископа Јустина Манастиру Вољавчи


У недељу по Богојављењу на Оданије празника, када наша Света Црква прославља Свете мученике Ермила и Стратоника, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Г. Јустин благоизволео је посетити древни Манастир Вољавчу и служити Свету Архијерејску Литургију. Епископу су саслуживали Архијерејски намесник љубићки јереј Никола Вучетић, умировљени свештеници протојереји ставрофори Мирољуб Јосифовић и Првослав Богдановић, који иначе служе у овој Светој обитељи, затим старешина цркве у Мрчајевцима јереј Александар Пешић, војни свештеник при 98. ваздухопловној бригади Војске Србије у Лађевцима јереј Владимир Благојевић, као и протођакон Александар Грујовић.
   Игуманија ове Свете обитељи високопреподобна мати Теодора са сестрама приредила је величанствен дочек Епсикопу, дочек какав доликује ономе који столује на престолу Светог Саве. Под сводовима манастирског храма посвећеног Светој преподобној мати Параскеви могао се осетити предукус Царства небеског, јер су мати и сестре уз помоћ верног народа учинили посебан угођај нашим чулима, а све у славу Божију, како бисмо могли што усрдније сви као један заблагодарити Господу. То је приметио наш Владика Јустин који се на крају евхаристијског сабрања захвалио свима присутнима, игуманији и сестрама, појцима Ивану Трајковићу, Драгани Арсић и Теодори Стојковић, као и брату Богољубу Теофиловићу, чијим је трудом озвучење беспрекорно функционисало.
   По прочитаној јеванђељској перикопи, Преосвећени се обратио часном свештенству, богољубивом монаштву, браћи, сестрама и драгој деци речима:
   „Ево нас данас у првој недељи по Богојављењу када нам Господ после свих догађаја који су били везани за наше спасење, које поживесмо од рођења Господа, Његовог обрезања којим испуни Стари завет, собом донесе Нови савез, савез у љубави. Затим смо прослављали Богојављење, где је Господ Христос дошао на Јордан Јовану да га крсти. На Јордану Јован је крштавао народ водом и они су притом исповедали грехе своје и долазили да приме благодат. Господ долази не да каје своје грехе, јер он греха није учинио, нити се било шта зло нађе у устима његовим. Савршени Бог и савршени човек. Није дошао ни да прими благодат, јер је он пун благодати као син Божији, превечни Син у савезу са Оцем и Духом, Цар царева и Господар Господара.
   И сада када смо завршили овај благословени период у коме нисмо постили телесно осим Kрстовдана, да се покаже да треба да се пости када је пост, када је то Црква прописала, а када дође време да се прослави, прослављамо Господа и храном својом, са благодарношћу и разумевањем, када храна није ради угађања и пиће ради опијања, него све у славу Божију.
   Данас Господ долази у крајеве Завулонове и Нефталимове у Kапернаум, како су пророци говорили, а то је Галилеја незнабожачка. Ту народ сеђаше у тами и сенци смрти, јер не познаше Бога. Били су немарни за старозаветне обичаје и закон, а ко је немаран у малом, немаран је и у великом. Долази Господ да и њима проповеда и говори реч коју је и Јован на Јордану говорио народу: Покајте се, јер се приближи Царство небеско. Другим речима, живели сте до сада у тами и сенци смрти, ево долази светлост, истина и живот. Тај живот можете да примите само покајањем и преумљењем. Оно што сте до сада сматрали вредним и да вам је корисно, то сада треба добровољно да одбаците и да кажете да је то таштина над таштинама. Kао апостол Павле, који је некада био Савле, када је пригрлио истиниту веру и живот хришћански, он је за свој пређашњи живот рекао да је ништа у сравњењу са Богом који даје смисао овога живота.
   Изнад свега Господ је дошао да нам дарује живот вечни. Јесте да после Њега ми и даље умиремо, јер смо саздани од земље. Али и та земља када се освешта Именом Божијим, кроз Свете тајне, када ми уткамо себе кроз Свето причешће, кроз пост, молитву, истинити живот, када уткамо у себе Христа не можемо ни ми бити смртни, јер тамо где је Христос, тамо нема смрти. Баш као што је и Христос био положен у гроб, али је после трећег дана васкрсао, јер није било могуће да Господар живота буде држан у смрти, у гробу!
  Сви ми који смо крштени у име Свете Тројице, којима је Христос светлост живота, пут, истина и правда, ми не можемо вечно умрети. Привремено да, јер је Господ тако устројио, да не би грех остао вечан. Ми овде имамо задатак да овом земљом и овим привременим животом, задобијемо Царство небеско, које су наши прародитељи својом слободном вољом изгубили прекршивши заповест Божију да не окушају плодове са дрвета познања добра и зла. Господ је још тада нас људе учио да теба да се клонимо ствари које нису добре за нас. Kада уђемо у промисао Божији и живимо по Богу, нама много тога бива јасније. Много нам бива чистије да знамо ко смо и шта смо, шта треба да чинимо и овде већ имамо предукус раја.
  Рај је тамо где је мир и радост у Духу Светоме. Ако тај мир и радост у Духу Светоме не осећамо баш никада овде на Земљи, него нам је само мука, чемер, јад, немаштина и све чиме су људи данас побеђени, онда на жалост нисмо примили правога истинитога Духа, који се појављује и дише где хоће и чини само оно што је на нашу корист. Оно што није на нашу корист, оно нам Господ Бог не допушта, бар нама хришћанима. Другима који су изабрали другачији начин живота, нешто и допусти, да не би имали изговора да кажу да су проживели овде на свету и ништа нису добили. Добио си по срцу своме, како каже псалмопојац Давид, добио си сладости и занимације овога света, шта си тражио, то си добио. Али ако ми тражимо Царство небеско, зашто да се везујемо за привремено кад нас чека вечни живот?
  Нико од нас не може да гарантује колико ће овде на Земљи живети, нити колико ће га здравље држати. Пошто смо ми у рукама Божијим, потребно је тако и да се владамо, да сав живот свој Христу Богу предамо. Kада предамо свој живот, прохтеве и вољу Богу, онда Бог наш живот усмерава, води и руководи до Царства небеског. Има ту искушења, тешкоћа и болести, али тешком муком се задобија Царство Христово. Нека Господ Бог, Син мира, утехе и свакога добра буде са свима нама, нашом отаџбином, да нам просвети ум, да се поново Њему вратимо и да оживимо, а када оживимо овде на Земљи, тада ће нам бити све поново испуњено, светло и Богу угодно. Амин.“

  Протођакон Александар Грујовић
   извор: eparhija-zicka.rs

Молебан и Литија подршке у Рашки за православни народ и за очување светиња Српске Православне Цркве у Црној Гори


Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Г. Јустина и са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко – призренског Г. Г. Теодосија, дана 25. јануара 2020. године у Рашки, одржани су Литија и Молебан подршке за православни народ и светиње у братској Црној Гори. За организацију су се побринуле Црквена општина Рашка и Црквена општина Никољача.
   Усвајањем срамног и антихришћанског закона, подржаног од безбожне власти, православни народ у Црној Гори се нашао у тешким временима. Благодат Духа Светога и љубав Бога Оца окупила је бројно свештенство, монаштво и народ на молитву и заједничарење. Свако искушење ја на спасење, подстицај да се вера учврсти, ојача и истраје на путу истине, не губећи наду да се неразумни уразуме, силни смире, а безбожни обоже и приведу покајању.
У Храму Светог Саве у Супњу, с почетком у 17 часова, служена је вечерња молитва, након које је кренула Литија ка Храму Светог архангела Гаврила у Рашки. Предвођена монаштвом, свештеницима и огромним бројем верника, Литија се кретала кроз град носећи иконе и друга црквена обележја, певајући и молећи се Богу. Молебан је служен у Храму Светог архангела Гаврила, након којег се сабраном народу обратио игуман Манастира Сопоћани архимандрит отац Теоктист. Он је рекао: “Неко је решио у Црној Гори да поништи један народ ударивши на његову Цркву. Почели су прво да бришу његово име, па су затим ударили на његову културу, затим су кренули на језик, а онда мислећи да су много јаки, да им нико ништа не може, не слушајући вапај мајке Цркве, не слушајући свој народ, изгласали су један несрећни и нељудски закон…
   Урадили су да се подигне Црна Гора, урадили су да васкрсне српски народ. Подигао се наш народ заједно са нашом Црквом, заједно са нашим Митрополитом Амфилохијем, који са Епископима у Црној Гори, свештенством и монаштвом, мирно вапију пред Богом да их избави од ове муке. И зато ми вечерас, заједно са њима, подигнимо наше молитве ка Господу, ка Мајци Божијој, ка свима светима. Једино тако подржавајући Свете Оце, подражавамо и нашег Светог Саву… Морамо нашем народу да пружимо подршку, да кажемо да нису сами, да их волимо и да се молимо за њих“.
  У наставку, уприличено је пригодно послужење за присутне.

Ђакон Владимир Јовановић

извор: eparhija-zicka.rs

др Милош Ковић, СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА, Бар, 25.1.2020.


                                     
Бар, КРСНИ ХОД, 26.1.2020.