У понедељак 27. јануара када наша Црква прославља празник Савиндан, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Цркви Свете Тројице у Горњем Милановцу. Свештенство и верни народ су у посебној духовној радости дочекали Његово Преосвештенство Епископа жичког Господина Јустина.
„Уважени председниче Општине Горњи Милановац са сарадницима, представници локалне власти, војске и сви који сте данас дошли на овај велики Сабор Светога Саве првога Архиеископа српског. Драга децо, ја нећу дуго да говорим јер данас дајем вама простор, да видимо шта сте ви научили у Цркви Божијој, у Цркви Светој. Имали смо прилике од Бадње вечери када је била припрема за велики празник Рођења Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа, за Бога који је примио човечанско тело и постао Богомладенац, Богочовек Исус Христос. И онда од Божића до Богојављења непрекидно смо имали велике празнике, међу њима је и Kрстовдан једини дан који се пости у том периоду. Јер имали смо Божићни пост којим смо се припремили за дочек највећег празника, и увек пред велике догађаје Црква је прописала пост. Има време кад се пости, има време кад се молимо, има време кад учимо, и ми смо за све то време учили слушајући Свето Јеванђеље, реч Божију.
Зашто се Господ Бог оваплотио, зашто је било потребно да Господ Бог долази међу нас грешне да нас спасава, зар није могао то једним декретом или једном речју као што је читав свет створио једном речју само? То је учинио да би са нама људима остварио најприснији савез, да прими наше тело људско осим греха, да му да силу и благодат, и да са тим телом људским прође и Голготу и пљување, омаловажавање, и погребење али и славно Васкрсење, а потом Вазнесење на небо. Дакле, нашу природу провео је од Голготе до престола Божијег.
Ових дана славећи велики празник Богојављење, били смо сведоци да се Бог јавио на реци Јордану. Отац је био присутан тиме што је говорио: „Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи, њега послушајте“, а Дух Свети у виду голуба сишао је на Христа. На једном месту, у празнику Светлости, јавио се Бог у Тројици, да нам покаже, да нас оснажи да нисмо на свету напуштени, да нисмо сами, него смо увек ако то хоћемо и ако то желимо са Богом Свемоћним и силним.
Истовремено, наша браћа у Црној Гори су у великим искушењима. Све што су учили до сада, о вери својој, о честитости и светости вере наше, ових дана морали су практично да покажу да ми без Светиње не можемо. Све могу да нам узму и нећемо се много бунити, чак и живот да нам узму и то се нећемо бунити као многи мученици до дана данашњег. Али када посегну на оно што нам је једино свето, и што нас једино поставља пред Богом, и даје залог будућег живота, а то су Светиње и Црква Божија, е то не можемо дати. Боље је дати живот овај привремени а наследити вечни, него бити немаран према Светињи па онда не наћи оно што сви тражимо, Царство небеско које нам Господ обилно нуди. Али није довољно само да говоримо: Господе, Господе, ми верујемо у тебе, ти си учинио диван подвиг, имаш љубав, милосрдан си, волиш човека. Дошло је време да и ми одговор дамо коме припадамо, коме смо се посветили. А када се посветимо истинитом Богу, онда и ми пролазимо Голготе, васкрсења до Царства небеског.
Честитам празник наш српски. Тиме што је српски, није искључено да је свеправославни јер све Цркве Божије славе Светога Саву, великог царевића који је напустио све, и ради Царства небескога, не земаљскога, дао своју младост, посветио Богу и роду своме. Зато је он покровитељ рода нашега. Њега молимо, њему се клањамо, од њега иштемо молитве да посредује пред Престолом Божијим, да нас избави од свих невоља. А да би нас избавио, Бог треба да зна да има кога да избавља и зашто да избавља. Нека Бог љубави, мира, истине и свакога добра буде са свима нама, са отаџбином нашом, са Црквом Божијом у све векове и сву вечност. Амин. Живели на много година, срећан празник.“
На крају Литургије, пререзан је славски колач и освећено славско жито у славу и спомен Светог Саве. Домаћини овогодишње прославе били су Бранислав-Бранко и Ивана Алексић из Горњег Милановца. Након Свете Литургије, предшколци и ученици основних школа изрецитовали су најлепше песме посвећене Светом Сави и као дар од свог Епископа примили светосавске пакетиће. Затим је у сали парохијског дома уприличена трпеза љубави, на којој се старешина цркве протојереј Миодраг Анђелић обратио и захвалио Епископу који нам је увеличао радост овог празника. Захвалио се и свима који су помогли у изградњи црквене продавнице и горионика, и поделио свима њима захвалнице.
Радост прославе Савиндана настављена је и у поподневним часовима.
У 15 часова свештенство Цркве Свете Тројице, освештало је реновирану Основну школу „Момчило Настасијевић“ у Горњем Милановцу.
По освећењу школе, пререзан је славски колач. Директорци школе, учитељима и деци обратио се протонамесник Драган Ђорем и упутио их на важност овог празника и на духовни пример Светог Саве као првог просветитеља и учитеља нашег. Нагласио је да је дужност свих учитеља да деци пренесу на најлепши начин своје знање и праве вредности којим нас својим примером учи Свети Сава.
Ђакон Александар Пејовић
извор: eparhija-zicka.rs
Нема коментара:
Постави коментар