Божијом милошћу
Јован Х, грчки православни Патријарх Антиохије и свег Истока
Браћи пастирима свете Антиохијске Цркве и духовној деци овог
светог апостолског трона:
Обраћам вам се данас, при крају Великог Поста и почетком
Страдалне седмице, у ово време када смо окружени великом патњом и страдањем.
Широм земаља Антиохијске Патријаршије нашим домовима прети опасност, а у нашим
државама бесне политички сукоби. Као последица свега тога, људима су угрожена
средства за живот, стамбени објекти, чак и сами животи. Смрт и отмице су наша
свакодневна искушења, а наше најновије страдање је недавна отмица наше љубљене
браће - Епископа Павла Јазигија, грчког православног митрополита Алепа,
Искендруна и Александрете и Епископа Јована Ибрахима, сиријског православног
митрополита Алепа, и убиство ђакона који је био са њима.
Делимо бол многих верника наше Цркве услед ових тешких
искушења. Трудимо се заједно са нашом браћом, члановима Светог Синода, да
ублажимо утицај ових непријатних околности на све грађане наше земље. То је
суштински важан део сведочења хришћанске вере. Међутим, одбијамо да се
сагласимо са оним кроз шта људи у Сирији пролазе данас. Трудимо се тако да наше
неприхватање ове ситуације одражава начела наше вере. Не пристајемо на овакву
ситуацију и осуђујемо је. Али будући да смо синови Васкрсења, не бојимо се никога
ко посеже за насиљем као средством остварења свог циља.То што нас убијају или
киднапују или што уништавају наше институције, неће ослабити нашу решеност да
се боримо за своја грађанска права и остварење мирољубивог суживота, да не
одустанемо од своје домовине и да тражимо у њој владавину правде и права. Стога
позивамо све и свакога, било у матичним земљама Антиохијске Патријаршије, било
у дијаспори, да изрази своју забринутост и лично изрази противљење недавном
развоју догађаја, без обзира на политичко опредељење. Хуманост је предмет
хришћанства јер се наш Господ оваплотио ради спасења човека.
Користим ову прилику да, у име вас у матичним земљама
Патријаршије и у дијаспори, појачам апел међународној заједници молећи је да
учини све што је у њеној моћи у циљу ослобађања талаца чије нас одсуство дубоко
погађа. Изузетно је важно да се овај проблем реши што пре како би се спречио
ризик да уследе драстичне последице. Наш апел такође подразумева хитан позив на
акцију како би се изнашло брзо решење за ситуацију у нашој вољеној Сирији; за
спас овог народа као потомка једне изузетне људске цивилизације старе хиљадама
година и у циљу спречавања ризичних последица које би могле негативно да утичу
на цео регион.
Вољена децо,
како улазимо у период Свете Пасхе и Васкрсења Господњег,
позивам вас да покажемо јединство наше Цркве која свесрдно окупља своју паству
око свега што је исправно и праведно. У ово време нарочито појачајмо своје
молитве и прозбе. Као што се наш Господ није плашио да иде путем Голготе, тако
смо исто и ми позвани да идемо овим путем са Њим, са пуном свешћу о томе да
ћемо Крстом победити, јер Господ васкрсе из мртвих и Он ће и нас васкрснути
Собом. Умножимо своје молитве као живо сведочење вере, молећи Господа да уклони
сваку неправду, молећи се за брз повратак наших заробљених архијереја својим
вољеним верницима, за утеху ожалошћених, као и за одвраћање људи суровог срца -
да их Господ надахне да се уздрже од повређивања других људи.
Стога позивам све, вернике и свештенство, да дочекамо Цветну
Недељу обновљеног духа, сећајући се страдања нашег Господа, повезујући Његово
страдање са овим што ми данас проживљавамо. Нека би се у сваком људском срцу
десило Васкрсење, као што Господ подиже Лазара из мртвих. Трудимо се тако да
Христос победоносно уђе у срце овога света кроз наше службе и служење Њему, као
што је победнички ушао у Јерусалим. Нека наше литије ове године буду са свећама
повезаним црним тракама уз певање кондака: ,,Возбраној војеводје'' уместо ,,Радуј се, Витанијо'', молећи Пресвету Богородицу да чува
нашу Цркву као утврђени град.
Позивам вас да се током Страдалне
седмице молите скрушена духа, свесни да у искушењима имамо Бога као уточиште.
Бог неће заборавити Своје мало стадо. Нека би љубав, служење и храброст били
пут ка радости Васкрсења, радости која се не може одузети.
У резиденцији Антиохијског
Патријарха у Манастиру Пресвете Богородице у Баламанду,
27. април 2013.
Са енглеског превела Александра
Стојановић
Митрополит Павле, Манастир Жича, септембар, 2011. иди на везу: ПЕТИЦИЈА ЗА ОСЛОБАЂАЊЕ ОТЕТИХ АРХИЈЕРЕЈА |
Нема коментара:
Постави коментар