Тропар рођењу Светог Јована Претече

извор: Apolitikia

Слава Богу

Слава Богу,
слава вечном Цару,
слава Богу
у Овчар-Каблару.
слава Богу
у Светом Јовању.
слава Богу
и ноћу и дању!

Слава Богу
у Никољу Светом,
нек' му слава
бруји целим светом!
Слава Богу
У Преображењу
и Светоме Господњем Сретењу.

Слава Богу
 у Благовештењу,
слава Богу
и у Вазнесењу!
Слава Богу
у Светој Тројици
и Савиној Свештеној Водици!

Слава Богу
и за Жичу славну
и за свету веру православну!
Слава Богу
и у Студеници
и Савиној Светој испосници!

Манастир Јовање

                               
Слава Богу
и у Хиландару,
слава Богу
на великом дару!
Слава Богу
и у Светој Гори,
по слави Му
сва природа збори!

Слава Богу
за све што се кају,
само нека
до краја истрају!

Слава Богу,
слава му на свему,
слава Богу,
слава само Њему!

Макарије Јовањски

Прослављена храмовна слава манастира Јовање

Манастир Јовање, који се налази на левој обали Западне Мораве на Каблару, прославио је храмовну славу, Рођење светог Јована Претече – Ивањдан, 7. јула 2015. године. Тим поводом архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин уз саслужење архимандрита Тимотеја (Милићевића) и протосинђела Саве (Илића). У литургијском прослављању овог великог празника, својим појањем, учествовао је и хор храма светог пророка Илије у Мачкату.

   Након причешћа многобројног верног народа и монаштва из околних овчарско-кабларских манастира и ломљења славског колача, владика Јустин се, честитавши сестринству славу, обратио вернима надахнутом беседом говорећи о чудесном рођењу и животу светог Јована Претече. Оно шта је говорио и како је живео свети Јован Претеча и Крститељ Господњи јесте путоказ свима нама како се задобија Царство Небеско.
   Настојатељица, мати Теодора, је са својим састринством припремила славско послужење за све оне који су дошли да са својим Епископом узнесу благодарност Господу и светом Јовану за оваква окупљања у славу Божију и спасење душа наших.

   извор: ЕПАРХИЈА ЖИЧКА

Рођење Светог Јована Претече - Ивањдан

  Празник рођења Светог Јована Крститеља, Пророка и Претече. Рођен је шест месеци пре Господа Исуса Христа, као дете молитве, од престарелих родитеља Захарија и Јелисавете. У животу Светог Јована све је било чудно - рођење, храна, одећа и васпитавање у суровој јудејској пустињи. Када га је Бог ословио у пустињи, одлази међу људе и почиње да у њиховим душама припрема стазе за долазак Спаситеља. Празник је установљен у IV веку, након успостављања Божића. Колико је овај празник поштован од давнина, види се и по листи химнографа који су писали Црквене песме за њега: Дометије (IV вијек), Анатолије (IX век), Свети Андреј Критски, Свети Јован Дамаскин, монахиња Касија и византијски цар Лав Мудри.

извор: СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

Митрополит Антоније Блум, Јован Крститељ

   Јован Крститељ је био Христов претеча. Управо он је дошао пре Њега да утре стазу, да исправи криви пут. Верујем да смо сада сви ми позвани да то исто урадимо када су у питању други људи, да им олакшамо да пронађу свој пут, и помогнемо да пронађу прави пут до Господа.
   Желео бих да издвојим известан број одлика личности Светог Јована Крститеља које би, мислим, могле да нас науче нечему о нашем положају, шта треба да урадимо и у каквом душевном расположењу треба да будемо.
   Пре свега, када отворите Јеванђеље Светог Марка проналазите да се Свети Јован Крститељ дефинише као пророк или гласник Божији. Толико се поистоветио с поруком, толико се сјединио с Божијом сопственом речју, коју треба да објави и донесе људима, да се више не може видети иза те поруке, нити се може чути мелодија његовог гласа иза сведока Божијег сопственог Дуга, који кроз њега громогласно говори.

ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧА
фото: Православие. ру

Свети владика Николај, ЈЕВAНЂЕЉЕ О СПАСЕЊУ ЧОВЕКА И ПРОПАСТИ СВИЊА, Недеља пета по Духовдану

   Учинише људи неправду према Богу, па се они расрдише на Бога. О, људи, ко има право на кога да се срди?
   Затворише безбожни уста и помислише: да не спомињемо име Божје, да би га нестало из овога света! О, жалосни људи, ваша су уста у мањини у пространом свету. Јесте ли видели и чули, како брана чини реку гласном? Без бране река беше нечујна и мутава; и гле, брана јој отвори грло! Свака кап доби језик.

Протојереј - ставрофор Гојко Перовић, ХИМНА ЉУБАВИ

Преузми везу Радија Светигора:

Протојереј - ставрофор Гојко Перовић: „Химна љубави“

   Ректор Богословије „Свети Петар Цетињски“ протојереј ставрофор Гојко Перовић одржао је изузетно посјећено предавање „Химна љубави“ код цркве Вазнесења Господњег чиме су у Радовићима почеле Духовне вечери које ће се одржавати и овог љета и угошћавати теологе и књижевнике.
   ...Перовић је поруке чувене „Химне љубави“ из посланице апостола Павла Коринћанима довео у везу са Видовданом и косовском жртвом која је у многоме обиљежила историју Црне Горе.

– По начину и форми како је написан текст одваја не само од те посланице, него и од свих посланица апостола Павла. То је одавно препознато као нешто посебно, као стваралачки тренутак који је изузетно надахнут. Неки протестантски теолози чак мисле да је писао други писац јер кажу у тој 13. глави посланица је нешто просто експлодирало. Одједном од пастира који даје савјете како Црква да се организује, како људи да живе, пробудио се пјесник, теолог, духовник који је о љубави рекао нешто што траје до данас, преко чега се људским језиком нешто љепше не може ни додати. Оно што су српски војници урадили у Косовском боју предвођени Светим кнезом Лазаром и Милошем Обилићем, вјерујем, и знам да је то исто једна химна љубави – каже Перовић. Јер, и из текста „Химне љубави“ види се да је ријеч о жртвеној љубави.
– То није само психолошки моменат већ животодавна снага која нас чини кадрима да се ми жртвујемо за другога. Куд ћете већу љубав, него кад се голим животима супротставиш сили која је сто пута јача и коју је народни пјесник описао „Сви ми да се у со претворимо не би Турком ручак осолили“. Покретан мотивом да би био браник незаштићенима, женама, дјеци па Његош каже да ће на гробу тих јунака изнићи цвијеће за далеко неко покољење“, истакао је у надахнутом предавању ректор Цетињске Богословије. Нагласио је и да је током епохе Петровића Косовски бој био основа државности и духовности Црне Горе.
– Црногорци су потез Цара Лазара схватили као метар за љубав, за образ, за морал, за поштење и то им је био образац. Жртва гдје су људи свјесно отишли да погину и да се не врате – рекао је Перовић у свом предавању.

извор: МИТРОПОЛИЈА ЦРНОГОРКО-ПРИМОРСКА, 4. јул 2015.

Етос православног исцељења, I ЧОВЕКОВ ПАД

   Да бисмо разумели исцељење прво морамо разумети грех, болест, смрт и љубав, што је задатак који нас враћа на Постање. Постање открива да је Бог створио свет као добар. Поставио је човека као круну стварања. Постање описује стварање човека овако:

   У почетку створи Бог небо и земљу (Пост. 1,1)...И створи Бог човека по обличју својему, по обличју Божијем створи га; мушко и женско створи их. (Пост. 1, 27)...А створи Господ Бог човека од праха земаљскога, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива (Пост. 2, 7).

   Човечанство је намењено за рај, при чему се под рајем подразумева живот у Богу и са Богом који траје читаву вечност. Ко је дакле проузроковао раскид који је увео грех, болест и смрт у свет? Одговор је нечастиви, Сатана, и његове силе. Сатана је уништитељ доброте и мира, лажов који се смртно побунио против Бога и радује се само вечном суду и осуди. Списи нам кажу да ђаво "греши од почетка" (1. Јн. 3, 8). Исус је рекао фарисејима:

   Вама је отац ђаво, и жеље оца својега хоћете да чините; он беше човекоубица од почетка, и не стоји у истини, јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори, јер је он лажа и отац лажи. (Јн. 8, 44).

Хиландарски ћуп, 1998.
Милоје Марковић, Чувар времена, Горњи Милановац, 2010.

Етос православног исцељења, II ОБНОВА И ИСЦЕЉЕЊЕ

   Али Бог није напустио Адама и Еву. Започео је обнову Адама и Еве (и целог човечанства), само неколико тренутака после њиховог изгнања. Почела је облачењем Адама и Еве у животињске коже и наставила се кроз са Нојем. Потом је уследио завет који је Бог учинио са Аврамом, да ће преко њега послати Спаситеља да исцели катастрофални раскид. Завршила се смрћу и васкрсењем Исуса Христа. Свети Василије то лепо каже: "Слао си пророке; чинио си чудеса преко светитеља Твојих...најављујући нам спасење које се имало збити" (молитва анафоре Литургије Светог Василија).

Зелена кадионица, 1998.
Милоје Марковић, Чувар времена, Горњи Милановац, 2010.   

Етос православног исцељења, III ИСЦЕЉЕЊЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ

   У Православној Цркви, душевно исцељење има првенство над телесним. У ствари, телесно исцељење се нуди као знак Божије милости и благослова личности која доживљава исцељење, и као надахнуће другима да творе Његову вољу. Исцељење треба тражити молитвом и применом физичких наука, али ниједно потпуно излечење није могуће осим коначног васкрсења појединаца, јер смрт као казна још увек влада смртним телом. Даље, не добијају сви људи исцељење, упркос усрдним молбама Богу и применом најбољих лекова. Понекад се болест мора трпети.

Из Хиландарске кухиње, 1999.
Милоје Марковић, Чувар времена, Горњи Милановац, 2010.