Да бисмо разумели исцељење прво морамо разумети грех, болест, смрт и љубав, што је задатак који нас враћа на Постање. Постање открива да је Бог створио свет као добар. Поставио је човека као круну стварања. Постање описује стварање човека овако:
У почетку створи Бог небо и земљу (Пост. 1,1)...И створи Бог човека по обличју својему, по обличју Божијем створи га; мушко и женско створи их. (Пост. 1, 27)...А створи Господ Бог човека од праха земаљскога, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива (Пост. 2, 7).
Човечанство је намењено за рај, при чему се под рајем подразумева живот у Богу и са Богом који траје читаву вечност. Ко је дакле проузроковао раскид који је увео грех, болест и смрт у свет? Одговор је нечастиви, Сатана, и његове силе. Сатана је уништитељ доброте и мира, лажов који се смртно побунио против Бога и радује се само вечном суду и осуди. Списи нам кажу да ђаво "греши од почетка" (1. Јн. 3, 8). Исус је рекао фарисејима:
Вама је отац ђаво, и жеље оца својега хоћете да чините; он беше човекоубица од почетка, и не стоји у истини, јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори, јер је он лажа и отац лажи. (Јн. 8, 44).
Хиландарски ћуп, 1998. Милоје Марковић, Чувар времена, Горњи Милановац, 2010. |
Црквени Оци пишу да је лаж коју је Сатана понудио крила кључну димензију Божије првобитне заповести да не једу плод. Да, Сатана је био у праву када је рекао Адаму и Еви да ће постати као богови и тиме имати познање добра и зла, али је затајио да ће постати робови зла. Што се тиче Адама и Еве, природа њиховог греха је у томе што су од творевине, а не од Творца тражили живот (који садржи знање и мудрост), који само Бог може дати. У ствари, Оци истичу - да су Адам и Ева послушали Бога, сазрели би у разумевању и расуђивању и на крају би дошли до познања добра и зла, не поставши робови зла.
Резултат њихове непослушности је био катастрофалан. Адам и Ева изгубили су Духа Божијег и уместо тога потчинили се праху од кога су сачињени. Човек се везао за земљу, а не за њеног господара. Био је избачен из врта, знајући од тада само за одвојеност од Бога. Више није могао да буде дао Његовог исконског склада. Постање говори о трагедији:
Бог им рече: Јер си прах, и у прах ћеш се вратити...И Господ Бог изагна га из врта едемског да ради земљу, од које би узет; И изагнав човека постави пред вртом едемским херувима с пламеним мачем, који се вијаше тамо и амо, да чува пут ка дрвету од живота. (Пост. 3, 11, 19. 23-24).
Свети Григорије Нисијски жали: "Тако је човек, тако велики и драгоцен, како га Писмо назива, отпао од вредности коју је имао по природи...својим грехом, (и)обукао се у земљани и смртни лик" (Мусурило, 1979).
протојереј др Џорџ Морели
Лиценцирани клинички психолог и брачни и породични терапеут, координатор Болничког и пастирског саветовалишта Антиохијске Православне Архиепископије, и верски координатор Православног удружења за медицину, психологију и религију. Свештеник је у антиохијској православној цркви Св. Георгија у Сан Дијегу у Калифорнији, САД.
Изворник: http://www.antiochian.org/morelli/the-ethos-of-orthodox-christian-healing
Превод: Милена Тејлор
СВЕТИГОРА, ОБРАЗНИК ЗА ВЈЕРУ, КУЛТУРУ И ВАСПИТАЊЕ
бр. 238, Успење, септембар 2014.
Нема коментара:
Постави коментар