"...за стварање
карактера, у себи и међу људима око себе, потребна је пре свега вера у Живога
Бога и боголиког Човека, и из ње преображајним подвигом, уз дах Духа Божијег,
израстајући х р и с т о л и к и к а р а
к т е р: искрено људски, чист („блажени чисти срцем“), ненамештен, „нережиран“
споља или изнутра, просветљен, некада и тужнорадостан (Подвижници тајне човека
сведоче о „радостотворном плачу“, за који знају и Срби од како су крштени до
данас),преображен покајањем пред Христом и народом,очишћен и облагодаћен
Духом-Дахом Бога Живога. То сведочи и српска јеванђелски радосна, жизнерадосна
пословица: „Покајање је најлепши цвијет људског поштења“.
Владика Атанасије Јефтић
„Православље“, 1. октобар 2011.
|
Нема коментара:
Постави коментар