Ваша Светости, Свеосвећени Архијереји Православне Цркве, благочестиво и преподобно монаштво, представници државне власти, представници научних институција наше државе, браћо и сестре! Отварајући данашњи Симпосион о женском монаштву, имам велику радост што смо окупљени сви заједно. Данас слободно можемо запевати песму. Данас благодат Светога Духа сабра, јер ниједно дело у славу Божију не може да се добро започне и да се добро заврши ако није Свети Дух са нама.А данас се то десило! Данас је за нас поново Педесетница, јер нас благодат Светога Духа сабра да заједно говоримо о нечему што кроз целу историју Православља постоји као тема, и што сваком поколењу изнова мора да се разјашњава, а то је феномен монаштва. Сви знамо да крштењем улазимо у Цркву. Монаси и монахиње пак, монаштво уопште, полаже завете који су нормативно исти као и код осталих крштених људи, али и специфичан завет безбрачности. Монаси су људи који желе још савршеније да живе и на посебан начин испуњавају и напредују у хришћанским врлинама. И зато је монаштво као такво потврда крштења. И на обреду монашења певамо исту песму као и на крштењу: Јелици во Христа крестистесја, во Христа облекостесја, Алилуја! Многобројни су примери да родитељи често забрањују, не пристају и не дају родитељски благослов да им деца постану монаси. Родоначелник наше Цркве, Свети Сава, није добио благослов за своје монашење од родоначелника наше државе, свога оца, Стефана Немање, потоњег монаха Симеона Мироточивог.Многобројни су слични примери, а ми који смо у монаштву ово јако добро знамо, јер смо и сами осетили. Како се монаштво без родитељског благослова може објаснити, питају нас чак и неки верници, када пета Божија заповест каже: Поштуј оца свога и матер своју, ако хоћеш срећан да будеш и дуго да поживиш на земљи. Одговоримо Христовим речима, који не негирају, него афирмишу ову заповест да: Онај ко остави оца или мајку или браћу или сестре, наћи ће стоструко толико и мајки и очева и браће и још уз то задобиће живот вечни. Иако се монаштво тешко и мукотрпно попуњава, благодат Светога Духа непрестано крепи. Генерација којој ја припадам прошла је тежак пут попуњавања свештеничких, а још више монашких редова. Али, ми смо у томе видели прст Божији и благодат Светога Духа, по речима Светога Писма, да Дух дише где хоће. Мислим да ће овај Симпосион о женском монаштву одговорити на многобројна питања и дилеме које су везане за помесне Цркве широм Васељене. Ја као надлежни Епископ Епархије жичке, где је била столица Светога Саве и свих Епископа жичких до данас, желим свима вама да пожелим добродошлицу, да се лепо осећате међу нама. Свима се вама радујемо из срца и с љубављу. Надам се и верујем да ће уз љубав ваших срца, овај Симпосион уродити великим духовним плодовима. Добродошли, благословите и живели на многаја љета!
Нема коментара:
Постави коментар