О, Пресвета и Премилостива Владичице Богородице! Клањајући се светој икони Твојој, смирено Ти се молимо, послушај глас мољења нашег, погледај жалост, погледај недаће наше и као љубављу обилна Мати, притекни у помоћ нама беспомоћним, умоли Сина Свога и Бога нашег: да нас не погуби због безакоња наших, већ да нам покаже човекољубиву Своју милост. Испроси нам, Владичице, од доброте Његове телесно здравље и душевно спасење, миран живот, земљу плодоносну и благорастворење ваздуха, вишњи благослов за сва добра дела и подухвате наше. И као што си некада погледала на смирено славословље послушника атонског, који је певао пред пречистом Твојом иконом и послала си му анђела да га поучи да пева песму којом Те анђели славослове, тако и сада прими усрдно наше молитвословље, које Ти приносимо, Царице Свеопевана! Испружи ка Господу богоносне Своје руке, на којима си Богомладенца Христа носила и умоли Га да нас избави од сваког зла. Покажи нам, Богородице, милост Своју: болесне исцели, жалосне утеши, невољнима помози и удостој нас да побожно овај живот окончамо, да непостидни хришћански крај задобијемо и Небеско Царство наследимо матринским Твојим заступањем пред Рођеним од Тебе Христом Богом нашим, и Њему са Беспочетним Оцем и Пресветим Духом доликује свака слава, част и поклоњење сада и увек и у векове векова. Амин.
Акатисти Пресветој Богородици, Образ светачки, Београд, 2011.
 |
| 24 /11. јун Празновање иконе Достојно јест и чуда које се десило пред њом у време патријарха Николе Хрисоверга (983-996). То чудо се састоји у овоме: Једне ноћи монах читао канон Богородици и певао Честњејшују у келији манастира Пантократора званој сада Достојно јест. Старац његов беше отишао на Кареју. Наједанпут се јави у цркви човек и поче певати Достојно јест. Та песма била је дотле непозната у цркви. Монах чувши ту песму, буде сав узбуђен, како због садржаја, тако и због дивног небесног појања. "Код нас овако певају", рекне странац монаху. Хтедне монах да има ту песму написану и донесе једну плочу, на којој странац прстом исписа песму као по воску. И наједном га нестане. Тај странац био је архангел Гаврил. Плоча она пренета је у Цариград, а песма и до данас остала у цркви. Епископ Николај, ОХРИДСКИ ПРОЛОГ, Књига 7, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013. |
U ATINI 1999GOD.JE IKONA DOSTOJNO JEST SA SVETE GORE DONESENA U HRAM SVETOG PANTELEJMONA .BILA SAM PRISUTNA DOCEKU IKONE KAO I MNOGIM ISCELJENJIMA KOJA SU SE DESAVALA.I JA SAMA SAM DOZIVELA ISCELJENJE.SVU RADOST OVOZAMALJSKOG ZIVOTA SAM DOZIVELA DOK SAM STAJALA PRED NJOM.TO JE JEDINSTVEN DOGADJAJ KADA PRIMATA NEBESKU BLAGODAT KOJA VAS UMIVA I STITI ID SVAKOG ZLA.
ОдговориИзбриши