ДВЕ ЗВЕЗДЕ

Над Косовом звезда сјајна блиста,

златним сјајем обасјала земљу,

а ка небу своје зраке шаље,

где сусреће звезду још сјајнију.

А када се сусретоше звезде,

са небеса чу се славна песма,

која хвали обе звезде сјајне,

што начеше дивна разговора.

Звезда мања већој звезди збори

о страдању српском на Косову,

где крв српска вековима тече

и натапа сву косовску земљу.

Ту безакон' на побожна уста

да му отме чест и досотјанство,

чинећ' слику оне борбе старе,

што ономад на небу се збила.

Веља звезда мањој одговара:

Та је битка окончана давно

кад још не би земље ни човека,

сам' од Бога створених ангела.

Тад Михајло са небеском војском

сврже с неба противног сатану,

затвори га  у адове стане

и са њиме сву демонску силу.

Сад он нема власти ни над киме,

сем кад неко служити му жели.

Такав правду гледати не може,

но још гони следбенике њене.

Правду Христос Србима је дао

да је творе и за њу страдају,

да освоје победничке венце

и са Христом довека царују.

Кад остваре небеску победу

земаљска ће за њом брзо доћи,

и опет ће бити силно море

вечно гробље мрских фараона.

Сви ангели отпојише песму,

дивну хвалу што прославља звезде.

Веља звезда-то је Света Дјева,

што Покровом својим Србе чува.

Мања звезда-то је српска глава,

Цар Лазаре од косовске земље:

мач праведни с обе стране оштар,

што молитвом за Србе војује.

текст: А.Арсенијевић

мелодија: Н.Мастиловић-А.Арсенијевић

ПИРГ, ЗЕМЉА СВЕТОГ СИМЕОНА, 2008.