Родом од Призрена, и служио најпре као секретар при краљу Душану. Архиепископом постао 1339. год, а 1346. год. уздигнут у звање патријарха. Ревносан архипастир и уређивач цркве српске, законовъ цєрковныєхъ вєликоє утвєрждєнї. Упокојио се 3. септ. 1349. год. Мошти му у Пећи.
Као човек који је активно учествовао у државној управи, познавалац права и са поверењем код цара, патријарх Јоаникије је допринео припремању, доношењу и проглашењу Законика 1349. и 1354. године, што се види из заглавља (предговора) истог, сачуваног у Атонском и Призренском рукопису: „Овај законик постависмо од православнога сабора нашега, с преосвећеним патријархом, господином Јоаникијем (Јанићијем), и свима архијерејима и клирицима, малима и великима, и са мном, благоверним царем Стефаном, и са свом властелом царства ми, малима и великима“. У краткој житијској белешци која је написана крајем XIV века, од стране Даниловог настављача каже са да је Патријарх Јоаникије подигао цркве у Светој Земљи: Св. Илије на Кармилској Гори и Св. Николе на Гори Тавору. Патријарх се упокојио у времену када је цар Душан ратовао на северу земље са Угарима. Поглавар Српске патријаршије добио је позив да дође у Жичу ради неког договора са царем, тамо се разболео, пожелео да га пренесу у Пећ, а у Полумиру на Ибру се представио 3. септембра 1354. године.
Часно тело првог српског Патријарха положено је у камени саркофаг у Цркви у Пећкој патријаршији која од тада није отварана. Поштовање гробног места и Јоаникијевог светачког лика започело је око Пећи и Призрена. Посебну службу добио је релативно позно, када ју је 1861.г. написао Митрополит београдски Михаило. Фреске са ликом Светог Јоаникија налазе се у Сопоћанима, Грачаници, Ораховици и у великом низу новијих здања.
О првом српском Патријарху у Призренском поменику :Владика Николај, Радован Пилиповић и Архиепископ Данило
извор: ФБ страница Призренски поменик
Нема коментара:
Постави коментар