Translate

7. октобар 2014.

ЗЕМАЉСКИ ПРЕСТОЛИ, НЕБЕСКЕ КРУНЕ


Најмудрије главе, највештије руке,
најчистија срца, увек су зидала храм,
да сазидан буде дом Цара Славе,
да својом лепотом Небо сведочи сам.

Под древним куполама иконе и фреске,
окађени векови славне прошлости,
земаљски престоли - круне небеске,
докази су златни свете ревности.

Од темеља храма до кубете с крстом,
од улазних врата до апсиде олтара,
са љубављу, с вером и надом чврстом,
свако је давао све од својега дара.

текст и музика: Небојша Мастиловић
СЈАЈНЕ СРПСКЕ ЗВЕЗДЕ, Чувари, Београд, 2013.

Манастир Вазнесење
24. септембар/7.октобар

Преподобни Симон монах, краљ српски Стефан Првовенчани. Син Стефана Немање и брат Светог Саве. После Немањиног повлачења са престола, примио власт у Србији 1196, године. Са супругом Евдоксијом, кћерком византијског цара Алексија Анђела (1195 - 1203), изродио четири сина: Радослава, Владислава, Уроша и Предислава. Са братом Савом подигао манастир Жичу где је крунисан за краља Србије на Спасовдан 1221. године. Пред крај живота, по угледу на свога оца, замонашио се и добио име Симон. Скончао у миру 1224. године.


Свети краљ Владислав. Син краља Стефана Првовенчаног. Владао Србијом десет година - од 1233 до 1243. године. Подигао манастир Милешеву у који је пренео из Трнова мошти свога стрица светог Саве. Одликовао се милосрђем и помагањем сиротиње. Скончао у миру н рукама свога синовца краља Милутина.


Преподобни Давид Немањић. Најмлађи син кнеза Вукана, сина Немањиног брата светога Саве. Пре монашења звао се Димитрије. Подигао манастир у Бродареву на Лиму где се замонашио и добио монашко име Давид. Путовао у Свету Земљу на поклоњење светињама Јерусалима и Палестине. Упокојио се око 1286. године.


Епископ Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, књига 7, Глас цркве, шабац, 2013.

Нема коментара:

Постави коментар