Translate

5. октобар 2014.

ДУХ ЧЕДНОСТИ

Ревнујем за вас Божијом ревношћу, јер вас обручих мужу јединоме,
да девојку чисту приведем Христу.

(2. Кор. 11, 2)


   У најбољим верским новинама и часописима читамо вести о распрострањеном промискуитету, блуду, противприродном пороку, абортусу и чедоморству. У овој земљи се не могу купити ни намернице а да се не наиђе на доказ о таквој изопачености за коју Свети апостол Павле каже, "нека се ни не спомиње међу вама" (Еф. 5, 3).
   Телесни греси муче човека још од његовог изгнанства из раја. Ипак, у јудеохришћанској култури, десет заповести и касније Јеванђеље су служили као мерило уздржања. Међутим, данашње друштво је изгубило из вида врлине чедности, скромности и девствености; многи их чак презиру. Тако, кружи идеја да сви треба да буду физички и полно задовољени, да су сити и живе удобно. (Кажу нам да је)очајно бити без сваког физичког задовољства. Упркос АИДС-у, полно уздржање се практично игнорише у корист "сигурног секса". Господ говори о онима који су се сами ушкопили зарад Царства небеског (Мт. 19, 12), али за многе у нашем друштву, безбрачност као намеран избор подразумева неки психолошки проблем. Како то да ово антихристово јеванђеље наизглед односи победу?
   Као хришћани знамо да најјаче оружје против ђавола јесте крст. Ако је наше сведочанство у свету ослабило, није ли то зато што не успевамо да подигнемо висока славна мерила Крста? Наш Господ је проповедао крст, носио га, попео се на њега, и оставио га као тајанствени кључ или пут славне, најприсније заједнице са Њим. По речима Светог Павла, они који су Христови, распеше тело са страстима и жељама(Гал. 5, 24), јер ако постадосмо сједињени са облаком смрти његове, онда ћемо и са васкрсењем (Рим. 6, 5). Ова смрт која рађа живот је добро приказана на представама животворног крста, који се расцветава.
СВЕТИГОРА, Образник за веру, културу и васпитање, МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА, БРОЈ 238, УСПЕЊЕ, 2014.

    Најсавршенији израз телесног распећа јесте код оних који су се ушкопили ради Царства небеског, односно, код оних који живе у девствености, подражавајући анђеле. Они, пише Свети Јован богослов, иду за Јагњетом куда год оно пође...као првина Богу и Јагњету (Отк. 14, 4). Чак и иноверни: индуси, будисти, есенски Јевреји, муслимани - сви, изузев највећих незнабожаца, признају велику предност девствености за постизање духовног савршенства. Многи Свети Оци су писали у похвалу девствености, посебно Свети Григорије Ниски, чији трактат о девствености њу истиче као ону која чини душу невестом Христовом.
   Није свакоме дато да живи у девствености; Свети Павле каже да је боље женити се и удавати неголи упаљивати(1. Кор. 7,9),(а хришћански брак представља специфични облик распећа). Ипак, говорећи као онај који је стекао милост од Господа да је веродостојан (1. Кор. 7. 25), апостол каже, хоћу да сви људи буду као ја (1. Кор. 7, 7), односно, неожењени.Наравно, међу онима који су прихватили да разапну телесну жељу и да истрају у девствености, било је неких падова - о којима Зли никада не престаје да прича (док о слатком покајању не говори ни речи). Али сувише мали број младих људи данас разматра ово као животну опцију - и при томе као пожељну опцију. А плата је заиста велика. Овде журимо да додамо да физичка девственост није заслужна сама по себи, већ ако човек или жена настоје да постигну потпуну девственост - умну, телесну и духовну - њима ће бити дато да слушају песму коју само они могу чути, радост коју само они могу имати, речи које се не могу исказати.
     Девственост је веома цењена, јер како објашњава ава Доротеј, она је жртва Богу изнад и изван испуњења Закона. Уз ретке изузетке, девственост - у смислу полног уздржања - односи се само на оне који живе у уздржању. Међутим, као што Свети Јован Златоусти наглашава, "безбрачни живот сам по себи не чини девственика, већ чистота срца..."

                                     
  Чистота срца, или бар борба за њено стицање, обавеза је свих хришћана, ожењених и неожењених подједнако. Свети Оци ово често називају "целомудреношћу". У току Великог поста Црква нас позива да се молимо непрестано, по речима Светог Јефрема, за "дух целомудрености, смирења, трпљења и љубави". Иако целомудреност може означавати и физичку девственост, на црквеном језику се чешће користи у смислу моралне чистоте, без које нико неће видети Бога.
   Цео појам  целомудрености је на Западу једна од најзапостављенијих области пастирског поучавања - иако је реч о најосновнијој духовној борби. Наше друштво је уврежено у сексу: делимично институцијама али великим делом експлицитно, па чак и порнографски. То је редовна карактеристика филмова и телевизијског програма, заједнички предмет налепница на аутомобилима и канцеларијских шала; то је стуб модне индустрије и главна компонента популарне музике. Младалачка невиност је данас обојена телесним знањем. Заваравамо се мислећи да то не утиче на нас или да томе лако можемо окренути леђа. Свету Марију Египћанку су у пустињи годинама морила сећања на непристојне песме које је научила у свету.
  Наша борба треба да почне од свесног напора да будемо скромни - речју, одећом и понашањем; да одвратимо поглед од онога што је осмишљено да пробуди телесне страсти, да избегавамо скверне разговоре и расправе о "вези тог-и-тог", да будемо опрезни у односу на супротни пол, да се уздржавамо од кокетних гестова и погледа.
   Невиност и чедност се често користе у Писму као симболи чистоте и оданости Богу. Слично томе, Свети Григорије Назијански пише: "Није само телесни грех који сте починили, а нарочито преступ против онога што је божанско."
   У служби Светој Марији Египћанки, Црква хвали њен подвиг: "Отишавши да живиш у пустињи, из душе си избрисала слике чулне страсти". Можемо следити њен пример, ако разумемо "пустињу" по речима Светих Отаца: као слику одрицања од света. Ето, дакле, кључа за стицање целомудрености - повући се из пријатељства са овим светом у самоћу наших срца, не само да бисмо умртвили телесну страст и друге грешне склоности, који су знаци нашег неверја, већ да бисмо се више усредсредили на божанско, неговали чисто срце и стајали као чисте девојке пред Господом.

отац Јегија Вардапет (Јеновкијан)
Изворник: часопис "Православна Америка"
http://www.roca.org
превод: Милена Тејлор

Нема коментара:

Постави коментар