Translate

09. новембар 2016.

КЊИЖЕВНО ЈУТРЕЊЕ: Побожна поезија Јована Дучића, Манастир Вазнесење, 6.11.2016.

Хришћанско пролеће

Видик се крвљу сав зарубио,
Први кос пева танко и тање.
Аждају свети Ђорђе убио,
Сребрним копљем баш у свитање.

Крај цркве чемпрес црн загустио,
Христово јагње овца родила,
И Свети Марко орла пустио,
И Свети Тодор свог крокодила.

Голубица у сунцу синула,
Са лишћа капљу свете арије...
Два апостола туд су минула
С поруком сина чисте Марије.

Крај реке зраче бели кринови,
Пада сноп зрака с неба средине:
И сја ореол вечни и нови
Јагњета што гре преко ледине.

Јован Дучић
Ана Ранђић, професор српског језика и књижевности, ЧАЧАНСКА ГИМНАЗИЈА
ПОБОЖНА ПЕСМА

На чему зидам цркву, на чем?
На стени, песку или блату? 
Личи ли страшни ангел с мачем
Судији моме или брату?
На мосту међу обалама,
Збуњен и крвав од свог ланца,
Кога ћу ноћас срести сама — 
Убицу или доброг странца?
Господе, знам ти клицу чудну 
у свем мом добру и у квару,
Јер огледаш се мени у дну —
Као небеса у бунару.
Сенка је твоја дан што зари, 
А ја те трагам у час сваки:
О боже увек неједнаки,
И друкчији у свакој ствари!
Хоћеш да сазнам духом холим
Све замке путем злим и правим,
Издајство друга којег волим,
И лаж у срећи коју славим.
Али ја стојим срца празна,
За сваку тајну зла и добра;
Руку је моју снашла казна
За плоде које и не побрах.
Искушитељу, пун сам страха,
По беспућу и блату стида;
Смрзавам од твог топлог даха, 
У тми без свести, злу без вида.
Али сам невин, јер ја страдам;
И чист јер чекам дан открића;
И новорађан јер се надам;
И пијан само од твог пића!
Хулим у мисли коју родим, 
А тобом трепте моје струне:
Не видим пута којим ходим, 
Али су очи тебе пуне.

Богу

С које се обале укрцах, о Силни,
У то јутро као у почетак спева?
И шта доприноси твојој величини
Тај мој атом бачен у сјај једног днева?

Чим ће да оснажи хор којим те славе,
Мој слаби глас сумње; и чим да појача
Сјај сунаца што те непрекидно плаве,
Жижак оног који у тмини корача?

Господе, који ме посеја и зали,
Зашто бејах нужан у свету и пуку?
Прођох пут и видех све сем тебе. Али
Кад год мој брод нагне, нађем твоју руку.

Нема коментара:

Постави коментар