Приближава се Божићни пост. А ја сам се присетио да сам се пре 25 година у почетку Божићног поста први пут у животу причестио.
Размишљајући о томе схватио сам и да тај дан, ту недељу, могу да сматрам својим рођенданом.
 |
| Манастир Вазнесење, 27.11.2016. |
Нисам чуо да је обичај да се прво учествовање у Светом Причешћу слави као рођендан, а могло би.
Не сећам се тачно која недеља поста је била. Прва, друга или нека после. Мислим да је прва.
Свеједно - сећам се зато, као да је било јуче, прве исповести пред то прво Свето Причешће.
Хвала мом добром свештенику пред кога ме је изгурао остали народ за то што је мудро прихватио можда најкраћу исповест у својој свештеничкој пракси.
На питање "Шта си грешио?" одговорио сам потпуно искрено. са стегнутим грлом које је једва пропустило било какав звук - "Све".
И причестио сам се Богом. И хвала Богу, остао у Цркви.
Остао сам и касније, када сам у свом црквеном детињству и раној црквеној младости - а имао сам већ озбиљних година живота за собом - сазнао да није све у Цркви само Небо на земљи. Што не значи да се повремено нисам љутио и да се и данас не љутим. И на себе и на друге.
Хвала Богу за све. Хвала Богу што ми је моја мала црква била на домак и што сам лако могао да је пронађем кад сам чуо унутрашњи позив.
Молим Бога да ми се не замагли захвалност па да заборавим да другима није све на домак. И мојим сународницима, а камоли православнима и неправославнима из целог света.
извор: Ненад Илић
Нема коментара:
Постави коментар