Translate

09. новембар 2016.

Јован Дучић, ПОВРАТАК



Кад мој прах, Творче, мирно пређе 
У грумен глине ужежене, 
Тад неће више бити међе 
Између тебе и измеђ мене. 

Кад сврши ропство два начела 
Духа и тела, зла и добра, 
Пашће тад уза свих почела 
У задњој берби коју обрах. 

И постајући безобличан, 
На повратку свом старом путу — 
Теби ћу бити опет сличан, 
И првом дану и минуту. 

Носећ у шаци прегршт сунца, 
У зеницама неба комад, 
Сићи ће најзад са врхунца 
Тај астрални и вечни номад! 

Као у сјају новог дана, 
Дирнута крилом ветра блага, 
Гранчица мирте зањихана 
Не оставивши нигде трага.

Нема коментара:

Постави коментар