Translate

06. новембар 2016.

Манастир Ћелије и Духовна библиотека “Свети отац Јустин“



  У овој години манастир Ћелије, у организацији ћелијског сестринства са игуманијом Гликеријом на челу, провео је двадесет први циклус Духовних трибина у дворишту манастирске Духовне библиотеке „Свети отац Јустин“ у Ваљеву. Ово је својеврсно сведочанство духовног прегалаштва ових дивних монахиња на пољима духовности, културе и просветитељства у Србији у наше дане.
   Духовне трибине су биле веома посећене, што обавезује и подстиче на нова духовна и културна прегнућа. Мало је ко био у манастиру Ћелије а да није осетио лепоту живљења Христових невести – ћелијских монахиња. Сама природа у којој се налази древни манастир Ћелије, клисура реке Градца, као да је предворје раја. Овај духовни луг је десетине векова био стециште испосника, молитвеника и просветитеља српских, као и незаборавних устаника за очување народног идентитета, традиције и културе.
   Мудри људи су давно рекли: „Ништа нема случајно“, тако ни долазак једног од највећих духовних просветитеља Срба у 19. веку, Светог Оца Јустина. Ту се отац Јустин настанио и богатим стваралаштвом оставио неизбрисив траг у Ћелијама и читавом том крају, који се пренео даље у хришћански свет, па данас имамо духовна и књижевна дела Св. Оца Јустина преведена на грчком, енглеском, француском, немачком, руском, румунском и словачком језику.
   Неретко поштоваоци Св. Оца Јустина из Русије, Грчке, Кипра и других европских земаља организују поклоничке посете гробу Св. Оца Јустина, а такође реке људи из Србије, Црне Горе, Републике Српске, Македоније походе манастир, и Ћелије из године у годину постају србијански Острог, место где је Небо ближе човеку. Тај дух се из манастира Ћелија пренео на Ваљево, па Духовна библиотека дела већ трећу деценију и даје дух Ваљеву!
   Са разноврсним темама из духовног живота, области здравља, образовања, културе и православног васпитања многи су предавачи преносили Ваљевцима своја знања, искуства и савете, и тако допринели јачању духовности и културног живота овог крајаа, међу којима су познате духовне и јавне личности: Митрополит Амфилохије (Радовић), академик Матија Бећковић, књижевник + Данко Поповић, Епископ Атанасије Јефтић, јеромонах др Порфирије - садашњи Митрополит загребачко-љубљански, проф. др Мирољуб Петровић, др Стојан Адашевић, педијатар др Љиљана Савић, Антоније Ђурић, Александар Гајшек - уредник ТВ емисије Агапе, др Слободан Антонић, прота др Војислав Билбија, режисер Драгослав Бокан, проф. др Предраг Пипер (члан САНУ), игуман др Клеопа (Сремски Карловци), игуман Рафаило (ман. Подмаине), монах Арсеније (ман.Острог), неуропсихијатар др Зоран Миливојевић,и многи, многи други предавачи, који се могу назвати светлоносцима светих и светлих учења и дела Светог Јустина Ћелијског.
   Студенти Богословског факултета Београдског универзитета, лично су даривали манастиру велики дворишни сто и клупе за верујући народ и добронамерне госте да се одмарају у Ћелијском Лугу под раскошним боровим гранама крај храма Светог архангела Михаила и читају дела новопросијавшег Светог Јустина.

   протојереј-ставрофор Ненад Андрић
   извор: www.spc.rs

Нема коментара:

Постави коментар