Тело је без душе мртво. Створи Господ Бог човека од праха земаљскога - тако сведочи Свето Писмо Божије. То се односи само на тело, а не и на душу. Јер се даље сведочи: и дуну му у лице дух животни, и поста човек душа жива. Све иде тамо одакле је и дошло: тело се враћа земљи, а душа Богу. Зато је опет рекао Бог Адаму: Земља јеси и у земљу ћеш отићи. То се на тело односи. А кад умре сиромах Лазар, однесоше га анђели, то јест однесоше му душу са земље. Ако спасемо душу, тиме ћемо спасти и тело у дан васкрсења. По сведочанству апостолском постоје тела земаљска и тела небеска. Душе су наше сада обучене у земаљска тела, а ако се спасемо, бићемо у дан васкрсења обучени у тела небеска, непроменљива и нераспадљива.
Свети владика Николај, АЗБУКА СПАСЕЊА, Линц, 2004.
фото: Копча са каиша Светог владике Николаја
Народни музеј, Краљево
 |
| Свети Николај, охридски и жички, МОЛИТВЕ НА ЈЕЗЕРУ говори: Небојша Дугалић Снимано у капели Св. владике Николаја Духовног центра у Краљеву и у манастиру Жичи, 2009. и 2010. |
Нема коментара:
Постави коментар