СРЕТЕЊЕ - ПРЕПОЗНАВАЊЕ

    На велики хришћански празник, Сретење, пролазимо кроз догађај препознавања Спаситеља у Јеврејском народу, Изабраном народу који је генерацијама очекивао тај велики сусрет.
   А кад је сазрело време, само малобројни, они изабрани од Изабраног народа су препознали Христа.
   Двоје старих људи. Праведни старац Симеон и старица пророчица Ана. Осталима је требало времена, а многи га нису ни препознали.
   Старац Симеон гледајући детенце Христа не најављује разрешење проблема Изабраног народа, време славља, него време искушења: "Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити."
   Христос је дошао да све усталаса да отвори живот за вечност, а не да донесе мирни крај. Симеон ипак сад зна да се најважније догодило. Бог је поставио спасоносну везу са човеком. Пошто је дочекао Христа, Симеон може мирно да умре. А Ана објављује испуњење времена и објављује долазак Спаситеља свима који га чекају. Изабраном народу и Цркви Христовој као новом Изабраном народу.
   Србија слави Сретење као државни празник. На Сретење је подигнут први српски устанак, донет је први српски устав.
   И у слободи и у правди Срби су препознали Христа. Срели су у потрази за слободом Христа, и у потрази за правдом срели су Христа.

   У нашој далекој прошлости, кад је учвршћиван темељ свега вреднога што смо у историји постигли, далеко пре два велика Сретења васкрслог Српског народа у деветнаестом веку, у манастирима Студеници и Сопоћанима, живопис Сретења је на необичан начин уклапан у архитектуру храмова. Раздељен са једне и друге стране олтарског простора, или са једне и друге стране прозора који гледа у свет. Тиме је у будућност одашиљана важна порука. Сретење ћемо доживети ако га се подсетимо Светом Литургијом (Студеница) и ако смо свесни сила света које сусрет треба да превазиђе (Сопоћани).
   Срби су временом заборавили да и слобода и правда ако нису повезани са Богом, са Христом, престају да буду слобода и правда, већ остају само празне љуштуре људске потраге за слободом и правдом.
   Због тога се није лоше подсетити на државни празник Сретење - Сретење је пре свега са Христом, Спаситељем, Сином Божијим Богочовеком.
   Сретење само са својом прошлом славом, некадашњим јунаштвом и некадашњом правдољубивошћу а без Христа је само неуспешни нарцизам.
   А Сретење са својим славним прецима, и славним догађајима из историје српског народа ако је кроз Христа, Цркву - празник је који греје срца, подсећа нас на оно важно и даје наду за будућност.

   отац Ненад Илић
   www.facebook.com