Отац Петар (Драгојловић): Кумбуровићи су заједно преживјели све недаће и радости на земљи и заједно отишли у Рај. Мала Нина је нови анђео чувар Врањинске Светиње. Брат Дарко заслужује да се његовим именом назове улица у Подгорици
“Дивна породица Кумбуровић из Бистрица код Голубоваца, пострадала испод свог омиљеног Светосавског и Светониколајевског манастира Врањина, у дивљим таласима усталасане Мораче. Заједно су преживјели све недаће и радости на земљи. Заједно отишли у Рај да се вјечно наслађују гледањем Лица Божијег. Молите се за нас Анђели српске Зете и српске Метохије“-каже отац Петар Драгојловић, говорећи топло и са пуно љубави о блаженог спомена Ранку, Јани, Дарку, члановима своје велике врањинске породице а посебно о малој Нини Врањинском анђелу.
“Нина се радовала животу како се мало које дијете радовало. Бог је узео најспремније цвјетове из своје баште тога дана. Страдалници Врањински Нина, Јана, Ратко и Дарко, из Свете Литургије на земљи отишли су причешћени на Свету Литургију на Небу. Земља се растужи ал Небо весели, јер их Божија Рука Рајем награди.“- каже отац Петар.
Нини – Анђелу из Бистрица и страдалницима Врањинским
Шта промуцат после свега,
Мисли људске немоћне су,
Сад говори само срце,
Кроз нечујну сузу врелу.
Твоје око све казује,
Онај сјајак вековечни,
Дубине су непрегледне,
У том оку сакривене.
Колко пута загрли ме,
Пахуљице и принцезо,
Док трчаше по Врањини,
Са којом те Бог повезо.
Као срна и газела,
Као чигра сва весела,
Ко Анђео незлобива,
Сва живота испуњена.
Позавиде демон црни,
На тај осмех душе царске,
Подигао је он таласе,
Код Врањине Светосавске.
Дуну ветар искушења,
Крила тамна надвише се,
Вали реке нагрнуше,
Да ти осмех с лица сруше.
Река зграби дечје тело,
Мајка врисну – моје очи!
Отац цикну и за вама,
У Морачу и он скочи.
Мутна вода узбуркана,
Трудна мајка жртвована,
Мио отац с њима пође,
Смрт ненадна свима дође.
Ал ни витез с Куча славних,
За свој живот ич не мари,
И он скочи у таласе,
Пријатеље он да спасе.
Фијук ветра мук замени,
Кад несташе тела њина,
А сву борбу за животе,
Покри туга и тишина.
И тај Нинин осмех мили,
Пресели се на Небеса,
Божјим сада шета пољем,
И у свету живи бољем.
Тајне Божје живот везе,
У икону вечну спаја,
Радујте се душе чисте,
Житељи сте сада Раја!
игуман Петар (Драгојловић)
“Дивна породица Кумбуровић из Бистрица код Голубоваца, пострадала испод свог омиљеног Светосавског и Светониколајевског манастира Врањина, у дивљим таласима усталасане Мораче. Заједно су преживјели све недаће и радости на земљи. Заједно отишли у Рај да се вјечно наслађују гледањем Лица Божијег. Молите се за нас Анђели српске Зете и српске Метохије“-каже отац Петар Драгојловић, говорећи топло и са пуно љубави о блаженог спомена Ранку, Јани, Дарку, члановима своје велике врањинске породице а посебно о малој Нини Врањинском анђелу.
“Нина се радовала животу како се мало које дијете радовало. Бог је узео најспремније цвјетове из своје баште тога дана. Страдалници Врањински Нина, Јана, Ратко и Дарко, из Свете Литургије на земљи отишли су причешћени на Свету Литургију на Небу. Земља се растужи ал Небо весели, јер их Божија Рука Рајем награди.“- каже отац Петар.
 |
| Звучни запис преузми овде: svetigora.com |
Нини – Анђелу из Бистрица и страдалницима Врањинским
Шта промуцат после свега,
Мисли људске немоћне су,
Сад говори само срце,
Кроз нечујну сузу врелу.
Твоје око све казује,
Онај сјајак вековечни,
Дубине су непрегледне,
У том оку сакривене.
Колко пута загрли ме,
Пахуљице и принцезо,
Док трчаше по Врањини,
Са којом те Бог повезо.
Као срна и газела,
Као чигра сва весела,
Ко Анђео незлобива,
Сва живота испуњена.
Позавиде демон црни,
На тај осмех душе царске,
Подигао је он таласе,
Код Врањине Светосавске.
Дуну ветар искушења,
Крила тамна надвише се,
Вали реке нагрнуше,
Да ти осмех с лица сруше.
Река зграби дечје тело,
Мајка врисну – моје очи!
Отац цикну и за вама,
У Морачу и он скочи.
Мутна вода узбуркана,
Трудна мајка жртвована,
Мио отац с њима пође,
Смрт ненадна свима дође.
Ал ни витез с Куча славних,
За свој живот ич не мари,
И он скочи у таласе,
Пријатеље он да спасе.
Фијук ветра мук замени,
Кад несташе тела њина,
А сву борбу за животе,
Покри туга и тишина.
И тај Нинин осмех мили,
Пресели се на Небеса,
Божјим сада шета пољем,
И у свету живи бољем.
Тајне Божје живот везе,
У икону вечну спаја,
Радујте се душе чисте,
Житељи сте сада Раја!
игуман Петар (Драгојловић)
Нема коментара:
Постави коментар