Задушнице у Светосавском храму у Краљеву

“Савремени човек из све снаге покушава да избегне сећање на смрт. Многи се плаше да иду на гробље, да присуствују сахрани, па чак и да виде мртвачки сандук блиског им човека. Психијатри сугеришу својим пацијентима да не размишљају о смрти уколико желе избећи фобије и неурозе. Ако се сећање на смрт упореди са удаљеном грмљавином, онда се може рећи да су људи спремни да запуше уши воском како је не би чули, а уколико се упореди са севањем муње у ноћи, спремни су да носе повез на очима како би живели у мраку.“

Архимандрит Рафаил (Kарелин), Умеће умирања или уметност живљења

   Света Црква се са смрћу суочава на веома једноставан и спасоносан начин – молитвом. Док човек болује молимо се да оздрави, а када се упокоји молимо се да га Господ настани у Царству Своме. Тако молитва стоји на прагу, између живота и смрти. Она показује да је бескрајна провалија између небића и бића премошћена крсноваскрсном Жртвом за спасење света – Богочовеком Христом.
   Света Литургија као “продужено Тело Христово у векове“ је извор сваког молитвословља. Тако је и овај дан посвећен успомени на преминуле – Задушнице, у Храму Светог Саве у Kраљеву почео литургијским сабрањем. Предстојао је Епископ Јустином уз саслужење братства храма. Након причешћивања Животворним тајнама Христовим, служен је парастос за од века преминуле.
   Верни народ Божији се из храма упутио ка гробовима својих ближњих, према којима је посебну усрдност и прави начин љубави испољио кроз присуство и молитвено помињање у окриљу литургијског етоса којим се освећује васцела творевина од Адама до данас.

   Протонамесник Александар Р. Јевтић
   извор: eparhija-zicka.rs