Translate

13. децембар 2015.

Радуј се, Истино, од света гоњена!

   Уз 251. број Светигоре одштампан акатист Богородици Филеримској

   Уз предбожићно издање Светигоре“, образника за веру културу и васпитање, Митрополије црногорско-приморске читаоци ће на поклон добити акатист Пресветој Богородици Филеримској. По узору на древне православне химнографе који су писали похвалне песме-акатисте, похвалну песму посвећену Пресветој Богородици Филеримској, саставила је послушница Слађана Кадић, а по благослову Његовог високопреосвештенства архиепископа цетињског, митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија. Треба напомнути да је ово прва похвална песма посвећена поменутој икони.
   На крају акатиста дат је кратак историјат Филеримске иконе, коју је према предању живописао апостол Лука као последњу икону са земнога живота Пресвете Богородице. Икона је из Египта, где ју је понео свети Лука, прешла преко Јерусалима, Цариграда, Палестине, Родоса, Малте. Одатле је на поклон добија руски цар Павле Први, а онда Божијим промислом путује за Естонију, Данску, Њемачку, Београд, Острог и свој крсни пут завршава на Цетињу, заједно са друге две светиње - честицом Часног крста и Десницом светога Претече. Како се каже у акатисту: „Део Часнога крста и Десница Светог Јована, Светој Цркви у Цетињски манастир су враћени, а Свету Филеримску икону су у музеју изложили да би верни Богу вапили и сада Цетињску Богородицу, светињу Цркве Боже, од Господа измолили».
    Акатист је илустрован репродукцијом иконе Пресвете Богородице Филеримске, као и иконом новијег датума на којој Свети Јован Претеча и Свети Петар Цетињски међу собом држе икону Пресвете Богородице, а такође и фотографијом брда Филеримоса на острву Родосу са манастиром Пресвете Богородице, у којем је Филеримска икона заједно са делом Часног Крста и Десницом Светога Јована Претече боравила неколико векова.
   Као и древни акатисти и овај се састоји од 24 песме благодарности - од 12 кондака и 12 икоса везених надахнутим топлим речима, пуним љубави и монашког финог ткања похвале. „Радуј се, пресветла и прекротка Голубице небеска, дивотом Твојом просвети унутрашњу таму моју; чуј, Господарице, чуј уздахе срца мога, од пуноће благодати Твоје кани росу која ће оживети замрли дух мој».
   Да ли ће њен преблаги лик раскравити срца оних који је држе заробљену и зар да она „која чудесним ликом својим Свету Цркву обасјава“ буде заробљена у пећини таме?

   извор: www.spc.rs

Нема коментара:

Постави коментар