Редовна емисија ауторског програма Његове Светости патријарха Московског и целе Русије Кирила «Реч пастира» емитована је 5. децембра 2015. године.
Добро јутро, драги гледаоци!
На адресу наше емисије стигло је питање Евгеније Островитјанинове из насеља Ужма из Алтајске покрајине. Питање гласи: «Ваша Светости! Слика зрна које умире како би се поново родило је једна од најлепших јеванђељских слика, и то се више пута дешавало с нашом земљом. Да ли Русија још увек има снаге за препород? Прича се да постоји пророчанство да ће с погибијом Русије пропасти и цео свет, и да је она онај «који задржава» (2 Сол. 2: 7), о којем се говори у Јеванђељу, а не цар, као што се раније мислило.»
Желео бих да поставим питање: шта је заправо препород? И о каквом препороду је реч? Већина људи основано сматра да је препород Русије – препород економије, препород науке, развој инфраструктуре, побољшање живота људи. И не може се рећи да је то нетачан одговор, зато што снажна Русија не може бити унутрашње слаба, без обзира да ли је у питању економија, култура, наука или инфраструктура. Сасвим је очигледно да је препород повезан са свестраним економским и материјалнм развојем земље. Потпуно је очигледно да Русија, ако је неки са стране не буду много ометали, не само да је способна за такав препород – она као да је програмирана за њега због наших природних богатстава и због способности нашег народа.
Искуство је показало: уведене су санкције против Русије и почела је врло интензивно да се развија пољопривреда, и не само пољопривреда. Такозвана замена робе из увоза данас несумњиво стимулише свестрани развој руске економије. Дај Боже да земља престане да зависи од испоруке намирница из иностранства, као и од испоруке лекова и многог другог што, у коначном, обезбеђује суверенитет нације. Не само да верујем да ће се то десити – убеђен сам у то, ако Русији не буду сметали да се развија на тај начин.
Али шта заправо имамо у виду кад је реч о препороду Русије? Да ли само економију, да ли само инфраструктуру и науку? Јер, то је могуће, и поред спољашњег управљања државом, овај процес може бити праћен деградацијом у области културе и духовног живота, као и слабљењем националне самосвести. Да ли се препородом земље може назвати њен препород искључиво у материјалном смислу? Јер препород претпоставља оживљавање нечега што је некада постојало што је затим изгубљено. Шта је то постојало у нашем народу што треба да обновимо?
Овде с материјалног фактора треба да пређемо на духовни. Треба да обнављамо снагу нашег духа. Треба да обнављамо морално начело – снажно и чврсто. Треба да обнављамо нашу националну самосвест. Треба да обнављамо духовну моћ нашег народа. А све оно што одређује прави препород заиста је повезано с човековим духовним животом.
И овде се не може рећи да је такав препород програмиран. Да, заиста, душа наших људи је наклоњена духовном животу и осетљива је за питања духовног живота. Али пролазили смо и кроз периоде заборава духовног живота, одрицања од духовног живота и уништавања светиња. И то се десило зато што је нашем народу било наметнуто масовно помрачење свести и дуги низ година смо уронили у другачији живот. Зато не може бити препорода земље без препорода духовног живота.
Управо у овој области се данас одвијају најопаснији процеси. Снажна бујица информација која се обрушава на савременог човека доноси лажне циљеве и вредности, али их заодева у тако привлачну форму, у такав целофан, који крије сву погубност свих ових циљева и вредности. Видимо да се сложени процеси одвијају у животу наше омладине, у животу нашег образованог друштва. И поставља се питање: зар ћемо поново насести на исте ствари на које смо насели у доба револуције ХХ века? Јер, и тада се наш православни народ саблазнио оним што му је било понуђено. Понуђене су му идеје равноправности, братства, слободе, свеопште среће правде, и покретан узвишеним осећањима, наш народ се одазвао овим позивима. Али су ови позиви били праћени обавезним захтевима за одрицање од вере, за уништење духовног живота, за концентрисање на материјалном, и знамо до чега је све то довело.
Да ли ће се и данас наш препород омести нови фантоми, нове лажне идеје, које нам се сад појачано нуде преко средстава за јавно информисање, а нарочито преко интернета? Немам једноставан одговор на ово питање. Знам само да смо сви ступили у епоху врло озбиљне борбе – борбе за будућност наше отаџбине, за будућност нашег човека. Ми данас нимало не личимо на своје претке с почетка ХХ века, не поседујемо онај дивни оптимизам и ону наивност, али је и привлачност нових идеја много јача и много значајнија од онога што је било пре сто и више година. Пред нама су нови изазови и нови проблеми, на које треба да одговоримо тако што ћемо обезбедити поступан духовни, културни и интелектуални напредак нашег народа. Управо од тога ће зависити препород отаџбине.
А ко се данас труди да буде тако? Труди се Црква, али се глас Цркве не чује увек. Премда неки сматрају да је Црква превише активно присутна у друштвеном животу, сва социолошка истраживања показују да наш народ још увек не чује Цркву баш најбоље, и то је условљено тиме што се већина медија залаже за друге идеале и друге вредности.
Међутим, има и позитивних тенденција, између осталог, у области нашег интелектуалног живота – и у световном друштву, међу нашом интелигенцијом. И веома је важно да се све здраве снаге друштва данас уједине ради истинског препорода Русије. Црква, наука, уметност, култура, образовање и спорт – све то треба да буде усмерено на јачање духовних основа живота нашег човека. А какав ће бити резултат? Резултат заправо зависи од нас, од наше способности да идемо ка постављеном циљу и да не подлежемо обманама и искушењима који се увек појављују.
И други део Вашег питања. Да ли је Русија начело које спречава да на свет дође антихрист и да наступи крај људске историје? На ово питање није могуће одговорити ни «да», ни «не». «Онај који задржава», наравно, није држава која носи овај или онај назив, није то чак ни народ. Добро је оно што спречава зло да се шири на свету. Ако добра има више од зла, нипошто не може наступити владавина зла. Ако се добро стабилно развија и ако га прихвата свака следећа генерација, простор добра се шири, а свако добро је од Бога. У том случају се смањује количина зла, смањује се област владавине зла и то није повезано ни са једном државом или географским простором.
Али кад смо говорили о препороду Русије као о духовној појави, пре свега смо имали у виду резултат овог препорода. А он треба да доведе до јачања добра и у међуљудским и у друштвеним односима. Ако добро постане везивно начело у животу нашег народа, несумњиво је да ће Русија постати «онај који задржава». И данас постоји нешто што нам улива уверење у то да Русија може постати фактор чувања људског рода од тогалне владавине зла. Данас је Русија једна од малобројних земаља која водећи незвисну спољну политику, брани потребу за чувањем моралног начела у међуљудским и друштвеним односима. Залажемо се против легализације и законодавног оправдања истополних бркова и друге распуштености у области етике. И то је веома важан фактор. Погледајте: визиткарту, пропусницу у одређени географски простор представља признавање исправности тога што се на датој територији законодавно оправдава грех. То је заиста врло опасан моменат. И ми у Русији свим снагама треба да чувамо оно што имамо данас, и да развијамо своју способност супротстављања греху, посебно кад овај грех постаје институционалан, кад се законодавно подржава, кад постаје норма људског живота.
Дај Боже да имамо довољно мудрости и снаге да сачувамо верност оним Божанским истинама које су дате у моралним заповестима Јеванђеља. На овоме завршавам нашу емисију и нека благослов Божији буде с вама.
Прес-служба патријарха Московског и целе Русије
Патријарх Московски и целе Русије Кирил
Са руског Марина Тодић
извор: www.pravoslavie.ru
15.12.2015.
На адресу наше емисије стигло је питање Евгеније Островитјанинове из насеља Ужма из Алтајске покрајине. Питање гласи: «Ваша Светости! Слика зрна које умире како би се поново родило је једна од најлепших јеванђељских слика, и то се више пута дешавало с нашом земљом. Да ли Русија још увек има снаге за препород? Прича се да постоји пророчанство да ће с погибијом Русије пропасти и цео свет, и да је она онај «који задржава» (2 Сол. 2: 7), о којем се говори у Јеванђељу, а не цар, као што се раније мислило.»
Желео бих да поставим питање: шта је заправо препород? И о каквом препороду је реч? Већина људи основано сматра да је препород Русије – препород економије, препород науке, развој инфраструктуре, побољшање живота људи. И не може се рећи да је то нетачан одговор, зато што снажна Русија не може бити унутрашње слаба, без обзира да ли је у питању економија, култура, наука или инфраструктура. Сасвим је очигледно да је препород повезан са свестраним економским и материјалнм развојем земље. Потпуно је очигледно да Русија, ако је неки са стране не буду много ометали, не само да је способна за такав препород – она као да је програмирана за њега због наших природних богатстава и због способности нашег народа.
Искуство је показало: уведене су санкције против Русије и почела је врло интензивно да се развија пољопривреда, и не само пољопривреда. Такозвана замена робе из увоза данас несумњиво стимулише свестрани развој руске економије. Дај Боже да земља престане да зависи од испоруке намирница из иностранства, као и од испоруке лекова и многог другог што, у коначном, обезбеђује суверенитет нације. Не само да верујем да ће се то десити – убеђен сам у то, ако Русији не буду сметали да се развија на тај начин.
Али шта заправо имамо у виду кад је реч о препороду Русије? Да ли само економију, да ли само инфраструктуру и науку? Јер, то је могуће, и поред спољашњег управљања државом, овај процес може бити праћен деградацијом у области културе и духовног живота, као и слабљењем националне самосвести. Да ли се препородом земље може назвати њен препород искључиво у материјалном смислу? Јер препород претпоставља оживљавање нечега што је некада постојало што је затим изгубљено. Шта је то постојало у нашем народу што треба да обновимо?
Овде с материјалног фактора треба да пређемо на духовни. Треба да обнављамо снагу нашег духа. Треба да обнављамо морално начело – снажно и чврсто. Треба да обнављамо нашу националну самосвест. Треба да обнављамо духовну моћ нашег народа. А све оно што одређује прави препород заиста је повезано с човековим духовним животом.
И овде се не може рећи да је такав препород програмиран. Да, заиста, душа наших људи је наклоњена духовном животу и осетљива је за питања духовног живота. Али пролазили смо и кроз периоде заборава духовног живота, одрицања од духовног живота и уништавања светиња. И то се десило зато што је нашем народу било наметнуто масовно помрачење свести и дуги низ година смо уронили у другачији живот. Зато не може бити препорода земље без препорода духовног живота.
Управо у овој области се данас одвијају најопаснији процеси. Снажна бујица информација која се обрушава на савременог човека доноси лажне циљеве и вредности, али их заодева у тако привлачну форму, у такав целофан, који крије сву погубност свих ових циљева и вредности. Видимо да се сложени процеси одвијају у животу наше омладине, у животу нашег образованог друштва. И поставља се питање: зар ћемо поново насести на исте ствари на које смо насели у доба револуције ХХ века? Јер, и тада се наш православни народ саблазнио оним што му је било понуђено. Понуђене су му идеје равноправности, братства, слободе, свеопште среће правде, и покретан узвишеним осећањима, наш народ се одазвао овим позивима. Али су ови позиви били праћени обавезним захтевима за одрицање од вере, за уништење духовног живота, за концентрисање на материјалном, и знамо до чега је све то довело.
Да ли ће се и данас наш препород омести нови фантоми, нове лажне идеје, које нам се сад појачано нуде преко средстава за јавно информисање, а нарочито преко интернета? Немам једноставан одговор на ово питање. Знам само да смо сви ступили у епоху врло озбиљне борбе – борбе за будућност наше отаџбине, за будућност нашег човека. Ми данас нимало не личимо на своје претке с почетка ХХ века, не поседујемо онај дивни оптимизам и ону наивност, али је и привлачност нових идеја много јача и много значајнија од онога што је било пре сто и више година. Пред нама су нови изазови и нови проблеми, на које треба да одговоримо тако што ћемо обезбедити поступан духовни, културни и интелектуални напредак нашег народа. Управо од тога ће зависити препород отаџбине.
А ко се данас труди да буде тако? Труди се Црква, али се глас Цркве не чује увек. Премда неки сматрају да је Црква превише активно присутна у друштвеном животу, сва социолошка истраживања показују да наш народ још увек не чује Цркву баш најбоље, и то је условљено тиме што се већина медија залаже за друге идеале и друге вредности.
Међутим, има и позитивних тенденција, између осталог, у области нашег интелектуалног живота – и у световном друштву, међу нашом интелигенцијом. И веома је важно да се све здраве снаге друштва данас уједине ради истинског препорода Русије. Црква, наука, уметност, култура, образовање и спорт – све то треба да буде усмерено на јачање духовних основа живота нашег човека. А какав ће бити резултат? Резултат заправо зависи од нас, од наше способности да идемо ка постављеном циљу и да не подлежемо обманама и искушењима који се увек појављују.
И други део Вашег питања. Да ли је Русија начело које спречава да на свет дође антихрист и да наступи крај људске историје? На ово питање није могуће одговорити ни «да», ни «не». «Онај који задржава», наравно, није држава која носи овај или онај назив, није то чак ни народ. Добро је оно што спречава зло да се шири на свету. Ако добра има више од зла, нипошто не може наступити владавина зла. Ако се добро стабилно развија и ако га прихвата свака следећа генерација, простор добра се шири, а свако добро је од Бога. У том случају се смањује количина зла, смањује се област владавине зла и то није повезано ни са једном државом или географским простором.
Али кад смо говорили о препороду Русије као о духовној појави, пре свега смо имали у виду резултат овог препорода. А он треба да доведе до јачања добра и у међуљудским и у друштвеним односима. Ако добро постане везивно начело у животу нашег народа, несумњиво је да ће Русија постати «онај који задржава». И данас постоји нешто што нам улива уверење у то да Русија може постати фактор чувања људског рода од тогалне владавине зла. Данас је Русија једна од малобројних земаља која водећи незвисну спољну политику, брани потребу за чувањем моралног начела у међуљудским и друштвеним односима. Залажемо се против легализације и законодавног оправдања истополних бркова и друге распуштености у области етике. И то је веома важан фактор. Погледајте: визиткарту, пропусницу у одређени географски простор представља признавање исправности тога што се на датој територији законодавно оправдава грех. То је заиста врло опасан моменат. И ми у Русији свим снагама треба да чувамо оно што имамо данас, и да развијамо своју способност супротстављања греху, посебно кад овај грех постаје институционалан, кад се законодавно подржава, кад постаје норма људског живота.
Дај Боже да имамо довољно мудрости и снаге да сачувамо верност оним Божанским истинама које су дате у моралним заповестима Јеванђеља. На овоме завршавам нашу емисију и нека благослов Божији буде с вама.
Прес-служба патријарха Московског и целе Русије
Патријарх Московски и целе Русије Кирил
Са руског Марина Тодић
извор: www.pravoslavie.ru
15.12.2015.
Нема коментара:
Постави коментар