Завршена је конзервација Студеничког четворојеванђеља из прве половине XVI века, једине сачуване рукописне књиге из старе библиотеке Манастира Студеница. Посредовањем Народног музеја Краљево, Одељење за заштиту, конзервацију и рестаурацију Народне библиотеке Србије, завршило је комплетан процес конзервације књиге, у којем су учестовали Милан Милосављевић, конзерватор и Звонимир Ратковић, књиговезац рестауратор, уз консултацију са Жељком Младићевићем, начелником одељења. Овом приликом књига је и микрофилмована, а Јеванђеље је крајем новембра враћено манастиру Студеница. Пројекат је комплетно финансирало Министарство културе Републике Србије.
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjBBEbz6h5zTy-AWRoWhrUbQB35YauBLeJaG0ph9RxKpuqqgHhEJpSt7LdRXf9V57tF9HUbSP-3x8SRaY4c_oCPtrAWMgQu8GwF-VC09MP_XKgVajHvWs_8qYQBtybG5dTl_w9DslOvzBkR/s400/12375163_495215680685162_8932045689405488652_o.jpg) |
Почетак Јеванђеља о Луки: за писање је коришћено црно, плаво и црвено мастило и злато |
Студеничко јеванђеље је српскословенско рукописно напрестолно јеванђеље, исписано ресавским правописом на 407 листова хартије, крупним уставним калиграфским писмом, средином XVI века. Текстови четворице јеванђелиста Матеја, Марка, Луке и Јована почињу предговорима архиепископа Теофилакта Охридског. Почетак сваког јеванђеља истакнут је богато колорисаном орнаменталном квадратном заставицом испуњеном преплетном лозицом, као и раскошним иницијалним словом на почетку текста. Илуминацију је радио добар цртач који је имао изванредан смисао за боје и био склон племенитим односима кобалтно плаве и злата, чиме се одликује старо српско монументално сликарство.
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjFO9WH5wf5U9gX_ut1uiJJn7Lcj5cmZr-OS5e5PSva5LT_OuuXweJU67U2XIrNA-0gqeVQXSQEV8pTwKOaycBD-lgiwEsmCFzi8dE5_7Z2H87nnB0_QkG-Br95EzG_x3agUCKPiMG2YOWz/s400/12375049_495214280685302_6554843177579269513_o.jpg) |
Свако од четири јеванђеља почиње квадратном заставицом декорисаном мотивом преплетене лозице |
О значају књиге сведочи нам рестаурација њених листова и повеза почетком XIX века. Књигу је преповезао Мојсије Ивановић 1824 године у манастиру Каленићу, о чему постоји запис у самом рукопису. Дрвене корице су пресвучене мрком кожом са утиснутим крстастим орнаментом. Никанор Ружичић, ректор београдске богословије и епископ жички, оставио је запис на страницама рукописа о својим посетама манастиру Студеница 1886. и 1887. године.
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg1IR2ziv-y1WnI9caOnmvOVSMsoEAevakY3Zxd1IH7HPNdrvArLAu_VIHvMkqI-i2Hnft03VDOr78oaqpggEXxzKwS9Vtf03SLOPyyPnQfuLzUJvgY6khYIPvffTXXtaf5JWAFDg9FKWoZ/s400/12356653_495215984018465_2685688392909195028_o.jpg) |
Књига је преповезана почетком XIX веке, а сада је извршено ново преповезивање књиге након конзервације повеза и сваког листа јеванђеља посебно |
извор: Народни музеј, Краљево
Нема коментара:
Постави коментар