Свети Симеон Дајбабски је живео веома строгим подвижничким животом. Истицао је важност подвига, али увек као усмереног ка циљу који је у Светом Причешћу. Био је далеко од логике да се олако причешћујемо због “ваља се“, али и од логике одустајања од Светог Причешћа због лажне скромности изражене кроз истицање сопствене недостојности. Подстичући верне на подвиг, указивао је на здраву логику о којој упечатљиво говоре његови богословско-поетски искази које наводимо у наставку.
јереј А. Јевтић
“Причешће Свето клица је здравља,
Светињом душу оно обнавља.
Приступит’ чешће, живот се тече,
Живота што је скупље и прече?
Зар онда, кад га дуго не примаш,
Гријеха мање у себи имаш?
И онда мислиш, достојан да си
Небесног дара, да те он спаси?
Анђео да си, и то је мало,
Да би се све то поправит’дало!“
(Извод из: Архимандрит Симеон (Поповић), Отац и син, Сабрана дела, Манастир Дајбабе 2007.г.)
извор: eparhija-zicka.rs
јереј А. Јевтић
“Причешће Свето клица је здравља,
Светињом душу оно обнавља.
Приступит’ чешће, живот се тече,
Живота што је скупље и прече?
Зар онда, кад га дуго не примаш,
Гријеха мање у себи имаш?
И онда мислиш, достојан да си
Небесног дара, да те он спаси?
Анђео да си, и то је мало,
Да би се све то поправит’дало!“
(Извод из: Архимандрит Симеон (Поповић), Отац и син, Сабрана дела, Манастир Дајбабе 2007.г.)
извор: eparhija-zicka.rs
Нема коментара:
Постави коментар