Кренуо је он у школу,
Па у први разред иде,
Сад већ пише и сабира
И песмице учи приде.
Бистар је то дечак мали,
Лако црта, пева, учи,
Ал` „нерешив” проблем има
Који га баш много мучи.
Из школе кад кући иде
Са друштвом се он заигра
Што се мама тада брине
Њега није много брига.
Због тога је мама брижна
На Матеја била љута,
Кад је сваку меру прешо,
Дочепа се она прута.
Како мајку да одљути,
Срце своје пита сада
И од оца Тимотеја
Он затражи савет тада.
„Опроштај од маме тражи“,
Рече њему отац благо,
„Загрли је и пољуби,
То је савет дете драго.“
Е, да ли ће опростити,
Матеј нам се сада брине,
Да ли ће му опет рећи:
„Мој љубљени, мили сине.“?
Али свака мама зна се
К` чеду своме пружа руке,
У загрљај увек прима
И опрашта несташлуке.
Имај то на уму дете:
Мајку поштуј, пази, воли,
Јер се њено срце увек
За тебе пред Богом моли.
Нела Мечанин, Чачак
Нема коментара:
Постави коментар