извор: SPC Ljubljana
 |
| Храм Светих равноапостолних Ћирила и Методија, Љубљана |
„Пост је духовни подвиг, који се не исцрпљује само у посној храни. Ми током поста јачамо своју вољу и васпитавамо себе да размишљамо о ономе што је смисао поста, подсећајући себе да нам је испуњавање заповести Божије важно, да нам је живот немогућ без присуства Божијег, те да ми не можемо ништа сами учинити без благодати Божије, било да смо тога свесни или не,“ рекао је митрополит Порфирије.
Он је додао да се, постећи, ми полако почињемо сећати тога, и уз одрицање од мрсне хране, уједно се трудимо да се одричемо и свакога зла у себи, пре свега злих и лоших помисли, јер отуда све проистиче.
„Свака реч, свако дело свака навика, која се касније назива страст, заправо има свој почетак у помисли. Зато је потребно да водимо рачуна о духовној хигијени – хигијени ума“, подсетио је Високопреосвећени и додао да се лоше помисли најбоље одбацују молитвом, која је током поста веома важно оруђе, зато што крајњи циљ поста није негативан, односно у одбацивању одређене хране, лоших помисли, дела и поступака, него је циљ да постигнемо врлину, те да очистивши своје биће развијамо своје дарове, своје таленте које смо од Бога добили и развијамо врлину.
Митрополит је истакао да се ми кроз пост припремамо да се сретнемо са васкрслим Христом, који нам даје одговор на нашу суштинску емоцију, односно питање смртности.
„Васкрсење Христово је највећи празник јер је Христос победио смрт и то је основно питање наше вере. Основно и суштинско питање за све људе откад постоје је питање живота, односно смрти – ако је смрт последња и коначна тачка наше егзистенције, онда је, уствари, живот својеврсна илузија. Ако је смрт последња перспектива све је онда бесмислено, бесмислена је љубав и човек је најтрагичније биће управо онда када воли,“ рекао је Митрополит.
Високопреосвећени је посведочио да је празник Васкрсења Христовог празник победе над смрћу, те да Црква искључиво и само због тога и постоји као Његово тело, зато што смо ми створени за живот. Смрт постоји као историјска реалност и својом интервенцијом у историји Бог долази да победи смрт и оставља Цркву као радионицу живота, простор присуства Божијег и присуства залога победе над смрћу.
„Није једноставно веровати у то да је Бог дошао на свет, узео на себе тело, проповедао, чинио чуда, осуђен, пострадао, распет и васкрсао из мртвих, али видите како много нас, без могућности да верује у надумну тајну да је Христос васкрсао из мртвих и победио смрт и учинио смисленим наш живот, итекако лако може да поверује у различите облике магије која говори о натприродним појавама, чак и враџбине, ирационалне моћи које „поседују“ неки људи,“ рекао је Митрополит, додавши да многи од нас често одлазе код таквих да траже њихове „производе“, али нам је тешко да поверујемо у то да је Бог могао да пошаље Сина Свога да победи смрт и васкрсне из мртвих, да би нама у залог оставио победу над смрћу, како би и ми кроз Цркву, кроз своју веру и кроз заједницу с Њим, смрт заједно с Њим победили.
„Управо нас период поста подсећа на то да треба да се припремамо за тајну победе над смрћу и на сусрет са Христом, гдје се тајна победе над смрћу не поима искључиво рационално него срцем и вером, а то подразумијева да се преображавамо, да се мењамо, да се боримо против самољубља, егоизма, мржње, оговарања и треба да постанемо нови човек. Кроз пост ми смо позвани да читав наш живот буде један непрестани подвиг преображавања, да бисмо дошли до сусрета са васкрслим Христом, како да би радост васкрсења била много више од, рецимо, радости породичних сусрета. Да бисмо надишли ту врсту радости потребно је да кроз пост прођемо на прави начин, у непрестаном подвигу у коме скидамо са себе све зле наносе и наместо страсти, развијемо у себи врлину која постаје простор и мјесто на које вером може да се усели Бог и да нам та тајна васкрсења заиста постане разумљива, део нашега бића и да ту тајну можемо да прихватимо егзистенцијално – читавим својим бићем, а не само умом и разумом,“ нагласио је митрополит Порфирије.
Он је истакао да ми, окупљајући се и на овом месту и на богослужењима, не прихватамо смрт као посљедњу станицу нашега живота, јер у нама у нама постоји дубља глад за животом, односно вечношћу, а то је глад за љубављу према онима које волимо читавим својим бићем и који нам живот значе.
Говорећи о лику Господа Исуса Христа, Митрополит је рекао да нам се он открива кроз празник Васкрсења, односно да он није само велики учитељ, који је дошао у свет само да успостави неку нову философију, науку, неки нови морал бољи од других.
„И да је све то, био би највећи од људи, али не би био оно што је за нас у Цркви, оно што заправо јесте: Онај који дошао и узео на себе људско тело, прошао све с тим људским телом, прошао и кроз саму смрт, да би смрт изнутра обеснажио управо својим васкрсењем,“ нагласио је Високопреосвећени Митрополит.
Владика Порфирије присутне је подсетио да човек и кроз само васкршње богослужење може осетити да је смрт побијеђена, да је Христос заиста победио смрт, да су се отворила врата вечности за нас, а да та вечност није ништа друго него заједница са Богом из које извире неописива радост, неописиви мир, неописива хармонија, гдје осећамо искључиво љубављу, не само према Богу и ближњима него према читавој творевини, где и себе осећамо да смо део творевине.
„Христос је победио смрт и зато треба да се молимо да нам Господ отвори духовне очи, да нам отвори срце да ту тајну појмимо и усвојимо, јер онда ћемо, овде и сада, живети вечношћу и неће постојати ништа што може да нас поколеба до те мере да постанемо очајни, што ће нас довести дотле да ћемо у било чему што нам се деси у животу пронаћи неки смисао и видети прст Божји и свугде ћемо видети шансу за себе, да се потврдимо као боголике личности и као људи који су аутентични, који воле Бога, али и свакога човека и читав свет,“ поучио је слушаоце Митрополит Порфирије.
Он је још је посведочио да је наша вера – вера у васкрсење из мртвих, јер је Христос Господ наш васкрсао и победио смрт за нас, те позвао све да се молимо Богу да будемо што више и чешће свесни управо те чињенице.
Митрополит је након уводног предавања одговарао и на бројна постављена питања окупљених верника, а колика је била заинтересованост слушалаца сведочи и то да је дружење у љубљанском парохијском дому трајало више од два сата.
Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
www.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар