Авај мени, преслатки Исусе! Кога малочас сунце гледајући на Крсту обешена, тамом се заодену; и земља са страхом се потресаше, и завеса храма се раздираше.
А ево сада видим Те, мене ради драговољно сишавшег у смрт. Како да те погребем, Боже мој, и како плаштаницом да Те увијем?
Којим ли рукама да се дотакнем нетљенога Тела Твога? Или које песме да отпевам исходу Твоме, Милосрдни?
Величам страдања Твоја, песмословим и погребење Твоје, са Васкрсењем, говорећи,: Господе, слава Теби.
извор:svetogorac.blogspot.rs
Нема коментара:
Постави коментар