Архимандрит Василије (Гондикакис), СВЕ ЈЕ МОЛИТВА 7. Милост светитеља

   Мислим да ће велики светитељи постојати до краја времена. О.Порфирије Капсокаливит (1906-1991) је рекао: "Чак и камење Капсокаливије сведочи о историји Свете Горе". Када се упокојио онај скромни монах о којем сам вам причао, о. Агатангел, цели простор око њега је био испуњен благоуханијем, што је био својеврстан благослов. Видите, и после педесет, сто или чак две стотине година, ако монаси жуде за истином и способни су да је приме, чак и миомир самога места где је живео отац Агатангел ће их укрепљивати. Слично томе, и одржавање Божанске Литургије је благослов не само за ближу околину, већ и за цели свет.
   Смирени човек који прославља Бога је отеловљење божанске благодати. Стога је прави православни хришћанин истовремено и мртав и вечно жив. Када је неко заиста православан, он је у могућности да истовремено и даје свој живот као и да се радује у њему. Његово присуство или осуство, његов живот или његова смрт, постају благослов за све, јер оно за чим људи заиста чезну и није нешто људско, већ управо та божанска благодат која човеку даје живот. Стoга, говоримо молитву: "Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме". Говоримо: "Слава Богу за све".

ИЗ ПРЕДАВАЊА СТАРЦА ВАСИЛИЈА, КОЈЕ ЈЕ ОДРЖАНО У СРПСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ СВЕТОГА СТЕФАНА У АЛХАМБРИ У КАЛИФОРНИЈИ, 4. септембра 2011. године, свештенству и верном народу Западноамеричке епархије Српске Православне Цркве

Преузето из часописа "Православна реч" (The Ortodox Word), бр. 297, 2011, Братство Св. Германа Аљаског, превод: сестринство манастира Свете Матроне

Светигора, Ваведење, 2012.

Препис Студеничког типика Светог Саве
Народна библиотека Србије