Пред читаоцима је још једна садржајна свеска Богословља -или словљења о Богу. Као постављена духовна трпеза, наш часопис нуди различиту духовну храну и утеху својим читаоцима и поштоваоцима, ево већ, ни мање ни више него деведесет година (прва свеска Богословља изашла је 1926. године). Ретки су наши часописи и листови који су дуговеки на нашим немирним просторима. Старина и добро искуство обавезују, по оној народној изреци: „Племство обавезује!“ Треба само следовати добром примеру и искуству које је наш часопис већ прошао и остати му веран и доследан. То управо и чини садашњи нараштај, махом наших млађих богослова који стасавају под окриљем Богословског факултета последњих деценија. По садржају нашег часописа може се лако видети које све области богословља су заступљене.
На први поглед се види заступљеност свих главних праваца у богословљу. Најпре су понуђене светоотачко-библијске науке као темељ свеколике богословске мисли кроз радове Високопреосвећеног митрополита Порфирија, Илије Томића, Мирка Томасовића, Преосвећеног епископа Јована (Пурић), Горана Младеновића, Љиљане Јовановић, Родољуба Кубата. Одмах после тога прате их драгоцене студије из области искуственог или правомислећег богословља као што су радови Преосвећеног епископа Давида, Александра Ђаковца, Високопреосвећеног митрополита Јована (Зизиулас), Ивице Чаировића, Високопреподобног архимандрита Тихона, Наталије Сухове, Мирка Сајловића. На крају су студије из области црквене историје, исто тако вредне и драгоцене, које нам представљају Хришћанство у историји, онаквој каква она јесте у свој својој стварности. Из те, такође драгоцене и значајне области су студије проте Предрага Пузовића, Радомира Поповиђа, Наталије Сухове, Владислава Пузовића, Слободана Јаковљевића.Све у свему, богат, разноврстан и надасве импозантан садржај који нудимо читаоцима.
Почев од ове свеске Богословља уобичавамо да доносимо и студије на изворном језику (руски, енглески, немачки, и тд) што нашем часопису даје шири и свеобухватнији значај унутар васељенске Цркве. Исто тако, читаоци примећују да је и наша Редакција међународног карактера јер смо у њу уврстили позната имена савремене богословске науке из целог света. То нас још више охрабрује и обавезује истовремено да и ми сами сарађујемо у богословским часописима других помесних Цркава и шире, а исто тако да за нашу духовну трпезу призивамо савремене богослове из целе хришћанске васељене.
На крају, слободни смо да се као Редакција у обраћању нашим драгим читаоцима послужимо речима Светог Софронија Јерусалимског патријарха: „Ако смо у чему из незнања погрешили, или по забораву нешто изоставили, или по журби на нешто мало обратили пажњу, или краткоћом излагања нешто само наговестили, или по немоћи веома грубих речи, чак против наше воље, то молимо допуните то додацима и речима које происходе из наше отачке пуноће, побољшајте исправкама, подстакнути братском надом и орошену отачким саветима, како оно што недостаје и што је несавршено не би тако и заувек остало, и да слабо и по незнању искривљено не остане заувек немоћно и за цео живот слабо“ (Посланица Софронија патријарха јерусалимског упућена Сергију патријарху цариградском 634. године, у, Р. Поповић, Васељенски сабори, књ.2, Београд 2011, 147)
протојереј-ставрофор Радомир В. Поповић, главни и одговорни уредник
извор: www.spc.rs
На први поглед се види заступљеност свих главних праваца у богословљу. Најпре су понуђене светоотачко-библијске науке као темељ свеколике богословске мисли кроз радове Високопреосвећеног митрополита Порфирија, Илије Томића, Мирка Томасовића, Преосвећеног епископа Јована (Пурић), Горана Младеновића, Љиљане Јовановић, Родољуба Кубата. Одмах после тога прате их драгоцене студије из области искуственог или правомислећег богословља као што су радови Преосвећеног епископа Давида, Александра Ђаковца, Високопреосвећеног митрополита Јована (Зизиулас), Ивице Чаировића, Високопреподобног архимандрита Тихона, Наталије Сухове, Мирка Сајловића. На крају су студије из области црквене историје, исто тако вредне и драгоцене, које нам представљају Хришћанство у историји, онаквој каква она јесте у свој својој стварности. Из те, такође драгоцене и значајне области су студије проте Предрага Пузовића, Радомира Поповиђа, Наталије Сухове, Владислава Пузовића, Слободана Јаковљевића.Све у свему, богат, разноврстан и надасве импозантан садржај који нудимо читаоцима.
Почев од ове свеске Богословља уобичавамо да доносимо и студије на изворном језику (руски, енглески, немачки, и тд) што нашем часопису даје шири и свеобухватнији значај унутар васељенске Цркве. Исто тако, читаоци примећују да је и наша Редакција међународног карактера јер смо у њу уврстили позната имена савремене богословске науке из целог света. То нас још више охрабрује и обавезује истовремено да и ми сами сарађујемо у богословским часописима других помесних Цркава и шире, а исто тако да за нашу духовну трпезу призивамо савремене богослове из целе хришћанске васељене.
На крају, слободни смо да се као Редакција у обраћању нашим драгим читаоцима послужимо речима Светог Софронија Јерусалимског патријарха: „Ако смо у чему из незнања погрешили, или по забораву нешто изоставили, или по журби на нешто мало обратили пажњу, или краткоћом излагања нешто само наговестили, или по немоћи веома грубих речи, чак против наше воље, то молимо допуните то додацима и речима које происходе из наше отачке пуноће, побољшајте исправкама, подстакнути братском надом и орошену отачким саветима, како оно што недостаје и што је несавршено не би тако и заувек остало, и да слабо и по незнању искривљено не остане заувек немоћно и за цео живот слабо“ (Посланица Софронија патријарха јерусалимског упућена Сергију патријарху цариградском 634. године, у, Р. Поповић, Васељенски сабори, књ.2, Београд 2011, 147)
протојереј-ставрофор Радомир В. Поповић, главни и одговорни уредник
извор: www.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар